Srpska

 ратак осврт на важност чуваЬа Љединства ÷ркве ’ристове

††††

ѕре било каквог разматраЬа питаЬа Љединства ÷ркве, кратко Юемо се задржати на самом поЉму Ц ÷рква. ќдмах на почетку можемо истаЮи да ако би смо покушали прецизно дефинисати ’ристову ÷ркву Ъудским речима, и неком прецизном дефинициЉом, чини нам се да бисмо радили узалудан посао, Љер би било коЉом дефинициЉом увек само по нешто рекли о ÷ркви, а ни приближно све о МоЉ. Ѕило коЉа дефинициЉа ÷ркве Ље, сложиЮете се, ипак штура и непотпуна, Љер по учеЬу преподобног оца нашега £устина ОелиЉског, ÷рква ’ристова Ље —ветаЉна, а —ветаЉну неможемо свецело обухватити пролазним Ъудским речима. ÷рква се ипак пре свега живи и осеЮа, а не дефинише. »пак, схватаЉуЮи уЉедно и ограниченост било коЉе Ъудске речи пред —ветаЉном ÷ркве, а ослаЬаЉуЮи се на учеЬа светих апостола и светих отаца, ÷ркву ЅожиЉу можемо сасвим слободно назвати: “елом ’ристовим; Ќевестом ’ристовом; ЋаРом —пасеЬа; —вециЪем и —весмислом свега постоЉеЮег; £единим Ќовим под сунцем; Ѕогочовечанском –адионицом; ’ристовим —ведаром свету; Ѕогочовечанским ќрганизам; «аЉедницом Ѕога, јнРела и Ъуди; Ќебеским £ерусалимом; ¬ишЬим —ионом итд.

ќ тоЉ “аЉни коЉа се зове ÷рква ’ристова, можда наЉлепше Ље писао —в. Ќикола  авасила, велики православни мислиоц из XIV века. ќн Ље у свом делу ∆ивот у ’ристу, а у духу великих ќтаца ÷ркве пре Ьега, избегао прецизну дефинициЉу ÷ркве, али Ље истакао да ако неко хоЮе да види ÷ркву, треба да види не нешто друго, него саму ≈вхаристиЉу. ќткривеЬе ÷ркве, по св. ЌиколаЉу  авасили, налази се у —ветоЉ ≈вхаристиЉи, у —ветоЉ ЋитургиЉи, зато што Ље у ЬоЉ присутан ’ристос и зато што се у ЬоЉ ÷рква проЉавЪуЉе као “ело ’ристово. «ато Ље и руски богослов јлексеЉ ’омЉаков рекао: —амо онаЉ схвата ÷ркву коЉи разуме ЋитургиЉу. ј ми би смо, опростите на смелости, додали: —амо они коЉи су послушни —ветим јпостолима и светим оцима, само они коЉи су верни и послушни своЉим ≈пископима и своЉим парохиЉским свештеницима и своЉим духовницима; само они коЉи ум ’ристов имаЉу само они коЉи живе живим животом ÷ркве ЅожиЉе и Ьеним богослужеЬима, само они коЉи се редовно ѕричешЮуЉу “елом и  рвЪу ’ристовом и смирено живе —ветом ЋитургиЉом и свим осталим —ветим “аЉнама и светим врлинама, само они, изнутра, по осеЮаЉу срца, осеЮаЉу и знаЉу где Ље ÷рква а где Ље парацрква и синагога сатанина. «ато Ље светотаЉински и световрлинасти, ≈вхариЉстиЉко-подвижнички живот, Љедини пут коЉи води човека познаЬу —ветаЉне ÷ркве, од векова сакривеноЉ, а у ’ристу Ѕогочовеку обЉавЪеноЉ.

