Srpska

≈пископ “еодосиЉе: ’ристова победа над смрЮу Ље извор новог живота

¬аскршЬи интервЉу Меговог ѕреосвештенства ≈пископа
рашко-призренског “еодосиЉа
за приштински лист "£единство"

Мегово преосвештенство епископ –ашко-призренски и  осовскометохиЉски “еодосиЉе  ао Ъуди у овом времену и простору сви Юемо проЮи кроз физичку смрт, али за оне коЉи веруЉу у ’риста то Юе бити наставак живота и праг вечног живота у ÷арству Ќебеском. —ве проблеме данашЬег живота можемо да решимо Љедино духовним преображаЉем.  осово данас не бранимо гордом силом и пркосом, провоцираЬем и безумном одважношЮу, веЮ меЬаЬем самих себе на боЪе, трпЪеЬем, вером у Ѕога и надасве ЪубавЪу, а Ѕог од нас тражи да волимо не само наше ближЬе него и наше неприЉатеЪе

—воЉом благоразумношЮу и правоверношЮу Мегово преосвештенство епископ –ашко-призренски и  осовскометохиЉски “еодосиЉе упуЮуЉе и подучава српски народ на  осову и ћетохиЉи да стрпЪивост, постоЉаност, упорност и непоколебЪива вера у свевишЬег Ѕога сарадника, створитеЪа и спаситеЪа нашег доносе духовну корист неопходну за опстанак и останак нашег народа на своЉоЉ земЪи уз своЉе светиЬе. ѕрисутан на сваком педЪу напаЮеног  осова и ћетохиЉе, неуморан и спокоЉан шири толеранциЉу и веру уз благослов и молитву, славеЮи Ѕога непрестаним и усрдним молбама за спасеЬе српског рода и свег човечанства.

Ўта за хришЮанство значи дан ¬аскрсеЬа ’ристовог?

¬аскрсеЬе ’ристово Ље победа живота над смрЮу, победа вечности над пропадЪивошЮу, наЉвеЮи хришЮански празник у коме се сабира пуноЮа наше вере, коЉу нам Ље √оспод оставио пострадавши на крсту и васкрснувши у треЮи дан. ’ристова победа над смрЮу ниЉе у овом пролазном свету у коме живимо укинула биолошки феномен умираЬа, веЮ Ље Љедан, до тада трагични, догаРаЉ учинио извором новога живота.  ао Ъуди у овом времену и простору сви Юемо проЮи кроз физичку смрт, али за оне коЉи веруЉу у ’риста то Юе бити наставак живота и праг вечног живота у ÷арству Ќебеском. «а нас хришЮане живот се не исцрпЪуЉе у биологиЉи, веЮ надилази и време и простор и зато славимо победу ’риста над смрЮу, као победу над опасношЮ у да све што Ље створено заувек не остане у сенци смрти и пропадЪивости. “о представЪа суштину наше вере.

” страдаЬу Ље радост васкрсеЬа

 олико Ље  осовски завет уствари ’ристов завет изражен у нашем народном искуству кроз косовско страдаЬе?

 осовски завет Ље наше српско сажето £еванРеЪе.  осово за нас ниЉе само географски поЉам. ќно Ље икона ÷арства Ќебеског, а наше светиЬе су духовни светионици коЉи нам указуЉу на пут вечног живота у ’ристу. «ато нам  осово нико не може одузети, осим нас самих уколико изгубимо ’риста и вечни живот у Мему.  осовско страдаЬе Ље ¬елики ѕетак, али као што без ’ристовог страдаЬа не би било ни васкрсеЬа створене природе коЉу Ље Ѕог узео поставши човек, тако би и без страдаЬа коЉе стално пролазимо на  осову и ћетохиЉи можда заборавили да Ље коначно ишодиште нашег  осовског завета, уствари, живот у ’ристу. “о Ље избор —ветог  неза Ћазара и броЉних светитеЪа и праведника коЉи су знали да претрпе овоземаЪска страдаЬа и да опет наРу снагу у ’ристу и сведоче Љедногласно да Ље ¬аскрсао ’ристос √оспод. «ато и у овом страдаЬу ми осеЮамо радост ¬аскрсеЬа на сваком кораку, без обзира колико то апсурдно игзледало онима коЉи не виде и неЮе да виде таЉну ЅожиЉу.

ЌиЉе ли српском народу на  ић феномен страдаЬа кроз историЉу незаобилазни сапутник?

