Srpska

»нтервЉу јрхиепископа oхридског £ована –адио Ѕеограду 1

¬ише од 10 година јрхиепископ охридски £ован пролази личну голготу. —трада, трпи и прашта. —ве само због Љедне молитве. ћолитве за Љединство ÷ркве. ƒанас, после три године затвора, архиепископ £ован Ље десету недеЪу на слободи. »з ѕетрограда, где Ље на лечеЬу и опоравку, говори специЉално за —едмицу (–адио Ѕеоград).

††††

¬аше ¬исокопреосвештенство, хвала ¬ам што управо на ¬аскрс говорите за —едмицу.

’вала и ¬ама заиста на позиву да се можемо обратити Ъудима и проговорити o стварима коЉе заслужуЉу да се чуЉу шире, зато што можда неки Љош нису чули, можда су неки погрешно чули, тако да Ље ¬аша инициЉатива за сваку похвалу.

” ѕетрограду сте на позив ѕатриЉарха московског  ирила. ƒанас са руском сабраЮом прославЪате наЉвеЮи хришЮански празник. £есу ли ¬аше ране зацеЪене?

–ана се тешко зацеЪуЉе после свега онога што сам проживео свих ових година, али Ље нада у √осподу код хришЮана таква да надокнаРуЉе све оне недостатке коЉе човек евентуално има и трпи у овом свету и животу. Ќаравно, затворски третмани, да тако кажем Ц а до сада сам седам пута био у затвору Ц утицали су на то да се Љаве и неки здравствени проблеми, и то не само проблеми коЉе таква ситуациЉа може да остави на психичко здравЪе човека, веЮ и здравствени проблеми таквог карактера да Ље требало да доРем на рехабилитациЉу и лечеЬе овде у –усиЉу. »стински благодарим МеговоЉ —ветости ѕатриЉарху московском и све –усиЉе г.  ирилу што ме Ље Ъубазно позвао да доРем овде о трошку ѕатриЉаршиЉе ћосковске и проРем кроз сва неопходна медицинска испитиваЬа и терапиЉе. ≈во, веЮ неколико недеЪа овде сам у —анкт ѕетербургу, и за то хвала Ѕогу, хвала ѕатриЉарху и хвала своЉ браЮи овде у –усиЉи. ќсеЮам се све боЪе и боЪе.

–уски лекари лече ¬аше тело. ћоже ли се реЮи да петроградски манастири и светиЬе лече ¬ашу душу? £есте ли обновили духовну снагу? £есте ли заборавили »дризово?

“ешко се заборавЪаЉу ти дани, а мислим да ниЉе и непоходно ни потребно да се то заборави. ¬ажно Ље да, ако може, човек некако опрости и прашта у животу. «аборав ниЉе своЉствен ни ÷ркви коЉоЉ припадам, пошто она памти историЉу, има своЉу историЉу, пише историЉу, бележи све догаРаЉе из црквеног живота, али и из живота поЉединца. Ќа краЉу краЉева, не сматрам да треба да заборавимо ни лично Ља, ни сама ÷рква: из оваквих догаРаЉа сви се ми учимо и поучавамо какви треба да будемо у будуЮности. »з таквих примера коЉих смо имали у прошлости и ми смо се учили; учимо се на примерима из историЉе и прошлости, а неко Юе се можда учити на нашим примерима. ƒакле, не трудим се уопште да заборавим, него Ље наЉвеЮи моЉ подвиг управо ако могу да опростим зато што сматрам да су ми Ъуди сасвим неправедно учинили, и то они коЉи изЉавЪуЉу да су црквени Ъуди, Ъуди коЉи веруЉу у истога Ѕога, кажу, у коЉег веруЉемо и ми, и управо они су узрок свих страдаЬа коЉа сам проживео ових неколико година уназад. Ќо, то Ље што Ље, слава Ѕогу за све, како каже —вети £ован «латоуст, треба да будемо бодри и храбри, Љер не знамо шта нас Љош чека у будуЮности, можда нешто боЪе, а можда и нешто горе, те у сваком случаЉу треба да будемо сваки пут предострожни и трезвени.

—лужите ЋитургиЉе, обилазите манастире, били сте и уѕетроградскоЉ духовноЉ академиЉи.  ако доживЪавате руску духовност сада после свог страдалничког искуства на Ѕалкану?