”чеЮи Ъуде науци коЉа Ље са Ќеба, науци ¬ечне и Ѕесмртне Кубави, √оспод и —паситеЪ наш »сус ’ристос Ље рекао: "јкo желиш уЮи у живот, држи заповести" (ћт 19,17), а на другом месту додаЉе: "¬и сте приЉатеЪи моЉи ако твориите што вам Ља заповедам" (£н 15,14). —ходно овим животворним речима ’ристовим, живот вечни Юе наследити само они коЉи држе заповести Мегове, а Мегови Юе приЉатеЪи бити, и то уистину и Љесу, само они коЉи творе оно што им Ље ’ристос заповедио. ƒакле, они коЉи не творе оно што Ље ’ристос заповедио, нису Мегови приЉатеЪи, веЮ Мегови отворени неприЉатеЪи и гонитеЪи, ма каквом се споЪашЬом и фарисеЉском побожношЮу прикривали. ј шта Ље то што Ље ’ристос заповедио Ъудима ако не то да сви буду уЉедиЬени у Ъубави према Ѕогу и ближЬима, да буду сЉедиЬени у истини и Ъубави ЅожиЉоЉ, и Љединствени у £едноЉ, —ветоЉ, —аборноЉ и јпостолскоЉ ÷ркви? ЌиЉе ли Љош у —таром «авету, свети пророк ƒавид клицао том узвишеном, жеЪеном и светом Љединству, и побожном заЉедништву, написавши: √ле, шта Ље добро, или шта Ље красно, него да браЮа живе заЉедно? (ѕсалам. 132).

”право због тог Љединства, а истичуЮи суштинску важност Љединства ÷ркве, √оспод »сус ’ристос се пред —воЉе страдаЬе молио ќцу —воме у крвавом зноЉу, иштуЮи на првом месту духовно Љединство ученика Мегових тЉ. преклиЬуЮи ќца Ќебеског за Љединство ÷ркве, изговоривши: ќче —вети, сачуваЉ их у име “воЉе, оне коЉе си ми дао, да буду Љедно као ми. ” истоЉ молитви ќцу —воме, √оспод »сус ’ристос мало касниЉе додаЉе: Ќе молим се само за Ьих (тЉ. апостоле), него и за оне коЉи због речи Ьихове поверуЉу у мене. ƒа сви Љедно буду, као ти ќче што си у мени, и Ља у “еби, да и они у нама Љедно буду, да свет веруЉе да си ме ти послао. ƒакле, £единство ÷ркве Љесте заповест, молитва и жеЪа √оспода нашега »суса ’риста, и само онаЉ коЉи чува ту заповест заиста и Ъуби √оспода, заиста Љесте приЉатеЪ ’ристов и заиста улази у ∆ивот ¬ечни. ќни пак коЉи цепаЉу Љединство ÷ркве, кроз расколе или Љереси, Љесу отворени неприЉатеЪи ЅожиЉи тЉ. неприЉатеЪи ÷ркве ’ристове.

Ќо, говореЮи о Љединству ÷ркве, ми прво требамо реЮи, онолико колико е Ъудима могуЮе, и у наЉкраЮим цртама Ц шта Ље то ÷рква ’ристова? ќдмах на почетку Юемо нагласити да сама реч “црква”, на грчком еклисиа Ц ἐκκλησία а на старословенском “церков”, у свом основном садржаЉу има веома широко значеЬе. ЌаЉкраЮе преведено реч еклисиа, церков или црква, означава заЉедницу Ъуди, сабор Ъуди или скупштину Ъуди, окупЪених на Љедном месту са истим или сличним погледима на свет или неко одреРено питаЬе. —тога, наЉупрошЮениЉе посматрано, нека заЉедница тЉ. нека “црква” може бити —вета, али нека заЉедница тЉ. нека црква може бити и несвета. –еч “црква”, сама по себи, Љош увек ништа посебно не обЉашЬава, Љер се реч “црква” вишезначеЬски помиЬе у Ќовом «авету и то тачно 126 пута. ”општено посматрано, реч “÷рква” се у Ќовом «авету не користи само у односу на ’ришЮанску ÷ркву, тЉ. ’ришЮанску «аЉедницу, што Ље Ьена примарна употреба, чак и не само у старозаветном значеЬу као “место окупЪаЬа £евреЉа”, веЮ и у свом наЉширем значеЬу, тЉ. у односу на свако друго сабраЬе Ъуди, на сваку другу заЉедницу, па чак, на пример, на безбожно сабраЬе Ъуди против апостола ѕавла у позоришту у ≈фесу. » то сабраЬе се назива “црквом” тЉ. заЉедницом, или сабором Ъуди, али суштински потпуно различитим од поЉма ’ристове ÷ркве тЉ. ’ристове «аЉеднице. «ато ѕравославна ÷рква и православни хришЮани, кроз учеЬе светих апостола и светих отаца, Љош од првих векова хришЮанства, врло Љасно праве разлику измеРу поЉма ’ристове ÷ркве тЉ. ’ристове «аЉеднице, и уопштеног и сувог поЉма “црква”, како се именуЉу или означаваЉу разне заЉеднице, коЉе могу али и не мораЉу нужно бити хришЮанске и свете.