—рпски народ, односно православни народ расут по српским и приморским земЪама, вековима Ље као, уосталом, и православни народ широм света, морао да учи и научи да Ље за малена земаЪско царство.  олико год ми желели да омеРимо наш простор географски и политички, толико нас Ље √оспод стално подсеЮао да су границе онога што наши свети символично зову небеском —рбиЉом, ван овог времена и простора. “ако Ље и некадашЬа моЮна –омеЉска царевина са преславним градом ÷ариградом пала земаЪски гледано, али духовно она наставЪа да живи у ÷ркви, у нашем духовном предаЬу.  ада хришЮанска царства падну под туРинску власт, она не нестаЉу, веЮ биваЉу преображена и вазнесена у духовну сферу постоЉаЬа. “ако нас Ѕог стално учи да не тражимо ÷арство Ќебеско на земЪи, и не тражимо земаЪске цареве као спаситеЪе, веЮ да се уздамо Љедино у Ѕога као ÷ара Ќебеског.

КубавЪу и вером у Ѕога одбраниЮемо  осово

ћоже ли се  осово за —рпску православну цркву и српски род изгубити без обзира на политичка решеЬа?

јко на  осово и ћетохиЉу гледамо духовним очима, никада га неЮемо изгубити, Љер Ље  осово живо уткано у биЮе нашег верног народа, односно наше ÷ркве. ЌеприЉатеЪи могу рушити наше светиЬе и раскопавати нашегробове, али нам не могу узети оно што се узети не може, а то Ље  осово онакво какво га ми православни —рби доживЪавамо. ѕолитичка решеЬа су пролазна и као таква имаЉу за циЪ да привремено олакшаЉу живот народа. «ато морамо да водимо рачуна да духовно не изгубимо  осово, а можемо га изгубити само онда, ако веру у живог Ѕога заменимо вером у човека, у пролазну идеологиЉу, у суЉету и лаж пролазног света коЉи почива у греху и злу, како нас учи —вето ѕисмо. «а  осово се треба борити пре свега борбом против зла у нама самима, а то зло бива увек када пролазна уживаЬа, похлепу и мржЬу ставЪамо изнад Ъубави према Ѕогу и према ближЬима.

—рби на  ић Љош од 1389. године пролазе кроз искушеЬа суочени са сталним нападима и потискиваЬима са прадедовских огЬишта и настоЉаЬима јгарЉана да се затре траг постоЉаЬа —рба. ƒа ли управо —рбе на  ић одликуЉе храброст, присебност и одлучност да на хришЮански, достоЉанствен начин штите своЉа права уз чврсту решеност да остану и опстану на своЉоЉ светоЉ земЪи?

Ќаши преци вековима су остаЉали и опстаЉали на  осову и ћетохиЉи не силом оружЉа и броЉношЮу, веЮ силином своЉе вере у Ѕога коЉи Ље моЮниЉи од свих сила овога света. “ако Ље и некада моЮно ќсманско царство отишло са ових простора као да никада овде ниЉе постоЉало. јли када бисмо год изгубили веру у Ѕога и предали се светским идеологиЉама, као што Ље безбожни атеизам, √оспод Ље допуштао нова страдаЬа. Ќаши Ъуди су храбри, Љер иначе како би нашли смисао свог живота тамо где Ље тешко наЮи сваку Ъудску логику. јли сила ЅожиЉа се у слабости познаЉе и тамо где се умножи грех Љош веЮма се умножи и благодат. ѕонаваЪам,  осово данас не бранимо гордом силом и пркосом, провоцираЬем и безумном одважношЮу, веЮ меЬаЬем самих себе на боЪе, трпЪеЬем, вером у Ѕога и надасве ЪубавЪу, а Ѕог од нас тражи да волимо не само наше ближЬе него и наше неприЉатеЪе.

»ако оскрнавЪени и раЬени наши храмови на  ић су места у коЉима се верни народ сабире на молитви, храни —ветим £еванРеЪем и —ветом причешЮу сЉедиЬуЉе са вечно живим ’ристом Ѕогом. ” коЉоЉ мери би повратак протераних спречио да наше светиЬе постану „културни споменици“ или „музеЉи у прошлости“?

