Srpska

ѕрестанак рата ниЉе могуЮ у свету неЪубави

” годишЬици почетка ¬еликог отаЯбинског рата Мегова —ветост патриЉарх ћосковски и целе –усиЉе  ирил дао Ље ексклузивни интервЉу за –»ј ЂЌовостиї.

‘ото: –»ј Ќовости, »гор «арембо ‘ото: –»ј Ќовости, »гор «арембо
††††

Ч ¬аша —ветости, ¬и сте роРени после рата, али се вероватно сеЮате послератних осеЮаЬа Ъуди коЉи су га преживели. Ўта сте наЉбоЪе запамтили, трагично, страшно или надахЬуЉуЮе?

Ч Ќаравно, као и код сваког човека из моЉе генерациЉе сеЮаЬе чува мноштво сличних успомена. јли сад бих желео да кажем нешто што Ље заЉедничко за све и што Ље изузетно важно. ¬ише пута сам се питао: шта Ље покретало совЉетске воЉнике коЉи су своЉим подвизима, пожртоваЬем и строгошЮу према себи изазивали дубоко чуРеЬе не само противника, веЮ и савезника? »мам само Љедан одговор: то Ље била вера у правду руског човека. Ќаши воЉници су веровали у –усиЉу, у небеску –усиЉу, у светост своЉе домовине и земЪе. » за то су били спремни не само да претрпе патЬе и да пролиЉу крв, веЮ и да положе своЉ живот

“о Ље била дубока, често и несвесна вера у то да руски пут и руска култура имаЉу право на живот и да нису драгоцени само за носиоце ове традициЉе. –уски воЉник, коЉи Ље полагао своЉ живот у овом страшном рату, осеЮао Ље да наш народ има шта да каже целом свету. » да Юе, ако оваЉ народ буде уништен и поробЪен, то довести до Љош веЮе катастрофе него што Ље сам рат.

» данас треба чешЮе да се запитамо: а да ли ми имамо за шта да положимо живот? ” чему може да се састоЉи наша посланица свету? »ли смо само у стаЬу да трошимо туРе производе, новитете високих технологиЉа и да уживамо у доконоЉ разоноди? ƒа ли данас веруЉемо у своЉу духовну, културну и националну вредност? ƒа ли смо способни на подвиг коЉи превазилази границе битака у просторима медиЉа? Ўта ми данашЬи можемо да кажемо онима коЉи су положили своЉе животе ради наших живота? “о нису неважна питаЬа. ќд одговора на Ьих зависи наша будуЮност.

Ч —овЉетско друштво се назива атеистичким. ƒа ли се може тврдити да су страшни догаРаЉи у току четири године ¬еликог отаЯбинског рата допринели препороду вере у земЪи и порасту религиозности?  ако се у целини с духовне тачке гледишта могу тумачити ƒруги светски рат и велика победа коЉа Ље освоЉена у маЉу 1945. године?

Ч ѕобеда у ¬еликом отаЯбинском рату ниЉе само победа совЉетског оружЉа, воЉне технологиЉе и умеЮа командира, веЮ Ље пре свега победа снаге руског духа. ” савременоЉ свести дух се често доживЪава као нешто ефемерно, нереално, што се практично не може измерити и што Ље као такво непостоЉеЮе. ”Љедно оваЉ скоро неухватиЪиви дух представЪа средиште Ъудске личности, оно што Ље главно и наЉвредниЉе у човеку. Ќе смемо заборавити да се рат десио у тренутку трагичног рушеЬа духовних смерница руског човека; и не треба да се стидимо да у ратним недаЮама видимо природан наставак изузетно дубоке духовне кризе друштва.

»сториЉа Ље увек била и биЮе простор за бескраЉне идеолошке шпекулациЉе, посебно кад говоримо о популарноЉ историЉи, а не о професионалноЉ, коЉа се заснива на ахривским изворима и коЉа Ље пре свега доступна стручном кругу. ” последЬим децениЉама су заиста отворени многи архивски извори коЉи су на одреРени начин променили нашу представу о томе шта се дешавало с нашом земЪом у ’’ веку, укЪучуЉуЮи и године ¬еликог отаЯбинског рата. јли то не сме и не може да нас подстиче на писаЬе другачиЉе историЉе. »стина Ље максимално Љедноставна и очигледна: кугу фашизма Ље своЉим подвигом зауставио управо руски народ, коЉи су подржали братски народи, коЉи су постали блиски много пре ствараЬа ———–. » у томе се састоЉи вечна заслуга наших отаца за цео свет. ј све остало су поЉединости и детаЪи коЉи могу представЪати извесну корекциЉу, али нимало не меЬаЉу саму суштину наше велике победе.