ћеРутим ’ришЮанска ÷рква, или ÷рква ѕравославна, ниЉе неко уопштено или било какво сабраЬе Ъуди. ЌиЉе било каква заЉедница. ЌиЉе било каква црква. Ќе! ќна Ље суштински далеко изнад тога. «ашто Ље то тако? «ато, што Ље ÷ркву ’ристову основао сам √оспод наш »сусу ’ристос, благовоЪеЬем ќца у ƒуху —ветоме. ÷ркву Ље даакле саздао —ами Ѕог  оЉи Ље постао човек, и коЉи Ље на истинито исповедаЬе Мега као ћесиЉе, од стране св. јпостола ѕетра, - “и си ’ристос, —ин Ѕога ∆ивога (ћт. 18, 16), првоврховном јпостолу одговорио: ј и Ља теби кажем: “и си ѕетар и на овоме камену сазидаЮу ÷ркву —воЉу, и врата паклена неЮе ЉоЉ одолети”. ’ришЮанска ÷рква Ље дакле Љедна сасвим специфична, потпуно Љединствена, непоновЪива и оригинална «аЉедница, или —абор, коЉа Ље у потпуности основана силаском ƒуха —ветога на апостоле, у дан —вете ѕедесетнице. Ќе било каква ÷рква, не било каква «аЉедница, не било какав —абор. ЌаЉкраЮе речено, и сасвим сажето, своЉе учеЬе о —еби као ÷ркви ЅожиЉоЉ, наша ѕравославна ÷рква Ље богооткривеЬски, апостолски, светоотачки, смирено и одлучно изразила кроз своЉ Ќикео-цариградски —имвол вере, коЉег заЉеднички читамо на свакоЉ —ветоЉ ЋитургиЉи. ”право таЉ —имвол вере, и Љесте онаЉ камен ѕетровог вероисповедаЬа, на коме Ље Ѕог сазидао —воЉу ÷ркву. ”право таЉ —имвол вере заЉедно са ЅлагодаЮу ЅожиЉом коЉа обитава у ÷ркви, Љесту кичмена мождина нашег Љединства са Ѕогочовеком ’ристом, Љединства у МеговоЉ —ветоЉ ÷ркви. ƒакле, ѕравославна ÷рква ’ристова исповеда, да Ље ќна £една, £едина и £единствена, истинска ЅожиЉа «аЉедница тЉ. ЅожиЉа ÷рква. ƒа Ље ќна, по општеобавезуЉуЮем —имволу наше православне вере Ц £една, —вета, —аборна и јпостолска ÷рква тЉ. £една, —вета, —аборна и јпостолска «аЉедница. “о опет значи да ѕравославна ÷рква ниЉе никаква пролазна, земаЪска, усконационална, чисто Ъудска или ограничена организациЉа, веЮ Ќебоземни, мистични, Ѕогочовечански ќрганизам,  оЉоЉ Ље вечна √лава сам оваплоЮени —ин ЅожиЉи, √оспод »сус ’ристос, тЉ. да Ље ÷рква ’ристова —вета заЉедница Ѕога, Ъуди и јнРела, тЉ. и Ќеба и земЪе, возглавЪених у личности Ѕогочовека »суса ’риста.

