Srpska

Ѕлаго руске писмености

††††

»з збирке ћосковског државног обЉедиЬеног музеЉа-парка „ оломенско-»змаЉлово-Ћефортово-Кублино“

—поменици писмености као део културног наслеРа сваког народа представЪаЉу непроцеЬиво благо коЉе сведочи о животу и судбини претходних поколеЬа.  орени руске писмености сежу вековима уназад, а Ьен развоЉ Ље везан за окретаЬе ка наЉбогатиЉем наслеРу хришЮанске културе.

” 2015. години се свечано прославЪа 1000 година од смрти —ветог кнеза ¬ладимира Ц крститеЪа –усиЉе. ”сваЉаЬе хришЮанства 988. године у ƒревноЉ –усиЉи као државне религиЉе заслугом кнеза ¬ладимира наЉважниЉи Ље догаРаЉ за историЉу и културу руског народа. ќсврЮуЮи се на таЉ велики догаРаЉ, председник –уске ‘едерациЉе ¬ладимир ѕутин Ље истакао да Ље примаЬе хришЮанства предодредило судбину и цивилизациЉски избор –усиЉе, и да представЪа одлучуЉуЮи тренутак, тЉ. прекретницу у црквеноЉ и у општоЉ историЉи руске државе.

Мегова —ветост ѕатриЉарх московски и све –усиЉе  ирил у своЉоЉ ѕосланици поводом 1000-годишЬице од упокоЉеЬа —ветог ¬еликог кнеза ¬ладимира назвао га Ље оснивачем –уске цркве коЉа више од хиЪаду година шири меРу Ъудима реч живота, Ъубави и мира. ѕрихвативши веру од »сточног римског царства Ц ¬изантиЉе, –усиЉа се у пуноЉ мери присаЉединила наЉвеЮоЉ културноЉ традициЉи оног времена и усвоЉивши Ље, са великом посвеЮеношЮу наставЪа да Ље развиЉа.

ѕримаЬе хришЮанства Ље утицало на знатно ширеЬе писмености и у прилог томе сведоче многи познати споменици Ц руски преводи византиЉске кЬижевности. £ош у IX веку просветитеЪи словенских народа пореклом из грчког града —олуна —вета браЮа Оирило и ћетодиЉе доносе на териториЉу ƒревне –усиЉе азбуку коЉа Ље по Љедном од своЉих твораца добила име Юирилица. ќни су превели на словенски Љезик текст £еванРеЪа и —ветог писма. “име Ље народ ƒревне –усиЉе добио могуЮност да врши богослужеЬе на свом матерЬем словенском Љезику. ѕоЉава и ширеЬе писмености чине основу на коЉоЉ се руска кЬижевност касниЉе развиЉа.

ѕре поЉаве штампариЉе кЬиге су умножаване ручно, а преписивачки центри у коЉима су настаЉале, где су чуване и одакле су се распростраЬивале били су манастири. ѕреписивачке радионице су осниване и при кнежевским дворовима. ” XIV веку се поЉавЪуЉу први руски летописи, а наЉстариЉи центри у коЉима су они настаЉали били су Ќовгород, ѕсков,  иЉев. ” XVI веку рукописну кЬигу замеЬуЉе штампана кЬига. ЌепревазиРено ремек-дело кЬижне уметности Ц прва штампана кЬига јпостол Ц издата Ље на ћосковском печатном двору (у првоЉ рускоЉ штампариЉи) 1564. у време владавине цара »вана √розног Ц зналца и ЪубитеЪа „кЬижне премудрости“. Ўиром света постоЉи око 70 сачуваних примерака ове кЬиге.

£единствени споменик кЬижевности и кЬижне графике Ље рукописни „Ѕуквар“ коЉи Ље краЉем XVII века у ћоскви обЉавио учени богослов  арион »стомин. ѕо овом буквару су учила да читаЉу и пишу деца цара јлексеЉа ћихаЉловича, а меРу Ьима и наЉмлаРи син владара Ц царевиЮ ѕетар, будуЮи руски цар.