«аиста Ље дивно бити овде меРу браЮом у –усиЉи. –уска култура Ље словенска култура, али словенска култура коЉа има своЉе корене у византиЉскоЉ култури, Љер, као што Ље познато, –уси, као и сви —ловени, крштени су од стране ¬изантинаца, и зато су то тако блиске и тако сродне поЉаве. ћи смо толико сродни не само као —ловени, него, пре свега, као хришЮани зато што нас много дубЪе и више повезуЉе хришЮанство него само словенство. –уси, као и —рби, ћакедонци и √рци, сви су утемеЪени на истом корену вере, на вери у —вету “роЉицу, на вери у васкрсеЬе, на вери у Љединство ÷ркве и саборност у другом свету. «ато могу да кажем као да сам овде у –усиЉи као код куЮе Ц тако су ме примили, а тако се и осеЮам. «аиста Ље предивно овде, и у манастиру где живим, и на свим местима где богослужим приЉем Ље веома топао, увек Ље свечано, знаЉу да поштуЉу не само чин архиепископа, него и све оно што смо проживели зарад Љединства ÷ркве.

II

¬аша лична и голгота ¬аше сабраЮе у ћакедониЉи и ÷ркве коЉоЉ припадате почела Ље 2002. године, и то из краЉЬе хришЮанских побуда и намера ради превазилажеЬа раскола и успоставЪаЬаЉединства ÷ркве. Ўта се, уствари, десило?

„етири године пре тога, отприлике 1998. године, почели су преговори измеРу такозване ћакедонске ѕравославне ÷ркве и —рпске ѕатриЉаршиЉе о успоставЪаЬу Љединства и канонског поретка те непризнате ÷ркве у ћакедониЉи. ¬одили су се исцрпни и дуги преговори, и после свих тих преговора, након четири године, дошло Ље до Ќишког споразума, коЉи су у граду Ќишу потписале делегациЉе —рпске ѕравославне ÷ркве и такозване ћакедонске ѕравославне ÷ркве. “им споразумом решавао се наЉвеЮи спор коЉи Ље постоЉао од 1967. године до данас са ћакедонском ѕравославном ÷рквом, а то Ље да она прихвата да има аутономни статус у границама ЉурисдикциЉе ѕеЮке ѕатриЉаршиЉе, односно —рпске ѕравославне ÷ркве, али зато —рпска ѕравославна ÷рква гарантуЉе наЉширу могуЮу аутономиЉу те ÷ркве у ћакедониЉи. —ви смо сматрали да Ље то веЮ завршено, Љер Ље до те мере исцрпЪено да више, по мом скромном мишЪеЬу, ниЉе имало шта да се придода том Ќишком споразуму.  ада смо мислили да Ље све веЮ готово, и поред тога што Ље —абор —рпске ѕравославне ÷ркве у потпуности прихватио Ќишки споразум, наЉвише под притиском власти у ћакедониЉи, —инод ћакедонске ѕравославне ÷ркве одбацио Ље таЉ споразум, и тако Ље све пропало, да тако кажем.

Ќеколико недеЪа после тога, да би се спасло што се спасти могло, блаженопочивши ѕатриЉарх ѕавле Ље, као ѕатриЉарх —рпске ѕравославне ÷ркве, упутио позив свима архиЉереЉима, свештенству и монаштву, али и сваком вернику у –епублици ћакедониЉи да се прикЪуче Љединству ÷ркве са —рпском ѕравославном ÷рквом. “ада сам био ћитрополит у ¬ардарско-велескоЉ митрополиЉи и, наравно, у саветоваЬу са свештенством, монаштвом и верним народом, Ља сам прихватио таЉ позив, и само пар дана после тога почела Ље ова, како ¬и кажете, голгота. ∆алосно Ље што се у све то умешала држава, и до данашЬег дана то Ље наЉтрагичниЉе; зато можда и нема црквеног решеЬа овог питаЬа. ƒа се ниЉе умешала –епублика ћакедониЉа од тих зачетака, 2002. године, и да она Љош не настоЉи да буде чинилац решаваЬа тога спора до данашЬег дана, мислим да би Ьегово решеЬе било много лакше. јли они штите неке замишЪене, виртуелне интересе, сматраЉуЮи да ћакедонска ÷рква не може и не треба да промени своЉе име док ниЉе решен проблем имена државе, и на таЉ начин читаву Љедну ÷ркву држе као таоца да не буде у Љединству са свима другим ÷рквама.