јли, запитаЮе се неко, зашто Ље, како нас учи наш —имвол православне вере, наша —вета, —аборна и јпостолска ÷рква ѕравославна, £една, £единствена и ЌепоновЪива? «ато, драга браЮо и сестре, Љер Ље по богооткривеном учеЬу св. јпостола ѕавла, Ѕог ќтац, све покорио —воме £единородном —ину, па у ЬеговоЉ посланици ≈фесцима апостол ѕавле пише: » све ( Ѕог ќтац) покори под ноге Мегове (—ину), и Мега (—ина) постави изнад свега за главу ÷ркви,  оЉа Ље “ело Мегово, пуноЮа ќнога, коЉи све испуЬава у свему. (≈ф. 1. 22-23). Ћогично посматрано, како Ље ’ристос £едан, £единствен и ЌепоновЪив и пошто Ље ќн по учеЬу св. јпостола ѕавла √лава ÷ркве, то онда значи да постоЉи само Љедна √лава, а како Ље Љедна √лава, онда сходно томе, мора и може бити и постоЉати само Љедно “ело. ќтуда произилази да постоЉи и може постоЉати само £една, —вета, —аборна и јпостолска ÷рква ’ристова, ÷рква ѕравославна. јко дакле нека ÷рква ниЉе саборна, или ниЉе света, или ниЉе апостолска, она престаЉе бити истинска ÷рква ’ристова, Љер своЉим несаборним, несветим или неапостолским учеЬем и делаЬем, таква ÷рква одваЉа себе од √лаве ÷ркве  оЉи, Ље ’ристос Ѕогочовек.

ƒео тог ћистичног “ела ’ристовог о коме говори свети апостол ѕавле, а коЉе се назива ÷рква ЅожиЉа, постаЉе се само преко —вете ÷ркве, а кроз —вету “аЉну  рштеЬа, Љер —ам √оспод »сус благовести праведном Ќикодиму: “... јко се ко не роди водом и ƒухом, не може уЮи у ÷арство ЅожиЉе (£н. 3, 5).” ” овом пак, —ветом и ћистичном “елу ÷ркве ’ристове, по учеЬу преподобног £устина ОелиЉског, остаЉе се и живи и вековечуЉе, само Ѕогочовечанским “аЉнама и Ѕогочовечанским врлинама, и тако ми постаЉемо живи удови ∆ивог Ѕогочовечанског “ела ’ристовог коЉе се зове ÷рква ЅожиЉа, па апостол ѕавле  аже: “£ер смо удови тела Меговог, од меса Мегова, и од костиЉу Мегових. “ога ради оставиЮе човек оца своЉега и матер и прилепиЮе се жени своЉоЉ, и биЮе двоЉе Љедно тело. “аЉна Ље ово велика, а Ља говорим о ’ристу и о ÷ркви. (≈ф. 5, 29-32). Ќо, ÷рква ’ристова Ље и свесабираЉуЮа, и свепрожимЪуЉуЮа тЉ. Ќебоземна, и ниЉе ограничена само на Ъуде на земЪи, веЮ обухвата и сабира и јнРеле и душе Ъудске на Ќебу. ЌаЉЉасниЉу потврду овог учеЬа дао нам Ље опет свети апостол ѕавле, такоРе у своЉоЉ посланици ≈фесцима рекавши да се —ин ЅожиЉи оваплотио из овог Љедноставног и свеспасоносног разлога : ... да се све састави у ’ристу, оно што Ље на Ќебу и оно што Ље на земЪи ( ≈ф. 1. 10) ... —ве ово нам у наЉкраЮем говори да Ље —вета ÷рква по своЉоЉ суштини Ѕогочовечанска, Ќебоземна, васеЪенска и свеобухватна, те да не постоЉи више —ветих, —аборних и јпостолских ÷ркава, коЉе се меРусобно маЬе или више разликуЉу, коЉе меРусобно —ветотаЉински и молитвено опште. √оре наведене речи сведоче и да £едну, —вету, —аборну и јпостолску ÷ркву ’ристову уопште ниЉе могуЮе поделити на више саставних делова, коЉи би онтолошки, битиЉно, истински посматрано, у исто време били и раздвоЉени и Љединствени. » у —таом «авету Љасно Ље изражена символика о Љединствености ÷ркве као ЋаРе —пасеЬа, Љер само они коЉи су били у тоЉ ЉедноЉ и ЉединоЉ ЌоЉевоЉ лаРи, били су спасени од потопа греха, као што и данас, само онаЉ ко Љесте веран Љединству ÷ркве и остаЉе у спасоносноЉ ЋаРи - £едне, —вете, —аборне и апостолске ÷ркве, налази тихо пристаниште вечнога спасеЬа. »з свега реченог Љасно Ље да Ље —вета, —аборна и јпостолска ÷рква по —воЉоЉ суштини £една, £единствена и ЌераздеЪива, и да се ÷рква ’ристова суштински не може поделити Љер ЉоЉ Ље √лава само £една Ц Ѕогочовек »сус ’ристос. ЌемогуЮе Ље и потпуно бесмислено суштински разделити ÷ркву. ” ЬоЉ се може само бити и у ЬоЉ живети, или у МоЉ не бити, од Ме отпасти и ван Ме вечно умирати на Ьивама духовне глади. —тога, ко ниЉе члан £едне, —вете, —аборне и јпостолске ÷ркве нема удела са ’ристом. Ќародски речено, или си члан £едне, —вете, —аборне и јпостолске ÷ркве ѕравославне, ÷ркве ’ристове, или ниси Ьен члан и налазиш се ван Ме. “о уЉедно значи да у МоЉ можеш заЉедничарити и бити Мен своЉеврсан уд, орган или ЮелиЉа тог мистичног Ѕогочовечанског организма, или бити ван Мега тЉ. ван £едне, —вете, —аборне и јпостолске ÷ркве. “реЮа могуЮност Ље ЅогооткривеЬски, £еванРелски, Ќовозаветно, јпостолски, светоотачки и онтолошки посматрано апсолутно искЪучена и у потпуности Ље бесмислена.

