Srpska

ЋитургиЉа преРеосвеЮених дарова (видео)

††††

ЋитургиЉа преРеосвеЮених ƒарова може се, без икаквог претериваЬа, окарактерисати као душа или центар великопосних богослужеЬа. ” неким старим богослужбеним рукописима позната Ље као „ЋитургиЉа „етрдесетнице“.

” ствари, то Ље служба коЉа наЉбоЪе симболизуЉе ово свештено доба године, време поста.

—уштина ове службе криЉе се у самом Ьеном имену: „ЋитургиЉа преРеосвеЮених ƒарова“. ѕрема томе, она се разликуЉе од литургиЉа св. £ована «латоуста и св. ¬асилиЉа ¬еликог, у коЉима се савршава ≈вхаристиЉа, приношеЬе и освеЮеЬе светих ƒарова. ” току „ЋитургиЉе ¬елике „етрдесетнице“ приносимо „преРеосвеЮене“, тЉ. свете ƒарове коЉи су веЮ освеЮени на претходноЉ ЋитургиЉи. ќви свети ƒарови приносе се како бисмо имали прилику да се Ьима причестимо и осветимо.

ƒа бисмо разумели како и зашто Ље настао обред ѕричешЮа преРеосвеЮеним ƒаровима, треба да погледамо Ьегову историЉу.  орени овог обреда леже у пракси ране ÷ркве. ” првим вековима хришЮанске историЉе, верници су приступали примаЬу светих ƒарова на свакоЉ ЋитургиЉи. ќни су практиковали и да се, оних дана када ниЉе било ЋитургиЉе, причешЮуЉу светим ƒаровима коЉи су преостали од недеЪне ЋитургиЉе. »з овог обичаЉа, у манастирима се развио нарочити молитвени чин. —ви монаси молили су се заЉедно пре и после ѕричешЮа, благодареЮи Ѕогу што им Ље омогуЮио да буду причасници светих “аЉни. ќни су ово чинили после ¬ечерЬа или после ƒеветог часа (око 3:00 после подне). ¬ременом Ље ово молитвено правило формулисано као кратка служба, нешто слично литургиЉском обреду. “ако се развио данашЬи обред „»зобразитеЪна“, коЉи се у данашЬоЉ пракси служи измеРу Ўестог и ƒеветог часа. —амо име „изобразитеЪна“ указуЉе на чиЬеницу да ова кратка служба донекле изображава (представЪа) ЋитургиЉу. ” том смислу, она Ље претходила ЋитургиЉи преРеосвеЮених ƒарова.

” току ¬еликог поста, пуна ЋитургиЉа служи се само суботом и недеЪом. –ана пракса ÷ркве, потврРена канонима ¬асеЪенских сабора, забраЬуЉе служеЬе светих ЋитургиЉа током недеЪе у време ¬еликог поста, пошто ови дани треба да се проводе у посту и покаЉаЬу. —вета ЋитургиЉа се не уклапа у покаЉни карактер великопосних дана. ЋитургиЉа Ље пасхална “аЉна, празник ÷ркве испуЬен радошЮу и духовним весеЪем.

ѕо сведочеЬу св. ¬асилиЉа ¬еликог, верници тога времена имали су обичаЉ да се причешЮуЉу не само суботом и недеЪом, веЮ и Љош двапут недеЪно Ц средом и петком. «ато се поставЪа питаЬе: како су они могли да се причешЮуЉу ван ЋитургиЉе? ќдговор на то Ље веЮ дат: они су могли да се причешЮуЉу светим ƒаровима освеЮеним на ЉедноЉ од претходних ЋитургиЉа. “ада Ље пошЮеЬе значило потпуно уздржаваЬе од хране до сунчевог смираЉа, а причешЮиваЬе светим ƒаровима било Ље врхунац, краЉ посног дана. »з тога разлога, у ове недеЪне дане причешЮиваЬе се вршило после ¬ечерЬа.

ќбред ЋитургиЉе преРеосвеЮених ƒарова састоЉи се од вечерЬе службе, на краЉу коЉе се износе свети, преРеосвеЮени ƒарови и читаЉу молитве пре ѕричешЮа. —леди ѕричешЮе, а потом одговараЉуЮе молитве после ѕричешЮа. ¬еза измеРу ове службе и поста огледа се у Ьеном посебном, „тужном“ карактеру. —вета трпеза и свети сасуди у коЉима се држе свети ƒарови, покривени су тамним покровцима. ћолитве се читаЉу са осеЮаЉем смерности и благости. —ве у свему, целокупна служба Ље обележена посебним осеЮаЬем таЉновитости.