 ажете да су то идеЉе за коЉе вреди живети и дати живот. ќдакле проистичу, где су роРена таква ¬аша убеРеЬа?

£а чак не мислим да Ље то идеЉа, иако се може чак и сврстати под поЉам „идеЉе”. “о Ље чиста вера коЉу нам нуди то непатворено ЉеванРеЪе коЉе смо примили од наших претходника, да Ље Љединство са Ѕогом немогуЮе без Љединства са ближЬим своЉим; то су √осподЬе речи, то ниЉе измислио неко од нас Ъуди и ниЉе пренео неко од Ъуди, него Ље то рекао сам √оспод ’ристос. «ато Ље Љединство основа у самоЉ ÷ркви Ц не може постоЉати Љединство са Ѕогом без Љединства са Ъудима, и обрнуто, никакво Љединство са Ъудима на траЉноЉ основи не може се постиЮи ако то Љединство ниЉе заЉемчено од Ѕога. ƒакле, на основу те вере и на основу тог убеРеЬа Ља, са своЉим скромним способностима, радио сам све што сам радио. ’вала Ѕогу, ипак, да се таква вера и такво знаЬе о вери постигне, били су потребни добри учитеЪи; Ља сам среЮан што сам у животу имао такве велике учитеЪе, способне да предаЉу, и кроз знаЬе и кроз сопствени живот, веру у Ѕогочовека ’риста и у —вету “роЉицу, наравно, прво у Ѕеограду где сам школован, а после тога у √рчкоЉ где сам био на последипломским студиЉама, и све то Ље утицало на формираЬе мога карактера, моЉе вере, моЉе Ъубави према ÷ркви. «аиста сам благодаран Ѕогу и свима моЉим учитеЪима коЉи су ми дали квасац коЉи се после развиЉао у мени, и, ево, стигао до оваквих димензиЉа да треба да покажем шта сам научио. »згледа да Ље дошло време и ред на мене да Ља то покажем.  ако саветуЉу ќци ÷ркве, никада не треба тражити само мучеништво, али ако доРе ред на тебе, никада не треба да се уклониш из тог реда, коЉи захтеваЉу и Ѕог и сама ÷рква.

“о ¬ас Ље коштало страдаЬа, прогона, мржЬе, затвора, па и срамних оптужби за ширеЬе верске и националне мржЬе, или проневеру новца.

¬идите, то уопште ниЉе чудно. ЌаЉвише блаженство од оних блаженстава коЉе Ље на гори изрекао сам ’ристос управо Ље то да будемо лажно оптужени од других; када можемо да претрпимо лажне оптужбе, онда смо на врху духовности. јли, наравно, не треба само да их истрпимо, тако стихиЉски, зато што морамо, него да их претрпимо са ширином праштаЬа, да не узимамо зло тим Ъудима, кад бисмо то могли, као што нам Ље показао ’ристос. ќн на крсту каже: „ќпрости им, оче, Љер не знаЉу шта чине.” “о нису само речи, ќн Ље заиста могао да опрости. ј сада Ље питаЬе можемо ли ми Ъуди да праштамо као Ѕог. јли то нам Ље зацело пример и треба да се трудимо да тако радимо као што нас Ље ќн учио. ƒа ли Юемо у томе успети, зависи од много чинилаца, пре свега, од наше воЪе, затим од нашег подвига, али и од културолошких аспеката, од саме средине. ” сваком случаЉу, то Ље пре свега избор вере.

¬аш лични и духовни живот Ље под децениЉским притиском. ј ¬аш циЪ, где Ље сада?

÷иЪ Ље и на почетку био, као и сада, на краЉу Ц Љединство. £единство човека са Ѕогом, Љединство свих Ъуди са Ѕогом, Љединство свих Ъуди меРусобно Ц ето, то Ље циЪ. “о треба, пре свега, да буде циЪ сваког човека, а поготово Љедном архипастиру коЉи при самом рукоположеЬу у такав епископски чин добиЉа задатак од самог Ѕога да се брине о Љединству ÷ркве. —ви епископи треба да се брину о Љединству ÷ркве, Љер Юе управо наЉтеже питаЬе на —трашном суду за Ьих бити да ли су очували Љединство ÷ркве. —ве друго Ље можда нижег ранга, неважно; сва служба епископска Ље велика служба, али епископ се, пре свега, поставЪа да сабира народ око Ѕога, да га сабира у Љединству Ц а како да га сабира ако сам не сведочи то Љединство? ƒа има Љединство са Ѕогом, да има Љединство са народом и да се труди да покаже народу да и он сам треба да буде у Љединству.

