Преподобни Никон Суви, Печерски / Православие.Ru

***

Преподобни Никон Суви био је син богатих и угледних родитеља. Живео је крајем XI и почетком XII века у Кијеву. Оставивши све Христа ради, замонашио се и подвизавао у Кијево-Печерском манастиру.

Заробљеништво

Преподобни Никон Суви, Печерски

Приликом најезде куманског (половацког) кана Боњака он је заједно с другим руским монасима доспео у заробљеништво. Један хришћанин је дошао код Кумана из Кијева како би откупио хришћанске заробљенике, али Никон није искористио ову могућност. Сазнавши за то после извесног времена, његови богати рођаци су донели Куманима велики откуп како би ослободили свеца из заробљеништва, али је пребодобни то одбио и рођаци су богатство вратили кући.

Кад су Кумани сазнали да су остали без откупа бацили су свог роба на тешке муке. Преподобни Никон је три године трпео батине и мучења. Гвожђем су му оковали руке и ноге, тело су палили ватром и секли ножевима. Светац је мучен глађу и жеђу. Лети су га остављали на врелом сунцу, а зими стављали на снег и морили хладноћом.

Безбожни Кумани су све ово чинили како би Никон молио да буде откупљен из заробљеништва. Међутим, подвижник је за све благодарио Господу молећи Му се непрестано. Тада му је Господ послао дар чудотворства: својом молитвом преподобни Никон је исцељивао друге заробљенике, а једном је исцелио и свог господара на умору.

Куман, који није знао за Бога, спремио се да умре и наредио је родбини да заробљени монах буде разапет изнад његовог ковчега. Блажени Никон је духом видео да ће се зли незнабожац покајати и усрдно се помолио за њега, па се Куман исцелио. Тако се преподобни Никон избавио од тешке телесне смрти, а Кумана је избавио не само од телесне, већ и од душевне смрти.

Чудесно ослобођење

Без обзира на то Кумани су се и даље према преподобном сурово односили. Једном је Никон рекао својим мучитељима да ће га Христос ускоро избавити. Кад је чуо за то господар је помислио да хоће да побегне. Исекао је Никону тетиве на ногама и ставио га под стражу. Трећи дан после предсказања, у шест сати поподне, наочиглед стражара, преподобни Никон је постао невидљив, само се чуо глас како пева: „Хвалите Господа с небеса.“

Тако је преподобни Никон био невидљиво пренет у Печерску цркву Пресвете Богородице у време док се служила Света литургија. Рањен и у оковима, свети угодник је због смирења желео да сакрије чудо свог избављења, али су манастирска братија видећи на њему гвоздене окове, ране и цело његово тело иструлило од рана, па чак и крв како капа због исечених тетива на ногама, почела да га моле да им исприча истину.

Тада је преподобни испричао све што му се десило, али није дозвољавао да му се скину гвоздени окови с руку и ногу. Ипак, ускоро је послушао мудрог игумана. С њега су скинути окови и претопљени за потребне предмете у олтару.

Покајање незнабожаца и упокојење свеца

С Куманима је после дужег времена био закључен мир. У Кијев је стигао Куман, који је заробио Никона. Дошао је у Печерски манастир, где је угледао блаженог. Одмах је препознао свог бившег заробљеника и детаљно је испричао игуману и братији о страдањима и животу свеца у заробљеништву. Браћа су прославила Бога, а Куман више није желео да се врати у завичај. Постао је монах заједно с другим Куманима, који су дошли с њим у Кијев. Служећи бившем заробљенику, блаженом Никону, Куман је са својим друговима живот окончао у Кијево-Печерском манастиру.

Свети Никон је прозван „Суви“ зато што се његово тело буквално сасушило од глади и мучења у току година које је провео у заробљеништву. Међутим, без обзира на то, преподобни је горео ватром љубави према Богу и светлео је добрим делима.

Преподобни Никон се упокојио средином XII века и сахрањен је у Ближим пећинама Кијево-Печерске лавре. Његово сасушено тело је остало нетрулежно и налази се међу моштима других светих отаца Кијево-Печерске лавре.