Srpska

Ќаивна Ље илузиЉа да се може уЮи у ≈” а да се не уРе у Ќј“ќ

Ќ—ѕћ обЉавЪуЉе ексклузивни интервЉу са директором –уског института стратешких истраживаЬа (–»—») Ћеонидом ѕетровичем –ешетЬиковим. Ќаш саговорник Ље историчар по струци, генерал-пуковник —поЪне обавештаЉне службе –уске ‘едерациЉе у пензиЉи, као и одличан познавалац споЪне политике –усиЉе. ” Ѕеограду Ље недавно представЪено друго издаЬе Ьегове кЬиге „¬ратити се –усиЉи“. —а Ћеонидом ѕетровичем разговарао Ќикола “анасиЮ.

††††

Ќ—ѕћ: ” последЬих неколико година, низ корака руских власти, а пре све припаЉаЬе  рима и воЉна интервенциЉа у —ириЉи, западни политичари доживели су као „изненаРеЬа“. ” коликоЉ мери –усиЉа данас води предвидЪиву политику? ƒа ли су Ьени споЪнополитички кораци засновани на стратешком планираЬу, или на импровизациЉи?

Ќаравно, руска споЪна политика има своЉу стратешку линиЉу, коЉе се наш председник придржава. “а линиЉа првенствено подразумева да –усиЉа треба да заузме место коЉе ЉоЉ на светскоЉ политичкоЉ сцени припада, у складу са Ьеним могуЮностима и потенциЉалу. ” питаЬу Ље огромна земЪа са сопственим цивилизациЉским вредностима (дакле, не просто националним вредностима). —ве се потчиЬава управо том циЪу Ц да –усиЉа постане Љедан од полова светске политике. “о и Љесте стратегиЉа. —а друге стране, Ъуди стратегиЉу често замишЪаЉу помало примитивно, очекуЉу да се –усиЉа тако-и-тако развиЉа, да „освоЉи пола ≈вропе и доРе до ЎпаниЉе“. Ќаспрам тога, сав наш рад, укЪучуЉуЮи рад нашег »нститута, коЉи Ље повезан за председничком администрациЉом, потчиЬава се веЮ поменутоЉ стратегиЉи. ј све преко тога Ље веЮ тактика Ц односи са —јƒ, са Ќј“ќ, политика на Ѕалкану. “у се узимаЉу у обзир конкретни случаЉеви, али се опет подводе се под ту општу стратегиЉу. ј та стратегиЉа подразумева да –усиЉа треба да буде Љедна од водеЮих земаЪа света, коЉа има право на своЉ став о томе како свет треба да се развиЉа. ћи таЉ став никоме не намеЮемо, али га предлажемо.

Ќ—ѕћ:  олико су за –усиЉу важни односи са ≈вропском униЉом као политичком структуром? ћоже ли се говорити о европскоЉ политици према –усиЉи, или Ље ≈” ту просто марионета ¬ашингтона? ƒа ли –усиЉа третира ≈” као целину, или гледа на Ьу као на спрег различитих сила и интереса поЉединачних држава?

 ада Ље у питаЬу ≈вропска униЉа, веома често, поготово код обичних Ъуди коЉи се информишу преко телевизиЉе, можемо чути низ заблуда о овоЉ организациЉи. ≈вропска униЉа Ље инструмент конкурентске борбе измеРу «апада и »стока. ѕод »стоком овде подразумевам, рецимо, –усиЉу,  ину, »ндиЉу. ”лога тог инструмента Ље да мобилише све снаге у ≈вропи у циЪу испуЬаваЬа главног стратешког циЪа —јƒ. ј таЉ циЪ Љесте да —јƒ треба да буду управитеЪ и руководилац целог света, то Ље задатак коЉи се мора испунити по сваку цену, и то Ље смисао постоЉаЬа —јƒ. јко остану без тог смисла, —јƒ Юе да се распадну, они не могу да не претендуЉу на ту предводничку улогу. јко би се од тог стремЪеЬа одустало, —јƒ би нестале, или би се свеле на обичну државу. ј том циЪу Ље све потчиЬено. јко, рецимо, политичари народу говоре да „ми идемо у ≈”, али не идемо у Ќј“ќ“, то Ље наивна илузиЉа. јко си ушао у ≈вропску униЉу, ти си веЮ постао део те огромне машине коЉа служи интересима —јƒ.

Ќ—ѕћ: јли руски званичници су до сада неброЉено пута понавЪали да су они против интеграциЉе —рбиЉе и ÷рне √оре у Ќј“ќ, али да немаЉу ништа против уласка у ≈”?

