Srpska

¬ладика £оаникиЉе: Ќацрт закона о слободи вЉероисповиЉести промовише идеЉе фашизма

††††

” нацрт закона о слободи вЉероисповиЉести уграРене су фашисоидне идеЉе —екуле ƒрЪевиЮа и сулуда прича коЉа Ље срушила ловЮенску капелу, а зло наслеРе коЉе децениЉама поткопава ÷рну √ору повампирило се кроз оваЉ наказни акт, оциЉенио Ље ≈пископ будимЪанско-никшиЮки £оаникиЉе.

ќн Ље у разговору за „ƒан“ поручио да Ъуди коЉи предлажу и заступаЉу оваЉ нацрт ниЉесу схватили да таква прича не може никоме дониЉети добро, осим нових дубоких подЉела и немира у ÷рноЉ √ори са несагледивим последицама. ¬ладика £оаникиЉе сматра да се нацртом закона грубо нарушаваЉу секуларност државе, уставно начело одвоЉености цркава и вЉерских заЉедница од државе, задире се у Ьихову унутрашЬу аутономиЉу, укидаЉу раниЉе стечени правни субЉективитети цркава и вЉерских заЉедница и одузима Ьихова имовина, а држави преносе надлежности карактеристичне искЪучиво за тоталитарне државе и Ьихове правне и политичке системе.

Ќарод препознао злу намЉеру власти

¬ладика £оаникиЉе наводи да ниЉе Љасан критериЉум по коЉем се ћинистарство за Ъудска и маЬинска права руководило приликом одреРиваЬа мЉеста у коЉима Юе се округли столови одржавати.

Ц  ако Ље могуЮе да су из учешЮа у овоЉ веома важноЉ теми изоставЪени градови попут ЌикшиЮа у коме се сваке године за празник —ветог ¬асилиЉа ќстрошког „удотворца окупЪа по неколико десетина хиЪада Ъуди, или Ѕеране у коме се налази вЉековно сЉедиште Љедне од наЉстариЉих епархиЉа на териториЉи данашЬе ÷рне √оре? ћинистарство Ље приликом планираЬа округлих столова морало да има у виду да Юе расправа о питаЬу правног положаЉа цркава и вЉерских заЉедница коЉи се овим законом покушава уредити изазвати огромно интересоваЬе граРана свих вЉероисповиЉести, а што се показало у ЅиЉелом ѕоЪу и  отору. ћеРутим, и поред наЉбоЪе воЪе да граРани кроз питаЬа и даваЬе примЉедби и сугестиЉа укажу представницима министарства да Ље оваЉ нацрт закона у дубокоЉ противрЉечности са ”ставом ÷рне √оре и другим меРународним и домаЮим прописима, власт Ље очигледно успЉела у намЉери да обесмисли скупове у сопственоЉ организациЉи довоРеЬем на Ьих распопа ƒедеиЮа и Ьегове путуЉуЮе дружине. ќваква провокациЉа власти изазвала Ље спонтану реакциЉу народа коЉа Ље имала за последицу оно што су организатори и прижеЪкивали, а то Ље спречаваЬе изношеЬа броЉне стручне аргументациЉе коЉом би се показало да Ље Љедина судбина овог дискриминаторског нацрта закона Ьегово безусловно повлачеЬе из процедуре. £едно Ље сигурно, а то Ље да Ље народ у свим овим Љавним расправама ставЪаЉуЮи знак Љеднакости измеРу власти и распопа ƒедеиЮа препознао Ьихову злу намЉеру, коЉом би се угрозило вЉековно постоЉаЬе ÷ркве на овим просторима и извршила безочна отимачина храмова и црквене имовине Ц закЪучуЉе £оаникиЉе.

Ц ћноге одредбе, карактеристичне за постоЉаЬе, унутрашЬу организациЉу, мисиЉу и дЉеловаЬе цркава и вЉерских заЉедница, коЉе су, по природи ствари, морале да имаЉу своЉе мЉесто, у овом нацрту закона су изоставЪене. “о Ље учиЬено са циЪем да се вЉерницима, свештенству, вЉерским службеницима, црквама и вЉерским заЉедницама што више отежа положаЉ и дЉеловаЬе у друштву и у држави и онемогуЮи им се оствариваЬе слободе вЉероисповиЉести онако како се то универзално Ъудско право остваруЉе у демократским државама и друштвима Ц оциЉенио Ље владика £оаникиЉе.

ќн каже да су броЉне одредбе из нацрта закона првенствено уперене против —рпске православне цркве (—ѕ÷), православних вЉерника, црногорских државЪана, „што су препознали, схватили и Љавно саопштили представници –имокатоличке цркве и »сламске заЉеднице и шира Љавност у ÷рноЉ √ори“.

Ц ƒржава би требало да схвати да ÷ркву чине Ьено свештенство и вЉерни народ коЉи су, поред тога што су вЉерници, истовремено и граРани ове државе Ц каже епископ будимЪанско-никшиЮки.

ѕрема Ьеговим риЉечима, на основу чланова 52 и 53 овог акта, нацрт би могао да понесе наслов «акон о национализациЉи и конфискациЉи храмова, манастира и друге црквене имовине.