»сториЉа не познаЉе кондиционал, али памти чиЬенице. ЌаЉважниЉа од Ьих, коЉа Ље постала фактор наше победе, Љесте то што Ље 1943. године, у Љеку рата, совЉетско руководство донело одлуку о ослобаРаЬу свештенослужитеЪа из затвора, о отвараЬу храмова и обнавЪаЬу делатности манастира и школских богословских установа. ƒо почетка рата ÷рква Ље пролила много крви, убиЉено Ље на десетине хиЪада верника и клира, Љавном исмеваЬу су подвргаване светиЬе, било Ље много случаЉева краРе светиЬа и светогрРа. » поред тога, ÷рква Ље нашла у себи снаге да се не усредсреРуЉе на сопствену невоЪу, веЮ да заиста хришЮански заволи свог доЉучерашЬег неприЉатеЪа, како Ље себе без имало стида називало совЉетско државно уреРеЬе.

††††

÷рква Ље прикупила преко 150 милиона рубаЪа и предала држави за осниваЬе тенковских Љединица и авионских дивизиЉа, за обезбеРеЬе позадине и помоЮ раЬеницима. ќво Ље у то време био велики новац; верници су давали буквално последЬе што су имали држави, коЉа Ље до Ључе стреЪала свештенике и минирала ЅожиЉе храмове. „иЬеница да Ље пружена ова помоЮ Ље наЉбоЪи показатеЪ да се снага духа ниЉе ковала само на првим борбеним линиЉама, веЮ и у молитвеноЉ тишини храмова коЉи су раниЉе били подвргнути руглу, као и захваЪуЉуЮи раду и подвизима обичних руских Ъуди, коЉи су остали верни ’ристу.

Ч ƒа ли се слажете с мишЪеЬем коЉе Ље уврежено у православноЉ средини, да Ље победа остварена захваЪуЉуЮи томе што су се за –усиЉу пред Ѕогом заступали истакнути подвижници ’’ века?

Ч «а мене нема и не може бити сумЬе у делотворност молитве. Ќе треба заборавити да Ље практично цело одрасло сталновништво земЪе било васпитано у традициЉи ѕравославЪа, наравно, у веЮоЉ или маЬоЉ мери. јли сви су знали да се моле. » на првоЉ борбеноЉ линиЉи, кад се поставЪа питаЬе живота и смрти, идеолошки лажни сЉаЉ брзо отпада: у рату нема атеиста. ќд првих дана рата по свим храмовима и манастирима биле су послате посебне молитве за дароваЬе победе рускоЉ воЉсци и ове молитве су се узносиле свакодневно. »мамо неоспорна сведочанства о великим подвизима коЉе су преузимали на себе монаси и клир, па и обични мирЉани, ради молитве за победу.

††††

ќбичном народу Ље било Љасно: рат коЉи се десио био Ље логична казна за грех богоодступништва. ќпиЉеност због наводног ослобоРеЬа од окова царизма и религиЉе била Ље заиста масовна. јли они коЉи су сачували трезвен поглед на свет су схватали: последице су неизбежне. «ато су и молитве пре свега биле покаЉничке; немамо статистику колики се проценат доЉучерашЬих одступника и новопечених атеиста вратио Ѕогу и покаЉао, али би очигледно, да се то ниЉе десило, храмови коЉи су отворени 1943. године, били празни.

—ве што Ље речено уопште не значи да Ље наш народ победу задобио на чудесан начин Ц у површном схватаЬу чуда као нечега што се дешава на натприродан начин и што нимало не зависи од напора самог човека. ћолитва Ље многима уливала сигурност, давала им Ље снагу, омогуЮавала им Ље да победе онда кад наизглед ни о каквоЉ победи ниЉе могло бити ни речи. ћолитва Ље давала снагу онима коЉи су жртвовали своЉе животе на боЉном поЪу и онима коЉи су даноноЮно радили у позадини.

Ч ѕротив фашизма су се –уси, ”краЉинци, Ѕелоруси и Ъуди десетина других националности борили раме уз раме, без обзира на то што Ље у историЉи Ьихових односа било различитих страница. Ўта се сад дешава Ц да ли Ље украЉинска криза коначно поделила –усиЉу и ”краЉину учинивши Ьихово становништво меРусобно неприЉатеЪски расположеним? »ли мировни напори политичара, ”ѕ÷ ћѕ и како се обично каже, Ъуди добре воЪе, Љош могу бити крунисани успехом?