ѕрви део ЋитургиЉе преРеосвеЮених ƒарова састоЉи се од великопосне вечерЬе службе, са неким специфичним разликама. —вештеник Ље обучен у тамне одежде. —амо ¬ечерЬе не почиЬе уобичаЉеним „Ѕлагословен Ѕог наш„, веЮ литургиЉским возгласом „Ѕлагословено ÷арствоЕ“ Ќа таЉ начин, нагласак целе службе ставЪен Ље на ишчекиваЬе ÷арства ЅожЉег, исту ону наду коЉа обележава читав ¬елики пост.

«атим, као и на другим вечерЬим службама, чита се 103 псалам. ќваЉ „уводни“ псалам почиЬе речима: „ЅлагосиЪаЉ, душо моЉа, √оспода. √осподе, Ѕоже моЉ, узвеличао се Љеси веома..“

ќваЉ псалам, коЉи хвали Ѕога, “ворца свега света, Љесте нека врста увода у ¬ечерЬе, а тиме и у целокупан циклус дневних богослужеЬа, Љер, према старозаветном предаЬу, вече и долазеЮа ноЮ сматраЉу се почетком дана.

ѕосле овог увода, Ракон (ако га нема, онда свештеник) позива вернике на причешЮе на ¬еликоЉ ЉектениЉи, ЉектениЉи мира, коЉа почиЬе речима „у миру √осподу се помолимоЕ“.

«атим се читаЉу псалми 119 и 133. ќви псалми су део 18 катизме (поглавЪа) ѕсалтира, кЬиге псалама. ѕсалми су познати као „химне узласка-успиЬаЬа.“ ” старозаветно време они су певани током пеЬаЬа степеницима у £ерусалимски храм.

” току читаЬа ових псалама за певницом, свештеник у олтару припрема свете ƒарове на жртвенику. ѕреРеосвеЮено £агЬе (“ело ’ристово, натопЪено Меговом пречасном  рвЪу), коЉе Ље оставЪено на олтару од претходне недеЪе или суботе, преноси се на жртвеник. «атим се неосвеЮено вино и вода сипаЉу у путир, и свети сасуди се покриваЉу, као што се ради на пуноЉ ЋитургиЉи. —ве се ово савршава тихо, без пратеЮих молитава. ѕоредак свете службе подвлачи ту специфичну црту: све молитве веЮ су прочитане на ЋитургиЉи у недеЪу на коЉоЉ свети ƒарови беху освеЮени.

ѕосле ове припреме и читаЬа 18. катизме, вечерЬа служба се наставЪа певаЬем стихира из редовних вечерЬих псалама, почевши од речи „√осподе, теби завапих, услиши меЕ“ —тихире на „√осподи воззвахЕ“, одреРене у богослужбеним кЬигама за сваки дан, смеЬуЉу се са текстовима из псалама. Ќа краЉу ових стихира, свештеник врши уобичаЉен вечерЬи ¬ход (улазак), улази у олтар кроз ÷арске двери, завршаваЉуЮи вход песмом „ќ радосна светлостиЕ“

ѕосле ¬хода на ¬ечерЬи, врше се два читаЬа (тзв. паримеЉи) из —тарог завета. £едно Ље из  Ьиге ѕостаЬа (или из  Ьиге о £ову), а друго из ѕрича —оломонових. »змеРу ова два читаЬа служи се обред коЉи нас подсеЮа на време када Ље пост био неизоставни део припреме за  рштеЬе. «а време читаЬа из првог старозаветног поглавЪа, свештеник ставЪа упаЪену свеЮу са кадионицом на солеЉу и благосиЪа вернике речима „—ветлост ’ристова просвеЮуЉе све!“. —веЮа симболише ’риста, —ветлост света. ќва упаЪена свеЮа, коЉа се подиже изнад £еванРеЪа за време читаЬа из —тарог завета, указуЉе на чиЬеницу да су у ’ристу, коЉи Ље просветлио своЉе апостоле, испуЬена сва пророштва, како би и они могли да „разумеЉу ѕисмо“. —тари завет води ка ’ристу, баш као што и ¬елики пост води ка просветЪеЬу оних коЉи се крштаваЉу. —ветлост светог  рштеЬа, сЉединивши Ъуде са ’ристом, отвара Ьихов ум за разумеваЬе ’ристовог учеЬа.

ѕосле другог читаЬа из —тарог завета, из средине цркве допире свечана и дирЪива песма: „ƒа исправитсЉа молита моЉаЕ „. ќви стихови узети су из псалма 140. «а време певаЬа, док сви присутни у храму клече, савршава се каРеЬе испред престола и жртвеника. —меЬуЉуЮи се са другим стиховима из истог псалма, ове песме се понавЪаЉу шест пута.

” пракси –уске цркве, после читаЬа ових стихова чита се великопосна молитва св. £ефрема —ирина „√осподе и ¬ладико живота мога“, док се у пракси —рпске цркве чине само три метаниЉа (поклона).