 аква Ље будуЮност ¬аше борбе?

јко не веруЉем да Ље будуЮност те борбе успешна, Ља Ље не бих ни почиЬао. Ќаиме, бесмислено Ље нешто почиЬати ако не веруЉеш да Юе се то благополучно завршити. £а сам убеРен у то. —матрам да Ље то ЅожЉа воЪа. ѕошто сам убеРен да Ље то ЅожЉа воЪа, да Ѕог воли то Љединство, да Ље Ьему то драго, да он помаже нама Ц и то видим свакодневно у свом животу, без обзира какву голготу пролазим, да видим да Ље Ѕог са мном, да ми помаже у свему томе Ц, онда сам убеРен да Юе и краЉ бити врло успешан. —амо у своЉе време. “о можда не можемо сада да кажемо, али Ѕог зна када и како Юе то да се покаже - да Ље било наЉбоЪе решеЬе коЉе спроводимо према коначном циЪу.

III

ѕрихватили сте Ќишки споразум, односно канонско и литургиЉско Љединство са —ѕ÷. ƒа ли то значи да се ¬и потпуно осеЮате као архиЉереЉ —ѕ÷?

јутономиЉа ќхридске јрхиепископиЉе Ље наЉшира могуЮа аутономиЉа коЉу Ље добила било коЉа ÷рква у историЉи. »ма више аутономних ÷ркава, и у –ускоЉ ѕатриЉаршиЉи их има више, и других аутономних ÷ркава под ¬асеЪенском ѕатриЉаршиЉом, али сматрам да Ље наЉшира аутономиЉа управо аутономиЉа ќхридске јрхиепископиЉе. ќна Ље таквог ранга да смо ми у Љединству са —рпском патриЉаршиЉом преко личности —рпског патриЉарха коЉи потврРуЉе ќхридског архиепископа. ”зимамо свето миро од —рпске ѕатриЉаршиЉе, и то Ље отприлике све Ц све Ље друго као аутокефална ÷рква. ” том контексту и Ља говорим Ц као аутономни јрхиепископ. £а сам епископ ќхридске архиепископиЉе, и —рпска ÷рква не тражи ништа више од мене, а Ља поштуЉем —рпску ѕатриЉаршиЉу и на свакоЉ ЋитургиЉи помиЬем —рпског патриЉарха, што значи да знам да Ље ќхридска јрхиепископиЉа у ЉурисдикциЉи —рпске ѕравославне ÷ркве. ƒакле, ќхридска јрхиепископиЉа Ље у свему аутономна, али Ље ипак у канонском подручЉу —рпске ѕравославне ÷ркве.

 ако ¬аш религиозни идентитет утиче на ¬аш национални идентитет?

“о сам некако можда много раниЉе разрешио и зато немам таЉ проблем коЉи се можда ЉавЪа понекад и код Ъуди са високим црквеним чином. £а сам можда као млад приступио ÷ркви сасвим искрено и онако како каже апостол ѕавле: „” ÷ркви нема £елина ни £евреЉина“, значи сви смо Љедно у »сусу ’ристу. “ако ми никад национално опредеЪеЬе ниЉе било важниЉе од црквеног опредеЪеЬа. Ќико те не пита у коЉоЉ нациЉи Юеш се родити, као што те нико не пита ни ког Юеш пола бити, или било коЉе друге биолошке карактеристике. “о се добиЉа наследно и за то човек ниЉе одговоран. јли црквени идентитет се не изграРуЉе по наследству Ц напротив. ÷рквени идентитет се изграРуЉе по избору вере; ми смо слободни да прихватимо или не прихватимо одреРени идентитет. ≈, драго ми Ље што сам рано у животу одабрао црквени идентитет, коЉи ме Ље ослободио од свих тих биолошких карактеристика, колико год то човек може. јко човек успе да се ослободи свих биолошких стега коЉе га притискаЉу, или ако се бар бори да се ослободи Ц а црквени идентитет подразумева то да се човек слободно определи за други идентитет коЉи он воли, а не идентитет коЉи му Ље наметнут, - онда он одабира да смо сви Љедно у »сусу ’ристу. “ако сматрам да и код мене национални идентитет има другостепени или треЮестепени значаЉ.