Ч —итуациЉа Ље, безусловно, краЉЬе тешка. ¬ероватно смо се први пут за последЬих 25 година срели с овако трагичним догаРаЉима коЉи су изазвали раскол у друштву и породицама, меРу приЉатеЪима и роРацима. јли у мржЬи нема истине. » нема будуЮности. «ато су сад тако важни сви мировни напори за престанак меРусобне борбе на многострадалноЉ украЉинскоЉ земЪи, тако Ље неопходна стална тежЬа ка миру, молитва за мир, коЉи Ц како бисмо желели да веруЉемо Ц нема алтернативу.

Ќароди историЉске –усиЉе не могу без бола и саосеЮаЬа да гледаЉу оно што се дешава у ”краЉини. «а хиЪаду година много тога смо преживели заЉедно. » сеЮамо се да Ље православна вера помагала и спасавала чак и у наЉтежим ситуациЉама. ¬еруЉем да нас √оспод ни сад неЮе оставити по —воЉоЉ милости. ÷ела ÷рква се свакодневно моли, и Ља се стално молим Ц за то да неприЉатеЪство у украЉинскоЉ земЪи престане, да се Ъуди окрену изгубЪеном миру и Љединству. ѕоново Юу реЮи да Ље главна, а можда и Љедина миротворна снага у ”краЉини данас Ц ”краЉинска ѕравославна ÷рква, коЉа чини све што Ље могуЮе ради успоставЪаЬа дуго очекиваног мира.

£ош Љедном бих желео да се обратим своЉ нашоЉ пастви с молбом за неуморне молитве за мир у ”краЉини. ѕозивам вас, драга браЮо и сестре, да се усрдно и непрестано молите. ¬еруЉемо у снагу молитве, веруЉемо у Ьену делотворност по заповести √осподЬоЉ. Ќе треба човек да мисли: ЂЎта Ља могу? Ўта могу да промене моЉе слабе речи?ї ћожемо много: да се искрено обратимо Ѕогу. » наша молитва Юе бити услишена.

Ч ƒа ли Ље данас могуЮе трагично понавЪаЬе историЉе у новоЉ завоЉници Ц “реЮи светски рат, имаЉуЮи у виду напету меРународну ситуациЉу, видЪив сукоб «апада и –усиЉе, осваЉачке планове Ђ»сламске државеї, прогоне хришЮана на Ѕлиском истоку и у јфрици? Ўта данас треба предузети како би се избегли ратови, учврстио мир и обновила атмосфера добронамерности и повереЬа?

Ч ЌеЮу сад говорити о одговорности политичара и дипломата Ц Ьен значаЉ Ље Љасан и тешко га Ље оценити. —кренуЮу пажЬу на само Љедну околност: сфера политике се често карактерише као умеЮе могуЮег. ќва фраза обично значи да политичар постоЉи у реалном свету, а све демагошке лепе жеЪе и неоствариве декларациЉе се налазе, како се данас обично каже, по дефинициЉи ван политичке сфере. »пак мислим да у овим речима треба видети и додатни смисао: политички инструментариЉум Ље ограничен, поред све своЉе ширине.

—фера деловаЬа ÷ркве Ље за политичара сфера немогуЮег. ” смислу да ÷рква пре свега има везе са стаЬем Ъудског срца, чиЉа промена управо и представЪа тежЬу веруЉуЮег човека. јли у том случаЉу управо ÷рква у земаЪскоЉ перспективи представЪа мостиЮ измеРу могуЮег и немогуЮег у овом животу. ” контексту вашег питаЬа Ц у максималном смислу средство коЉе зауставЪа рат, или напротив, приближава катастрофу Ц ниЉе нуклеарно или друго оружЉе. “о Ље пре свега управо стаЬе човековог срца у коЉем почиЬе зло, коЉе се излива у свет у масовним страдаЬима Ъуди из околине. »ли у коЉем се, напротив, деЉством благодати ЅожиЉе и наше воЪе зачиЬе добро, коЉе преображава стварност око нас по принципима Ъубави. ѕрестанак рата ниЉе могуЮ у свету мржЬе и неЪубави. ÷рква се моли управо за победу добра над злом у срцу конкретног човека, ово поЪе Ље главно у Ьеном узвишеном служеЬу Ѕогу и Ъудима. Ўто чистиЉа буду наша срца, што више Ъубави будемо имали Љедни према другима, тим лакше Юе се остваривати и умеЮе могуЮег и тим ближа Юе бити перспектива мира о коЉоЉ сте поставили питаЬе.