ѕотом следи ”срдна ЉектениЉа за све чланове ÷ркве, као и за катихумене.

ќд среде 4. недеЪе ¬еликог поста, после ”срдне следи посебна ЉектениЉа за катихумене коЉи се тада припремаЉу за „свето просвеЮеЬе“, тЉ.  рштеЬе. ” стара времена, свето  рштеЬе вршило се на ¬елику суботу. ѕосле отпуштаЬа катихумена, почиЬе други део ЋитургиЉе преРеосвеЮених ƒарова, обред светог ѕричешЮа.

—леди свечани моменат преношеЬа светих ƒарова на свети ѕресто. √ледано споЪа, оваЉ вход личи на ¬елики вход пуне ЋитургиЉе, али по суштини и по духовном значеЬу, он Ље потпуно различит. ” пуноЉ евхаристиЉскоЉ служби, ¬елики вход Љесте преношеЬе/приношеЬе Љош неосвеЮених дарова. ÷рква приноси себе, своЉ живот, живот своЉих чланова и сву твар као жртву Ѕогу, присаЉедиЬуЉуЮи ову жртву у Љедну савршену жртву ’ристу. —еЮаЉуЮи се ’риста, ÷рква се сеЮа свих оних коЉе Ље ќн узео на самога себе ради искупЪеЬа и спасеЬа. ѕренос —ветих дарова симболички представЪа поЉаву ’риста и завршетак пошЮеЬа, молитве и ишчекиваЬа, долазак те помоЮи, утехе и радости коЉу смо ишчекивали.

—вечано преношеЬе —ветих ƒарова са жртвеника на „асну трпезу праЮено Ље певаЬем древне химне „—ада —иле небесне..“.

¬ход са веЮ освеЮеним ƒаровима врши се са краЉЬом побожношЮу и поштоваЬем. «а време ¬хода, уз звоЬеЬе звонца, верници врше земно метаниЉе (поклон). ” српскоЉ пракси, после ¬еликог входа на ЋитургиЉи преРеосвеЮених ƒарова чита се молитва св. £ефрема —ирина „√осподе и ¬ладикоЕ“.

ѕосле читаЬа ове молитве, одмах почиЬе припрема за свето ѕричешЮе. Мегова суштина лежи у ћолитви √осподЬоЉ, „ќченашу“, коЉом се увек завршаваЉу припреме за свето ѕричешЮе.  роз изговараЬе ’ристове личне молитве, ми узимамо на себе ƒух ’ристов, присваЉамо Мегову молитву ќцу, Мегову воЪу, Мегову жеЪу, Мегов живот.

—ада се причешЮуЉу свештеници, а потом, после поЉаЬа стиха „¬кусите и видите како Ље благ √оспод!“, почиЬе причешЮиваЬе верника.

—лужба се потом завршава и свештеник позива да „изаРемо у миру!“ Ќа краЉу службе чита се «аамвона молитва. «авршне молитве на пуним ЋитургиЉама и на ЋитургиЉи преРеосвеЮених ƒарова познате су као «аамвоне молитве због тога што их свештеник чита испред, или на месту, где Ље у староЉ цркви био „амвон“, тЉ. посебно узвишено место, одакле се читало £еванРеЪе.

„«аамвона молитва“ на ѕреРеосвеЮеноЉ ЋитургиЉи изузетно Ље лепа. ќна одсликава везу измеРу служеЬа ЋитургиЉе преРеосвеЮених ƒарова и великопосног времена. —вета „етрдесетница Љесте време духовног подвига и тешке борбе са страстима и гресима. »пак, нема сумЬе да Юе победа над невидЪивим неприЉатеЪем бити дана свима онима коЉи се, по речима «аамвоне молитве, боре „да се добрим подвигом подвизаваЉу и да се као победитеЪи греха Љаве“. ј дан —ветог ¬аскрсеЬа веЮ Ље близу.

—вета ЋитургиЉа преРеосвеЮених ƒарова Љедна Ље од наЉлепших и наЉдирЪивиЉих служби ѕравославне цркве. »стовремено, то Ље важан позив на чешЮе причешЮиваЬе светим ’ристовим ƒаровима. ” овом богослужеЬу одЉекуЉе глас далеких векова, глас живог, раног црквеног ѕредаЬа. “аЉ глас опомиЬе да верници не могу да живе живот у ’ристу ако стално не обнавЪаЉу своЉу везу са »звором живота, причешЮуЉуЮи се “елом и  рвЪу нашег √оспода. £ер, ’ристос Ље, по речима св. апостола ѕавла, „наш живот“ ( ол. 3:4).

ѕротоЉереЉ ¬. ѕотапов
ѕревео: протоЉереЉ Ауро  рошЬар

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

24 / 03 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0