£една од наЉзначаЉниЉих промена у области кЬижне делатности била Ље замена црквенословенског писма тзв. граРанском Юирилицoм коЉу Ље 1708. године спровео велики реформатор –усиЉе цар ѕетар I.  ао резултат ове реформе руском читаоцу постаЉу доступне кЬиге о астрономиЉи, географиЉи, историЉи, бродоградЬи, воЉним наукама. Ѕез обзира на увоРеЬе новог, граРанског писма, традициЉа употребе црквенословенског Љезика очувала се у иконографиЉи, у богослужбеним издаЬима, али и код старовераца коЉи уносе своЉе елементе у орнаментално украшаваЬе кЬига.

–уска писменост чиЉи су почеци везани за период примаЬа хришЮанства чини основу велике руске кЬижевности XIX и XX века коЉа Ље свету пружила врхунска дела писаца као што су Ћав “олстоЉ, ‘Љодор ƒостоЉевски, јнтон „ехов, ¬ладимир Ќабоков, јлександар —олжеЬицин.

≈кспонати изложбе су фото-репродукциЉе Љединствених споменика XVIЦXIX века из збирке ћосковског државног обЉедиЬеног музеЉа-парка „ оломенско-»змаЉлово-Ћефортово-Кублино“.

ƒревне кЬиге и иконе из збирке ћосковског државног обЉедиЬеног музеЉа-парка „ оломенско-»змаЉлово-Ћефортово-Кублино“

»кона „—вети кнежеви ¬ладимир, Ѕорис и √леб“

1675 год.

” средини Ље —вети кнез ¬ладимир (960Ц1015), крститеЪ –усиЉе.

ѕримаЬе хришЮанства допринело Ље развоЉу духовних и културних веза ƒревне –усиЉе са ¬изантиЉом и поставило основе руске писмености. —инови кнеза ¬ладимира, невино убиЉени кнежеви-мученици Ѕорис и √леб први су светитеЪи коЉе Ље –уска црква прославила.

 Ьига »нокентиЉа √изеЪа

„—инопсис или кратка збирка од разних летописаца, о почецима славЉано-русиЉског народа“

 иЉев, 1680 год.

Ќа гравири Ље приказан —вети кнез ¬ладимир, крститеЪ –усиЉе. (960Ц1015).  Ьига представЪа први уЯбеник руске историЉе. »зашла Ље у 25 реиздаЬа широм –усиЉе и ≈вропе. “екст почиЬе речима: „Ѕлагодарение Ѕогу от всех россов“ („Ѕлагодарност Ѕогу од свих –уса“).

»кона „—вети цар  онстантин и царица £елена“

XVI век

–имски цар  онстантин (IV век) утврдио Ље хришЮанство као државну религиЉу. Мегова маЉка £елена Ље позната по томе што Ље пронашла гроб —паситеЪа и крст на коме Ље био разапет. —вети кнез ¬ладимир, крститеЪ –усиЉе, следио Ље духовни подвиг  онстантина ¬еликог тиме што Ље своЉ народ утврдио у исповедаЬу хришЮанске вере.

»кона„–авноапостолни  ирил, ”читеЪ словенски“

XVII век

—вети  ирил, звани ‘илософ (827Ц869) и Ьегов брат ћетодиЉе ћоравски, пореклом из грчког града —олуна, саставЪачи су словенске азбуке, творци црквенословенског Љезика и први учитеЪи писмености и просветитеЪи у –усиЉи.

 Ьига „∆итиЉа светих“ за фебруар

1641 год.

∆итиЉе —ветог  ирила ‘илософа забележено Ље под 14. фебруар Ц дан Ьегове смрти.

“екст житиЉа сведочи о томе да Ље светитеЪ превео на словенски Љезик —вето писмо и да Ље то био „дар веЮи и вредниЉи од свег злата и сребра“.

 арта „≈вропа за часове географиЉе“

XIX век

Ќа карти су приказане области где су —вети  ирил и ћетодиЉе ширили словенску азбуку.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

23 / 10 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0