Ќаше светиЬе су пре свега живе цркве и имаЉу смисао само уколико се у Ьима наш народ окупЪа и Ѕогу моли и причешЮуЉе Ѕожанским таЉнама. ¬ековима су те светиЬе биле чувари наше вере, нашег духовног и културног идентитета и управо обновом наших светиЬа ми обнавЪамо и наш верни народ и позивамо расеЪене да се врате око своЉих храмова у коЉима су крштавани, и поред коЉих су сахраЬивани Ьихови преци. ЌиЉе среЮа само у земаЪском благостаЬу и то знаЉу многи коЉи су потекли са ових простора и коЉи су се уверили да Ље ниЉе лако наЮи другде. ћного пута сам видео више среЮе, наде и благодарности, код Ъуди коЉи живе на местима страшним и опасним, али где су нашли снагу и поуздаЬе у своЉоЉ вери у Ѕога. ѕосебно нам Ље потребна слога и не смемо дозволити да нас разни продавци магле раздеЪуЉу као народ ЅожиЉи. £едино сЉедиЬени у ’ристу, око своЉих светиЬа и пастира значимо нешто и само се тада можемо назвати наследницима оних светих —рба коЉи су осветлали име нашега рода.

” коЉоЉ мери колективна историЉска хипотека и Ьено идеолошко оживЪаваЬе и спрега верског и националног идентитета меРу балканским народима отежава успоставЪаЬе свести о потреби истинског уважаваЬа, пуног животног обезбеРиваЬа равноправности и верске толеранциЉе?

ѕримаЉуЮи —вето  рштеЬе, било као деца или као одрасли, постаЉемо чланови народа ЅожиЉег. ”миремо старом човеку и раРамо се у новом, у ’ристу. ’ришЮани живе у разним земЪама, говоре разним Љезицима, Љер нико ниЉе могао да бира где Юе се родити и у каквим условима Юе живети. јли сЉедиЬуЉе нас Љедно, вера у ’риста и живот по ’ристовим заповестима. —рпски национални идентитет, док год постоЉи и живи у оквирима светосавске традициЉе, ниЉе сметЬа да у своме комшиЉи препознамо брата коЉи Ље и сам створен по лику ЅожиЉем, без обзира коЉоЉ вери или нациЉи припадао. ћеРутим, када национализам постане сврха самом себи и изгубимо веру са ’ристом, ту Ъубав онда замеЬуЉемо мржЬаом и нетрпеЪивошЮу према свему другачиЉем. “акав национализам нема везе са хришЮанством и представЪа Љедну од наЉвеЮих опасности за наше спасеЬе.

—а радошЮу дочекуЉемо Ѕлагодатни огаЬ

»з —ветог града £ерусалима у Ѕеоград а потом и на  осово и ћетохиЉу биЮе пренет Ѕлагодатни огаЬ.  ако се наш народ на  ић и ≈пархиЉа спремаЉу за дочек овог свечаног догаРаЉа?

—а великом радошЮу дочекуЉемо долазак —ветог ќгЬа из £ерусалима, као символ оне светлости ’ристовог ¬асрксеЬа, коЉа Ље засЉала из Ьеговог гроба и обасЉала васцели свет. ƒа бисмо достоЉно дочекали Ѕлагодатни огаЬ, треба да се и достоЉно припремимо постом и молитвом ових дана —трасне седмице и светим ѕричешЮем Ѕожанским таЉнама. Ѕез покаЉаЬа и евхасристиЉског живота и оваЉ догаРаЉ може да буде без истинског смисла. ѕроходеЮи нашу ≈пархиЉу, благодатни огаЬ донеЮе нам радост и благослов £ерусалимске ÷ркве, коЉа обредом чудотворног огЬа ’ристовог ¬аскрсеЬа, вековима чува сеЮаЬе на ¬аскрсеЬе √осподЬе.

» ове године —рби на  осову и ћетохиЉи ¬аскрсеЬе ’ристово чекаЉу у страху и неизвесности а протерани далеко од огЬишта. „име их утешити и охрабрити?

Ќаш народ, Љедино истински можемо утешити речима ЅожиЉим. –ечи ЅожиЉе, садржане у ≈ванРеЪу ’ристовом, наЉвеЮа су утеха нашем народу и не могу се заменити никаквим политичким обеЮаЬима, плановима или договорима. ƒухован човек живи у свету али ниЉе од овога света, по земЪи ходи али небом живи и осеЮа. јко живимо животом достоЉним наших светих предака, утеха ЅожиЉа, уз молитве светитеЪа коЉи су просиЉали на овим просторима и васцеле ÷ркве, биЮе увек са свима нама. «ато, користеЮи ову прилику, желим да свим ¬ашим читаоцима пожелимо среЮне и благословене ¬аскршЬе празнике. Ќека би васкрсеЬем ’ристовим у нашим срцима Љош више васкрсао нови живот у ’ристу √осподу, нова нада коЉа доноси утеху и снагу свима коЉима Ље преко потребна.

’–»—“ќ— ¬ј— –—≈ - ¬ј»—“»Ќ” ¬ј— –—≈!

≈пархиЉа рашко-призренска

16 / 04 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0