Рейтинг: 10|Голосов: 1
Игуман Петар (Драгојловић)
Чудне и Орвеловске сцене данас харају по медијски слуђеној Србији. Мегамаркети пуни. Београд на води не стаје са радом. Кучићи се редовно шетају. Аутобуси са радницима крцати. Народ најчешће закатанчен. Једини проблем српским и иним атеистима је Света Црква и Света Литургија.
Игуман Петар Драгојловић у интервјуу за Видовдан говори о актуелним догађајима у Црној Гори, о њиховом узроку и могућим последицама.
Приликом недавне канонске посете Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја Црној Гори (или тачније, модерном иностраном протекторату званом Монтенегро), и хиротоније новог епископа СПЦ – Преосвећеног Викарног Епископа Диоклијског Г. Методија (Остојића)
Рейтинг: 9|Голосов: 105
Личност Светог Александра Невског једна је од највећих личности у историји не само Руске већ и целе Православне Цркве. Његов свети култ је раширен не само у Русији већ широм земаљскога шара - у Србији, Црној Гори, Бугарској, Македонији, Белорусији, Украјини, Молдавији, Пољској, Грчкој, Румунији, Америци, Аустралији, Африци ...
Учећи људе науци која је са Неба, науци Вечне и Бесмртне Љубави, Господ и Спаситељ наш Исус Христос је рекао: "Акo желиш ући у живот, држи заповести" (Мт 19,17), а на другом месту додаје: "Ви сте пријатељи моји ако твориите што вам ја заповедам" (Јн 15,14).
Црквени раскол, (на грчком σχίσμα –схисма - шизма) представља нарушавање мира и јединства са Црквом због разлога који немају неке директне везе са исквареношћу истинског учења о догматима и Светим Тајнама, већ са неким обредним, календарским, дисциплинским или јурисдикцијским питањима. Оснивачи и следбеници неког расколничког покрета називају се једном речју - расколници.
Али, ми као да имамо времена за све, осим за честу молитву Исусову, која у сваком моменту помаже ономе који се моли.
Рейтинг: 9.6|Голосов: 13
Нико од православних словенска народа није у својој свеукупној историји показао толико међусобне сличности, истоветности, духовне блискости и трајне љубави, као што су то показали руски и српски народ. Као нека постојана невидљива нит, пријатељство Срба и Руса живи непрекинуто већ две хиљаде година.
Од тренутка насилног укидања Пећке Патријаршије 1766. године, жеља и тежња свих Црногорских Митрополита као и свих Црногораца, била је да се у повољним историјским околностима поново васпостави Црквено јединство свих Српских Помjесних Цркава у једну и јединствену Православну Пећку Патријаршију
Хришћанска Црква и хришћанска вјера на нашим географским просторима тј. у ондашњој римској провинцији Илирикуму, још од првих апостолских времена, или пак времена првих апостолских ученика, постепено су али уједно и одлучно и незадрживо, проницале у крвоток духовног и свеукупног друштвеног живота