‘илософ ¬ладимир —оловЉов призваЬе државе ниЉе видео у томе да се земаЪски живот претвори у раЉ, веЮ да се спречи Ьегово претвараЬе у пакао. ј задатак ÷ркве Ље да Ъудска срца траже Ђживот будуЮег векаї, раЉски живот. Ўто више Ъуди буду тежили раЉу, тим маЬе Юе земЪа личити на пакао. «ато Ље ÷рква, као што сам рекао, сила коЉа повезуЉе умеЮе могуЮег с умеЮем немогуЮег. ЌемогуЮег за Ъуде. јли како Ље √оспод рекао, оно што ниЉе могуЮе Ъудима, могуЮе Ље Ѕогу (Ћк. 18, 27).

Ч Ўта Ље патриотизам за ¬ас, да ли се он испоЪава само у рату? » како данас оцеЬуЉете ниво патриотизма становника –усиЉе коЉи припадаЉу различитим генерациЉама?

Ч «а мене патриотизам ниЉе само Ъубав према земЪи у коЉоЉ се човек родио, према народу у коЉем Ље растао и био васпитан. £ер, како Ље добро показала наша историЉа, народ може да изда и земЪу, и сопствену душу. ѕатриотизам Ље пре свега верност ЅожанскоЉ замисли о твоЉоЉ земЪи и о твом народу. –ади тога човеку ниЉе жао ни душу да положи, зато што се самим тим утврРуЉе истина ЅожиЉа на земЪи. ј да би човек схватио ову замисао, заиста треба да веома воли своЉ народ Ц али поштено, без предрасуда; да га воли и да зна своЉу историЉу, да живи у складу с вредностима коЉе одреРуЉу дух народа.

††††

Ќе знам шта Ље Ђниво патриотизмаї и како се мери. јли веруЉем да патриотизам ниЉе могуЮ без искрене Ъубави. Кубави према своЉоЉ домовини, према своЉоЉ ÷ркви и Ьеним светиЬама, Ъубави, по речима песника, према родним згариштима и гробовима отаца. ѕосматраЉуЮи младу генерациЉу не могу да кажем да су сад сви до Љедног космополити, далеки од патриотских расположеЬа. Ќапротив: данас стасава генерациЉа младих коЉи нису били сведоци страшних злочина атеистичке државе против сопственог народа и масовног истребЪеЬа Ъудских душа. “о не може да се не одрази на ниво повереЬа према држави као таквоЉ. ” протеклим годинама Ље веЮина оних коЉи су желели да виде у складу с чим и како живе Ъуди у другим земЪама, имала могуЮност да се упозна Ц и прилично детаЪно Ц с другим цивилизациЉама. » многи су се уверили: треба да живимо у –усиЉи, треба да сматрамо драгоценим оно што имамо, што смо добили захваЪуЉуЮи веру и труду наших предака.

»маЉуЮи у виду процесе коЉи се данас могу запазити не само у западноЉ ≈вропи, веЮ и у другим земЪама, духовно-морална клима у –усиЉи стиче потпуно другу тежину и значаЉ. “реба да престанемо да се поредимо с другима; не треба никога сустизати и престизати. ћи имамо своЉ живот и треба да га проживимо тако да нас не буде срамота ни пред потомцима, ни пред нашим прецима. ¬ероватно Ље то прави патриотизам.

††

Ч Ўта бисте пожелели становништву на постсовЉетским просторима, ветеранима, омладини, сународницима у другим земЪама и уопште свим становницима планете у години 70. годишЬице завршетка ƒругог светског рата?

Ч Ќаравно, пре свега то су Ъубав и пажЬа према самим ветеранима, искрена брига о Ьима и Ьиховим потребама. јли не само то. ќднос према ветеранима не треба да буде усмерен увек... директно према Ьима!  аже се да родитеЪи своЉу децу, по правилу, воле много више и Љаче него што деца воле родитеЪе. Ќе знам колико Ље то тачно, али ми се чини да Ље важно да веЮ одрасла деца пренесу очинску Ъубав следеЮем нараштаЉу, унуцима своЉих родитеЪа. «ато се бринемо за ветеране и за нашу децу, за то да воле истину, да буду честити и искрени у своЉоЉ оданости домовини. ” томе се огледа наша и Ьихова верност труду и служеЬу отаца.

–азговор водила ќлга Ћипич

ѕатриЉархи€.ru

—а руског ћарина “одиЮ

24 / 06 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0