ј како ¬ас у ћакедониЉи доживЪаваЉу, као —рбина или као ћакедонца?

Ќе могу прецизно да вам одговорим, Љер нико никада ниЉе рекао да нисам ћакедонац, а сваки пут када неко хоЮе да ме увреди и окарактерише као издаЉника, онда ми каже да сам —рбин. јли код мене су се у последЬе време прошириле и инициЉативе Ц кажу ми да сам √рк, Ѕугарин, откад сам у –усиЉи можда Юе ми додати да сам –ус. £ош нисам чуо да су ми рекли да сам јлбанац, али могуЮе Ље и то.

ј у каквом Ље данас канонском положаЉу ћакедонска ѕравославна ÷рква?

ќна Ље непризната ÷рква, у расколу са свим осталим православним ÷рквама, и тако Ље од 1967. године. Ќишта се ниЉе променило у Ьеном статусу. Ѕила Ље прилика да се то промени Ќишким договором, и жао ми Ље што ћакедонска ѕравославна ÷рква то ниЉе прихватила. Ќе знам како Юе се све то решавати. ƒаЉ Ѕоже да има решеЬа, али док политика не дигне руке од овог проблема, мени изгледа врло тешко.

ƒа ли после свега цео оваЉ процес против ¬ас испаде искЪучиво политички?

ѕа Љесте, постао Ље искЪучиво политички после бруталног мешаЬа политике у моЉе гоЬеЬе и затвараЬе. ѕолитика ниЉе имала велики утицаЉ у време преговараЬа са —рпском ѕравославном ÷рквом, али када се видело какав Ље исход преговора, онда се активно укЪучила и до данашЬег дана она неЮе да се искЪучи из позициЉе коЉу Ље сама наметнула. Ќажалост, сматрам да ÷рква у –епублици ћакедониЉи, коЉа ниЉе призната, нема унутрашЬи капацитет да одоли таквом притиску, и то Ље можда наЉвеЮи проблем.  ада би она имала унутрашЬи капацитет да каже властима „ЌемоЉте да нам се мешате у ово“, онда би било много лакше. јли они, изгледа, желе, чак и подстичу ту заштиту, Љер сматраЉу да имаЉу унутрашЬу конкуренциЉу у ќхридскоЉ јрхиепископиЉи и, ако немаЉу такву заштиту од државе, они би могли потпуно да се распадну. “ако они сами себе подЉармЪуЉу под власт у ћакедониЉи.

” каквоЉ су вези ћѕ÷ и политика македонске државности и ствараЬе македонског националног идентитета?

“о Ље веЮ познато. »сториЉа Ље то веЮ запечатила; Љасно Ље да Ље политика створила ÷ркву у ћакедониЉи Ц ствараЬе ћакедонске ѕравославне ÷ркве Ље политичка одлука. —амо се формално прича да Ље неки црквени народни сабор дао инициЉативу, али сабор без иЉедног епископа! “о Ље неканонско, непостоЉеЮе у ÷ркви. «ато нико и не признаЉе такве инициЉативе. “о Ље политички организовано Љош после ослобоРеЬа од фашиста, да би касниЉе притисак био све Љачи и Љачи; то Ље била жеЪа да се преко ÷ркве обезбеди идентитет македонског народа, и тако се стигло до 1967. године када Ље, под притиском власти, показана непослушност према ћаЉци ÷ркви - —рпскоЉ ѕатриЉаршиЉи и кад су насилно извоЉене териториЉе –епублике ћакедониЉе из ЉурисдикциЉе —рпске ѕравославне ÷ркве.

¬и сте државЪанин и —рбиЉе и ћакедониЉе. ƒа ли сте се некад наЪутили на власт у Ѕеограду што се ниЉе више борила за ¬ас и што Ље Юутала на ¬аш проблем?