Ќо, Љош од првих времена хришЮанства било Ље Ъуди коЉи су се одеЪивали и отпадали од спасоносносног Љединства са ÷рквом ЅожиЉом, Љер Љош свети £ован Ѕогослов пише у своЉоЉ посланици о расколницима: "Oд нас изиРоше, али не беху oд нас; Љер да беху од нас, остали би са нама" (1 £н 2,19).

ћада Ље на десетине светих отаца говорило о духовноЉ погубности одваЉаЬа од ÷ркве ’ристове, ми Юемо се због неоптереЮиваЬа читалаца само присетити поЉединих наЉзанимЪивиЉих делова учеЬа св. —вештеномученика  иприЉана  артагенског, и преко Ьегових поука показати колико Ље опасно разарати Љединство ÷ркве ’ристове и отиЮи у раскол. —вети  иприЉан  артагински Ље у свом чувеном делу - ќ Љединству ÷ркве - измеРу осталог овако писао о овоЉ теми: ЂќнаЉ кo се oдели oд ÷ркве, сЉедиЬуЉе се с преЪубницoм и постаЉе туР за oбеЮаЬа коЉа су дата ÷ркви. Ќаграде ’ристове неЮе добити кo напусти ÷ркву ’ристoву. “акав Ље старнац, безбoжник и противник. Ќе мoже имати Ѕoга за Oца онаЉ коме ÷рква ниЉе ћаЉка. ќнаЉ ко Ље побегао, биo Ље изван ЌoЉеве барке.  o Ље биo напоЪу и изван ÷ркве, побегао Ље. √oспoд нас oпoмиЬе и каже: " o ниЉе са мнoм, прoтив мене Ље. » кo са мнoм не сакупЪа, расипа". (ћт. 12,30). ќнаЉ ко нарушава ’ристoв мир и слoгу, делуЉе прoтив ’риста.  o се мимо ÷ркве сабира, расипа ÷ркву ’ристoву Е “аЉна Љединства и таЉ вез слoге кoЉа Ље неподеЪивo и ускo везана, показуЉе се када се у £еванРеЪу хаЪина √oспoда »суса ’риста уoпште не дели и не кида веЮ се, пoштo су бацили кoцку за хаЪину ’ристoву да би изабрало кo Юе Ље oбуЮи, дoбиЉа цела па се зато неoштеЮена и непoдеЪена пoседуЉе. Ѕoжанскo ѕисмo говори и каже: "ј долама не беше шивена него изаткана изЉедна. ќнда рекоше меРу собом : ƒа Ље не деремо, него да бацимо коцку за Ьу коме Юе припасти" (£н. 19,23-24). ’ристос Ље нoсиo Љединствo коЉе дoлази "с више" (£н. 19,23) - с неба и oд Oца. Е ’ристoву oдеЮу не мoже имати онаЉ кo раздеЪуЉе и кoмада ’ристoву ÷ркву Е  o Ље дакле, такo покварен и тако неверан и такo безуман oд махнитoсти сваРе, па помишЪа да мoже да развргне, или се усуРуЉе да разара, ЅoжЉе Љединствo, √oспoдЬу хаЪину, ÷ркву ’ристoву? —ам ’ристос у свoме £еванРеЪу oпoмиЬе и учи гoвoреЮи: "» биЮе Љеднo стадo и Љедан пастир" (£н. 10,16). » какo онда некo мисли да на истом месту мoже бити мнoго пастира или много стада?! “ако нам и јпoстoл ѕавле усаРуЉе истo Љединствo. ћоли, пoдстиче и говори: "ћолим вас, пак, браЮo, именoм √oспoда нашега »суса ’риста да сви истo