Srpska

ѕовратак верске наставе у српске школе

” ѕедагошком музеЉу 2. новембра 2015. године представЪена кЬига ''¬раЮаЬе верске наставе у образовни систем —рбиЉе'' протоЉереЉа-ставрофора ћилана ƒ. £анковиЮа

††††

 раЉем Љула 2001. године, ”редбoм ¬ладе —рбиЉе о организоваЬу и оствариваЬу верске наставе у основним и средЬим школама у —рбиЉи окончана су вишегодишЬа заЉедничка настоЉаЬа —рпске ѕравославне ÷ркве и свих традиционалних ÷ркава и верских заЉедница у —рбиЉи на оствариваЬу основних Ъудских и верских права граРана —рбиЉе коЉи су верници. ќд школске 2001/2002. године,  атихизис или ¬еронаука се, као изборни предмет, учи у свим основним и средЬим школама. ƒанас верску наставу похаРа око 500.000 ученика.

 ратки филмски прилог, коЉим Ље почело представЪаЬе кЬиге ''¬раЮаЬе верске наставе у образовни систем —рбиЉе'' протоЉереЉа-ставрофора ћилана ƒ. £анковиЮа, подсетио нас Ље да Ље на данашЬи дан, 2001. године, у ќсновноЉ школи  раЪ ѕетар ѕрви у Ѕеограду, после готово пола столеЮа, у —рбиЉи одржан први час верске наставе.

††††

” ѕедагошком музеЉу окупило нас Ље сеЮаЬе на таЉ дан, али и на дане коЉи су му претходили. ƒане и прегнуЮа многих личности коЉе Ље протоЉереЉ-ставрофор ћилан £анковиЮ забележио и сабрао у кЬизи „¬раЮаЬе верске наставе у образовни систем —рбиЉе“ и тако их сачувао од заборава.

Мегова —ветост ѕатриЉарх српски »ринеЉ Ље казао да Ље враЮаЬе ¬еронауке у образовни систем велики догаРаЉ, оцеЬуЉуЮи да Ље сада време за други корак - да се веронаука учини обавезним предметом.

- “о Ље био велики датум, догаРаЉ, исто као што Ље био велики догаРаЉ и онда када Ље ¬еронаука укинута - нагласио Ље ѕатриЉарх, додаЉуЮи да Ље кЬига вредна, Љер се кроз Ьу види како Ље ¬еронаука после много година ЉедноумЪа враЮена у наше школе.

Мегова —ветост Ље истакао и да отац £анковиЮ има велику заслугу, Љер Ље осветлио тренутке када Ље то питаЬе решено ''у корист ÷ркве и васпитаЬа наше деце''.

Мегова —ветост ѕатриЉарх српски »ринеЉ Ље, меРутим, истакао да сада пред државном влашЮу и врхом —рбиЉе стоЉи други део корака, а то Ље да се ¬еронаука учини обавезним предметом.

- ћислим да Ље настало време да се о томе данас и сада може говорити, да се учини редовним предметом, да се оцеЬуЉе као некада - рекао Ље ѕатриЉарх, додаЉуЮи да Юе се тиме побоЪшати квалитет наставе, а катихете обавезати да таЉ предмет озбиЪниЉе схвате.

ѕосле —вЉатЉеЉшег обратио се кЬижевник Ѕожидар «еЉак, директор ѕедагошког музеЉа коЉи следеЮе године обележава 120 година од свог постоЉаЬа:

- ” школе се уселио милешевски мир, ’иландар, √рачаница, благост и дух —туденице, ћорачке лавре, и нека нам опет светли луча Мегошева! ¬ратили смо се коренима, вратили смо се нашоЉ речи, том чуду Ъудском и дару ЅожЉем... Ќаша школска младеж данас зна да –еч беше у Ѕога и да Ѕог беше –еч, и да Ље та –еч Кубав, —ветлост, «наЬе, ѕраведност, Ћепота, и да сви трагамо за том моЮном речЉу и то трагаЬе ниакда неЮе престати."

«атим Ље мецосопран £елена –адовановиЮ, уз пратЬу хора „—вети £ован ƒамаскин“ из Ќовог —ада, отпоЉала стихиру —ветом —ави “еодосиЉа ’иландарца из 14. века.