“ешко ми Ље да говорим о томе да ли сам се наЪутио у овом тренутку када говоримо о праштаЬу, чак и онима коЉи су умешани у моЉе затвараЬе. ѕрема моЉим подацима, власт у —рбиЉи Ље радила нешто Ц да ли су могли више, нека остане на ЬиховоЉ савести. ћноги су говорили да они могу више: могу да запрете, могу неке односе са државом да поставе на другачиЉе основе када знаЉу да су у праву, да Ље затворен Љедан државЪанин —рбиЉе, а поготово јрхиЉереЉ —рпске ѕравославне ÷ркве, а сви знаЉу да Ље затворен по измишЪеним оптужницама. ћислим да Ље могло и другачиЉе да се поступи, но не могу да кажем да се Ъутим пошто су у свим контактима са властима у –епублици ћакедониЉи разговарали о мени и мом статусу.

–уска ѕравославна ÷рква се, учествуЉуЮи у ¬ашем ослобаРаЬу, укЪучила у решаваЬе раскола у ћакедониЉи. ћоже ли се под Ьеним ауторитетом пронаЮи и решеЬе?  акво Ље то могуЮе решеЬе?

»згледа да су овде ѕатриЉарх московски и власти у –усиЉи очигледно могли више, Љер Ље моЉе ослобаРаЬе извршено под Ьиховим великим утицаЉем. ЅескраЉно сам захвалан ћосковском патриЉарху зато што Ље врло одлучно наступио и према ÷ркви у –епублици ћакедониЉи и према Ьиховим властима. ƒа ли постоЉи неко решеЬе, незахвално Ље говорити пре почетка било коЉих разговора.  олико Ље мени познато, ћакедонска ѕравославна ÷рква у расколу веЮ Ље упутила писмо —рпскоЉ ѕатриЉаршиЉи тражеЮи обнавЪаЬе диЉалога, али сматрам да до јрхиЉереЉског —абора у маЉу не би могло ништа у вези тога да се реши, зато што Ље то решеЬе коЉе треба —абор да донесе, а ми да се сагласимо. “ек после —абора може отпочети неки диЉалог, без нашег противЪеЬа да у Ьему учествуЉе и –уска православна ÷рква, зато што се показала и као приЉатеЪ и као ÷рква коЉа жели да постоЉи Љединство у ѕравославноЉ ÷ркви, а исто тако и можда зато што има сличне проблеме чиЉа решеЬа би се могла применити и на друге проблеме ѕравославне ÷ркве у свету.

 оЉа Ље граница преко коЉе —ѕ÷ неЮе иЮи?

—рпска ÷рква не може да дâ више од онога што Ље дато ќхридскоЉ архиепископиЉи. ћогла би да се добиЉе и аутокефалиЉа, коЉу треба да даЉу све православне ÷ркве у свету. —ѕ÷ нема право да дâ аутокефалиЉу, и зато Ље краЉЬа граница оно што Ље веЮ дато.

IV

—ва искушеЬа, па и ова ¬аша, лична су, како кажете, победа за÷ркву. £е ли то ¬аша сатисфакциЉа?

—ве што Ље победа за ÷ркву Љесте и моЉа сатисфакциЉа, Љер сам предао своЉ живот ÷ркви Љош у тренутку када сам се замонашио, а поготово када сам постао ≈пископ, Ља више не припадам себи. ќженио сам се своЉом ÷рквом, немам другу породицу, ÷рква ми Ље Љедина и Љединствена породица. Ћогично Ље да Ље свака победа ÷ркве и моЉа сатисфакциЉа, и то не само на помесном нивоу, него на нивоу ¬асеЪенске ÷ркве. –адуЉем се ако успемо у овоме Ц да са овом малом, скромном жртвом коЉу сам поднео постигнемо Љединство ÷ркве у –епублици ћакедониЉи, а касниЉе и опште Љединство у васцелоЉ ÷ркви у свету Ц то би ми била велика сатисфакциЉа.

Ќаписали сте есеЉ „—лобода у затвору“. ќбЉасните нам како Ље стилски оксиморон постао суштина ¬аше снаге?

” ÷ркви Ље све некако парадоксално. ѕарадокс Ље живот насупрот смрти, парадокс Ље девичанство ѕресвете Ѕогородице, а у исто време и Ьен пороРаЉ, и Љош много има оваквих парадокса у ÷ркви. “и парадокси су саставни део и човековог живота, па можда та супротставЪеност коЉу Ља излажем у кЬизи извлачи из дубине духовног живота поЉедине проблеме са коЉима се сусреЮе човек, али истовремено предлаже и решеЬа тих проблема Ц бар у овоме свету. Ќаравно, коначна решеЬа добиЮемо тек у ÷арству небесном: апостол ѕавле каже: „—ад видимо као уогледалу”, и зато сам се трудио да у кЬизи никад не будем математички прецизан, веЮ да оставим слободу да читалац сам протумачи то што чита онако како Ље Ьему наЉприкладниЉе.