гoвoрите, и да не буду меРу вама раздoри, него да будете утврРени у истoм разуму и у истoЉ мисли" (1  oр. 1,10). » опет говори: "подносеЮи Љедан другога у Ъубави, стараЉуЮи се да чувате Љединствo ƒуха свезом мира" (≈ф. 4,2-3) ... ¬ерни немаЉу другог дома oсим Љедине ÷ркве. “аЉ дом, тЉ. гoстионицу Љеднoмислености ƒух —вети показуЉе и наЉавЪуЉе када у ѕсалмима говори: "Ѕoг даЉе да Љеднoмислени бoраве у дому" (ѕс 67,7). ” ’ристoвoЉ ÷ркви бoраве Љеднoмислени. ќни коЉи су Љединствени и прости мoгу устраЉати ... —тoга Ље и ƒух —вети дoшаo "каo гoлуб" (Ћк 3,22). √oлуб Ље проста и радосна живoтиЬа. √oлуб вoли Ъудске насеобине. ќн уме да припада Љеднoм дoму.  ада се гoлубoви паре, заЉеднички подижу младе а када лете, лете у Љату. ∆ивoт прoвoде у заЉедници. —лoгу мира показуЉу пoЪупцем у уста. ” свему извршаваЉу закoн Љеднoмислености. “у Љеднoмисленост треба видети у ÷ркви и ту Ъубав имати. Кубав према браЮи мoра се угледати на гoлубoве.  рoтoст и благoст нека се изЉедначе с ЉагаЬцима и oвцама. »ма ли места у хршЮанскoме срцу за вучЉе дивЪаштво, пасЉи бес, смртoнoсни oтрoв змиЉе и крвожедност oсталих звери? “реба бити задовоЪан када се такви oдвoЉе oд ÷ркве да свoЉoм беснoм и oтрoвнoм заразoм не ухвате ’ристoве гoлубе и oвце. Ќе може се помешати нити сЉединити гoрко са слаткo, тама и светлoст, киша с ведринoм, рат с мирoм, с плoднoшЮу неплoднoст, с извoрима суша, с тишином oлуЉа. Ќикo нека не помисли да се они коЉи су дoбри мoгу оделити oд ÷ркве. ѕшеничнo зрнo ветар не може да дохвати. —таблo коЉе има снажан кoрен олуЉа на може да обори. OлуЉа носи (само) безвредну плеву.  ада дуне Љак ветар слаба стабла се савиЉаЉу. јпoстoл £ован такве проклиЬе и напада гoвoреЮи: "Oд нас изиРоше, али не беху oд нас; Љер да беху од нас, остали би са нама" (1 £н 2,19) Е ѕошто не мoже бити другoг крштеЬа осим oнoг Љеднoга, oни умишЪаЉу да се крсте (тЉ. да имаЉу “аЉну  рштеЬа). »звoр живoта су напустили а oбеЮаваЉу благодат живoтодавне и спасoнoсне вoде Е “акви, ако пострадаЉу и дoк испoведаЉу »ме (’ристово) (ништа им не помаже), (Љер) та се Ъага не може спрати ни крвЪу. “ежак Ље и неoпрoстив грех раскола и он се не може очистити ни мучеништвом. Ќе мoже да буде мученик (сведок Ц мартир) онаЉ кo ниЉе у ÷ркви нити мoже доЮи у ÷арство (ЅожиЉе) онаЉ ко напусти oну (÷ркву) кoЉа Юе тамо царевати Е ѕрoрицати, изгонити нечисте духове и чинити на земЪи велика дела, свакако Ље чудесно и племенито. ÷арство Ќебескo ипак не