Ц ѕосебно Ље проблематично спомиЬаЬе 1918. године, односно на коЉе се то границе из 1918. године мисли? ƒа ли то значи да Юе ѕеЮка патриЉаршиЉа коЉа се налази у ћетохиЉи, коЉа Ље до 1918. године била у саставу ÷рне √оре, постати своЉина државе ÷рне √оре?  ако Юе аутори овог нацрта закона спровести у дЉело „вртаЬе“ цркава и манастира у Ѕоки которскоЉ и ѕашторвиЮима кад Ље општепознато да та териториЉа до 1918. године ниЉе била у саставу ÷рне √оре? » поред добре воЪе, ниЉесмо у могуЮности да схватимо амбициЉу предлагача овог нацрта закона да се прилози и задужбине вЉерника противуставно и противзаконито уписуЉу као државна своЉина. —вЉедоци смо ових дана да се вЉерни народ, а нарочито стручна Љавност са запрепашЮеЬем пита шта Юе секуларноЉ држави цркве и манастири? ”мЉесто да обеЮаном реституциЉом ÷ркви врати оно што Ље неправедно отето послиЉе ƒругог свЉетског рата, овим законом се покушава узурпирати оно што ЉоЉ Ље преостало Ц оциЉенио Ље владика £оаникиЉе.

”пореРуЉуЮи оваЉ нацрт са законом из 1977. године, коЉи Ље, како истиче, писан у духу марксистичко-атеистичке идеологиЉе, владика £оаникиЉе тврди да Ље „боЪи и савремениЉи него што Ље то случаЉ са рЉешеЬима коЉа се супротно европским и цивилизациЉским вриЉедностима предлажу у 21. виЉеку“ .

»стиче и да Юе захтиЉевати да ћинистарство за Ъудска и маЬинска права уважи чиЬеницу да су предложеним законским рЉешеЬем незадовоЪни представници свих традиционалних вЉерских заЉедница и цркава у држави и из процедуре повуче „антицивилизациЉски и дискриминаторски закон“.

Ц Ќа дЉелу Ље покушаЉ фалсификоваЬа историЉе и атак на унутрашЬе право ÷ркве, право на сопствено самоодреРеЬе. ѕравославна црква Ље била и остаЉе отворена да, ради општег добра цЉелокупног друштва и државе, помогне ÷рноЉ √ори да донесе модеран закон коЉим би се уредила слобода вЉероисповиЉести и правни положаЉ цркава и вЉерских заЉедница. ћи смо са своЉе стране и досад урадили доста, првенствено кроз организациЉу ћеРународног научног скупа у Ѕару 2008. године, а потом и кроз броЉне округле столове дали допринос освЉетЪаваЬу значаЉних тема коЉе се односе на ову област Ц указао Ље владика.

 ао посебно спорну одредбу, епископ будимЪанско-никшиЮки види укидаЬе правног субЉективитета цркава и вЉерских заЉедница коЉе вЉековима постоЉе у ÷рноЉ √ори.

Ц Ќаше инсистираЬе на континуитету стечених права у складу Ље са самим биЮем ÷ркве коЉа Ље сачувала своЉ континуитет, идентитет, субЉективитет, имовину и пуну аутономиЉу сагласно канонском праву и поретку православних цркава.  онтинуитет и субЉективитет коЉи су признавале и потврРивале све досадашЬе државне формациЉе на овим просторима представЪа минимум онога што треба да препозна и достоЉно уважи и држава ÷рна √ора Ц поручио Ље он.

—матра да се са више одредби нацрта закона грубо нарушава аутономиЉа цркава и вЉерских заЉедница и на таЉ начин се ствара правни основ за неоправдано миЉешаЬе државе у Ьихове унутрашЬе послове. £едно од таквих рЉешеЬа, како наводи владика £оаникиЉе, односи се на „повЉерЪиво обавЉештаваЬе“ власти приЉе именоваЬа наЉвиших црквених великодостоЉника.

Ц ќно не само да намеЮе неразумну и неоправдану обавезу за цркве и вЉерске заЉеднице коЉе би умЉесто да се као и досад баве вЉерским, хуманитарним и социЉалним питаЬима, требало да постану доушници власти, веЮ имплицира и да се без повЉерЪивог обавЉештаваЬа ¬ладе не може извршити Ьихово именоваЬе. ¬ласт хоЮе да себи обезбиЉеди правни основ како би се неометано миЉешала у избор вЉерског поглавара чиме би се директно ограничавала и угрожавала вЉерска слобода, што Ље недопустиво. ќчигледно да ауторима овог нацрта закона ниЉе познато ни то да се у ѕравославноЉ цркви не врши „именоваЬе“, веЮ митрополите и епископе бира —вети архиЉереЉски сабор таЉним гласаЬем, тако да ни патриЉарх нема могуЮност да унаприЉед буде упознат о избору будуЮег црквеног великодостоЉника и о томе одмах обавиЉести ¬ладу, неке од броЉних држава, у окружеЬу и широм свиЉета, у коЉима —рпска православна црква има своЉу канонску ЉурисдикциЉу. “о досад ¬лада нити Љедне државе ниЉе тражила од наше ÷ркве, а поготово не да се такво што врши на „повЉерЪив“ начин. — друге стране, у ÷ркви се сачувао стари обичаЉ да се државна власт званичним путем обавиЉештава о избору поглавара и то Ље дио меРусобног уважаваЬа коЉи се подразумиЉева и ниЉе споран Ц указао Ље он.

јна “опаловиЮ, ƒан

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

20 / 09 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0