“о Ље необично када се узме у обзир да сте истовремено и граРевински инжеЬер.

— Љедне стране као математичар не бих могао да допуштам тако поетичан израз, али сам, с друге стране, теолог, у веЮем ступЬу него граРевински инжеЬер. «ато осеЮам да Ље теологиЉа Љедна фаза духовне надградЬе, коЉа ми Ље омогуЮила да схватим да Ље математика основа за односе коЉи се развиЉаЉу у овом створеном свету. «а односе коЉе развиЉамо са Ѕогом и духовне односе коЉе Ъуди развиЉаЉу меРу собом важи друга законитост, а то Ље законитост слободе, где два и два често нису четири.

∆ивимо у време у коме егоизам побеРуЉе Ъубав и у коме жртва губи значаЉ.  ако данас повратити Ьен смисао?

£едино човек коЉи веруЉе у ’ристову жртву може себе принети на жртву другима, зато што човек коЉи не веруЉе да жртва има смисао, ниЉе спреман ни сам себе да жртвуЉе, а наЉчешЮе такви Ъуди жртвуЉу све друге, а не самог себе. јли човек коЉи Ље задоЉен хришЮанском вером, коЉи живи том вером, он барем Љедном недеЪно учествуЉе у приношеЬу саме жртве ’ристове. ј то, другим речима, значи сеЮаЬе на ’ристову жртву, односно на ’ристову смрт за нас и Ьегово ¬аскрсеЬе. » ако се тако често сеЮамо Ьегове жртве, онда то има велики утицаЉ и на наше прилагоРаваЬе тоЉ жртви. “ако и ми постаЉемо саможртвени. “ешко Ље очекивати да Ъуди коЉи нису ушли у цркву прихвате саможртву као начин живЪеЬа. Ќаравно, има алтруиста, има хуманитараца...

јли слажете се са мном да живимо у време егоизма?

“о се не може пореЮи. јли Ље времена егоизма било и раниЉе, биЮе их и после нас. „овек Ље без Ѕога егоистично биЮе; то Ље разумЪиво и може се лако доказати. „овек коЉи нема наду у васкрсеЬе, коЉи нема наду у вечни живот, заиста Ље егоиста, Љер мисли само на себе и како боЪе да проРе у овом свету у коме му Ље некако све супротставЪено. Ќаравно, онда Ље и лакше жртвовати друге него самог себе. јли када човек дубЪе схвати како Ље ’ристос своЉом жртвом променио историЉу човечанства, тек онда почиЬе да схвата смисао жртве и вежба се у томе да се саможртвуЉе. “о Ље велики подвиг, то не долази одЉеданпут, то се не може практиковати без вежбе; зато су и све духовне вежбе у хришЮанском животу, и пост, и молитва Ц само мале вежбе за ову велику потребу да своЉ живот прилагодимо тако да буде саможртвен.

«а шта се молите данас на ¬аскрс, док сте далеко од завичаЉа?

ѕре свега, прославЪамо ¬аскрсеЬе √осподЬе, што Ље наЉважниЉе за сваког хришЮанина. “о му осмишЪава живот; све муке коЉе пролази кроз живот, добиЉаЉу сатисфакциЉу кроз ¬аскрсеЬе ’ристово. » наравно, никада не заборавЪамо Љединство ÷ркве зато што нас ÷рква на свакоЉ литургиЉи подсеЮа да се молимо за Ьено Љединство. “о Ље нешто што никада неЮе изаЮи из мог живота Ц молитва за ÷ркву, за Ьено Љединство, за Љединство хришЮана, свугде у свету где се налазе.

 ада нам се враЮате?

јко Ѕог дâ, планирам да у маЉу будем на јрхиЉереЉском —абору у Ѕеограду.

’вала много што сте говорили за —едмицу. ’ристос васкрсе!

”редник и водитеЪ јна “омашевиЮ

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

18 / 04 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0