достиже онаЉ кo се у свему тoме затекне акo не пази на прави и праведни пут. √oспoд oбЉавЪуЉе и каже: "ћноги Юе ми реЮи у онаЉ дан: √осподе, √осподе, нисмо ли у име твоЉе пророковали, и твоЉим именом демоне изгонили, и твоЉим именом чудеса многа творили? » тада Юу им Љавно казати: Ќикада вас нисам знао; идите од мене ви коЉи чините безакоЬе" (ћт 7,22-23). ѕраведнoст Ље пoтребна да би неко мoгао да заслужи награду од Ѕoга каo судиЉе Е ќнаЉ коЉи Ље отпао од ÷ркве (приликом гоЬеЬа) сагрешиo Ље Љеднoм, а оваЉ (расколник) греши непрестано. Ќа концу, онаЉ коЉи Ље отпао (услед гоЬеЬа) може касниЉе да задобиЉе мучеништвo, и да стекне обеЮано ÷арство, док оваЉ ( = расколник) акo буде убиЉен изван ÷ркве, не мoже дoпрети дo награда ÷ркве Е Ќекада у доба апoстoла владалo Ље Љединствo (духовно). Ќoви нарoд веруЉуЮих вршиo Ље заповести √oспoдЬе и такo извршавао Мегoву Ъубав. ѕисмo то дoказуЉе када говори: "ј у народа коЉи повЉерова бЉеше Љедно срце и Љедна душа" (ƒа 4,32). » oпет: "ќви сви биЉаху истраЉно и Љеднодушно на молитви и моЪеЬу, са женама и са ћариЉом матером »сусовом и са браЮом Ьеговом." (ƒа 1,14). «бог тога Ље Ьихова молитва имала успеха. «бог тога су са сигурношЮу могли да измоле оно што су тражили од милосрРа ЅожиЉег ... КубЪена браЮo, подстичимо Љедни друге кoликo мoжемo. ѕрекинимo сан древне спoрoсти. ЅдиЉмo oпслужуЉуЮи и вршеЮи запoвести √oспoдЬе. Ѕудимo oнакви какви мoрамo бити пo заповести МегoвоЉ када каже: "Ќека буду бедра ваша опасана и свЉетиЪке запаЪене. ј ви слични Ъудима коЉи чекаЉу господара своЉега, када Юе се вратити са свадбе да му, чим доРе и куцне, одмах отворе. Ѕлаго слугама оним коЉе господар дошавши наРе будне. «аиста вам кажем да Юе се опасати, и посадиЮе их, и приступиЮе те Юе им служити." (Ћк 12,35-37). “реба да будемо опасани да нас у дан доласка када дoРе не затекне неспремне и сметене. Ќека светлoст наша гoри и блиста у "дoбрим деелима" (ћт. 5,16). Ќа таЉ начин Юе нас нас из таме овога света дoвести светлу вечнoга сЉаЉа. —вагда очекуЉмо, са сваком бригом и пажЬом, изненадни дoлазак √oспoдЬи.  ада пoкуца, нека се расани вера наша кoЉа Юе oд √oспoда примити награду за бдеЬа. јкo сачувамо ове наредбе и акo се задрже ове oпoмене и заповести, Равo нас не мoже нзненадити и преварити каo оне коЉи су заспали. » ми Юемo, каo будне слуге, царевати са ’ристoмї

†††††††††† ћудроме и богобоЉажЪивоме, довоЪно.

18 / 11 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0