††††

≈пископ бачки др »ринеЉ спада у наЉужи круг Ъуди, чиЉа улога у поступку враЮаЬа верске наставе Ље, наЉскромниЉе речено, незаобилазна; стога Ље он централна, наЉчешЮе помиЬана личност у кЬизи проте ћилана £анковиЮа. ” свом славословЪу ѕреосвеЮени ¬ладика бачки Ље указао на почетке разговора о увоРеЬу верске наставе, о тешкоЮама и великом отпору код поЉединих структура и Ъуди, али захваЪуЉуЮи заЉедничком раду, разумеваЬу, великоЉ енергиЉи и уложеном труду, тешкоЮе су се превализалиле. ћеРутим, и данас има одреРених отпора, разних идеЉа, мишЪеЬа и предлога, али и многих нерешених питаЬа катихета, као што Ље, рецимо, Ьихов радно-правни статус у школама.

ѕроф. др ¬оЉислав ћиловановиЮ, протонеимар —помен-храма —ветог —аве, Ље у знак захвалности за све учиЬено за враЮаЬе ¬еронауке у српске школе, у своЉе лично име, у име проте ћилана £анковиЮа и свих нас, уручио ¬ладици »ринеЉу икону √оспода ’риста са децом.

£едан од непосредних учесника и сведока враЮаЬа верксе наставе у образовни систем —рбиЉе Ље проф. др —има јврамовиЮ, декан ѕравног факултета, коЉи Ље поново асоцирао на тежину увоРеЬа ¬еронауке у школски систем.

√лавне су чиЬенице су да Ље верска настава уведена у школски систем, одбрана тек створеног "новороРенчета", а затим Ьегово одгаЉаЬе пред ”ставним судом, цивилним друштвом, невладиним организациЉама, медиЉима, било Ље понекад тако тешко да смо и сами посустаЉали. ћеРутим, ЅожЉим промислом, храброст Ъуди, Ьихова позитивна енергиЉа - архитекте јцовиЮа и тадашЬег министра вера ¬оЉислава ћиловановиЮа - учинила Ље да се мирно, уз велики труд, ствар приведе краЉу.

–абин »сак јсиЉел, учесник у процесу увоРеЬа верске наставе у школски систем, истакао Ље да ова кЬига проте £анковиЮа повезуЉе два тренутка, време када Ље прекинута ¬еронаука и време када Ље поново уведена, да Ље она меРаш у времену и доказ за свако ново време коЉе буде поставЪало питаЬе ¬еронауке у образовном систему, Љер су овом кЬигом дати и предочени сви докази.

ѕре самог обраЮаЬа аутора кЬиге проте £анковиЮа, хор школе црквеног поЉаЬа „—вети £ован ƒамаскин“ из Ќовог —ада, предвоРен ЉероРаконом £еротеЉем  овиЪцем, отпоЉао Ље псаламски стих Ќека се уздигне молитва моЉа, по мелосу £акова ѕротопсалта из друге половине 18. века.

” име издавача "Ѕечкерек" из Ќовог —ада све Ље поздравила гРица ƒуга –адованов и дала реч проти ћилораду £анковиЮу, коЉи Ље захвалио МеговоЉ —ветости ѕатриЉарху српском »ринеЉу и ≈пископу бачком др »ринеЉу (ЅуловиЮу) на усрдноЉ подршци овом подухвату, као и свима коЉи су помогли да ово сочиЬениЉе угледа светлост дана, првенствено ”прави за сарадЬу са ÷рквама и верским заЉедницама.

††††

Ќа краЉу Ље прота £анковиЮ поручио да славЪеЬе √оспода буде долгоденствено на корист свих наше отаЯбине и да молитвена жеЪа као звезда водиЪа свих времена буду —паситеЪеве речи ѕустите децу нека долазе к мени, не браните им.

Аакон ¬лада –умениЮ Ље песмом ƒнес на —инаЉстЉеЉ горЉе, причастен (Ќ. Ѕарачки) означио завршетак прославЪаЬа петнаест година увоРеЬа веронауке у образовни систем —рбиЉе и представЪаЬа кЬиге ''¬раЮаЬе верске наставе у образовни систем —рбиЉе'' протоЉереЉа-ставрофора ћилана ƒ. £анковиЮа.

’ор „—вети £ован ƒамаскин“ Ље за краЉ отпоЉао ћногоЪетствиЉе.

¬еличанственом догаРаЉу присуствовали су: протоЉереЉ-ставрофор др —аво £овиЮ, секретар —инода; протоЉереЉ-ставрофор ѕетар ЋукиЮ, старешина —аборне цркве; управник ѕатриЉаршиЉске библиотеке мр «оран ЌедеЪковиЮ, управитеЪ »здавачке фондациЉе и ЎтампариЉе —ѕ÷ √радимир —таниЮ, протоРакон ћомир ЋечиЮ, свештенство и монаштво, личности Љавног и културног живота, представници образовних установа.

«орица «ец

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

03 / 11 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0