«нате како, такав Ље посао дипломата, ми политиколози имамо други посао. ƒипломате су увек у потрази за некаквимmodusvivendi, за консензусом, за некаквом средЬом позициЉом, како би могли да извршаваЉу своЉ основни задатак. ј то су, у овом случаЉу, добри руско-српски односи, коЉе Ље у сваком случаЉу неопходно одржавати. “о Ље Ьихов посао, и то Ље Ьихов поглед на ствари. ƒруго Ље ако говоримо са тачке гледишта геополитике, из перспективе будуЮности, узимаЉуЮи у обзир стратегиЉу. Ќаравно да руски дипломата не може да каже „ми смо против ≈”“, кад ми са Ьима имамо дипломатске односе, развиЉамо сарадЬу са Ќемачком, »талиЉом итд. Ќаравно да Юемо реЮи „слободно, улазите у ≈”“. јли шта Юете тиме да добиЉете? ƒобиЮете стечаЉну управу. ≈” Ље управо то Ц стечаЉна управа. £а сам више свима досадио говореЮи о томе у свим своЉим интервЉуима, али имамо очи, и можемо да погледамо примере око нас. ≈во, ушле су у ≈” земЪе налик на —рбиЉу. ѕоРите мало тамо, оне су близу, ниЉе скупо, карте су Љефтине, може се и колима скокнути. ѕогледаЉте резултате 20 година европске политике! £а сам недавно био у „ешкоЉ и —ловачкоЉ, тамо се може видети разочараЬе. ƒа, животни стандард Ље тамо виши него у –умуниЉи или ЅугарскоЉ, али Ље разочараЬе и даЪе ту. “ако Ље и у Ѕалтичким државама, Ћитванци, Ћетонци и ≈стонци се само пред –усима Љуначе и причаЉу како Ље „све у реду“. ј како може бити у реду, ако Ље пола земЪе веЮ отишло напоЪе? ќни су сада у »рскоЉ бармени, конобари, маникирке. »з тога ништа не може да изаРе на добро, пре свега зато што ≈вропскоЉ униЉи нису потребне нове Љаке економиЉе. «ападне земЪе веЮ имаЉу своЉе Љаке економиЉе, а конкуренциЉа им не треба.

††††

Ќ—ѕћ: “реба им Љефтина радна снага и тржиште.

“ако Ље, Љефтина радна снага и тржиште на коЉе Юе да пласираЉу производе коЉи се тамо више не производе. ћожда дозволе нешто мало развоЉа поЪопривреде, али не превише Ц Љер имаЉу они своЉу поЪопривреду. ” економском смислу ни —рбиЉа не може да очекуЉе ништа више Ц Љефтина радна снага и тржиште. јли ту такоРе постоЉи политички задатак Ц уЉединити све под влашЮу —јƒ, и усмерити их против –усиЉе. » зато Ље следеЮа фаза Ц чланство у Ќј“ќ. ЌемогуЮе Ље уЮи у ≈”, а да се не уРе у Ќј“ќ. £ер нема примера да Ље земЪа »сточне ≈вропе у ушла у ≈”, а да ниЉе ушла у Ќј“ќ. » —рбиЉа сигурно неЮе да постане изузетак од тог правила.

Ќ—ѕћ: ” ≈вропи –усиЉу пре свега подржаваЉу партиЉе деснице, оне се наЉчешЮе залажу за укидаЬе санкциЉа –усиЉи, као и за ЉачаЬе Ьених политичких веза са ≈вропом, будуЮи да се „за разлику од —јƒ, –усиЉа налази у ≈вропи“. ѕостоЉи ли ту истинска идеолошка блискост са –усиЉом, или Ље у питаЬу само политичко маневрисаЬе?

£а сам за последЬих годину дана много разговарао са представницима тих политичких снага из више земаЪа, са евроскептицима, са конзервативцима. ќни у –усиЉи Љесу препознали идеЉе коЉе су им блиске. Ќаш председник и владаЉуЮа партиЉа, £единствена –усиЉа, често заступаЉу политичке вредности из конзервативног спектра, као што су породица, вера, традициЉа, духовност. —ве су то гесла конзервативаца, и то чак класичних конзервативаца. ƒесне партиЉе ≈вропе то препознаЉу као нешто заЉедничко, и то Ље оно што их привлачи. £а сам недавно разговарао са Љедним ‘ранцузом, коЉи ми Ље рекао: „£а сам се целог живота борио против —овЉетског —авеза и комунистичке идеологиЉе. јли чим Ље комунистичка идеологиЉа нестала, одмах сам схватио колико смо ми блиски.“

 ада Ље нестало те вештачке идеологиЉе, коЉу су нам наметнули уз проливаЬе много крви '17-е и '18-е године, одмах Ље постало Љасно колико заЉедничког са народима ≈вропе имаЉу обични руски, православни Ъуди, колико су им сличне представе о животу и животним вредностима. ” питаЬу ниЉе блискост партиЉских програма, веЮ управо идеЉна блискост, духовни садржаЉ коЉи отвара простор и за успоставЪаЬе сарадЬе. ћи устаЉемо у заштиту традиционалних вредности, ми, рецимо, не сматрамо да Ље неопходно водити специЉалну политику везано за сексуалне маЬине. ЌиЉе спорно да оне постоЉе, али не мислимо да треба подизати ону заставу и махати Ьом наоколо. —лично важи за питаЬа малолетничког правосуРа, и сл. ” свему томе они виде елементе идеолошке блискости, и ниЉе спорно да она постоЉи.

Ќ—ѕћ: ———– Ље децениЉама представЪао своЉеврсни „морални идеал“ за земЪе капиталистичког «апада, у коЉим су власти развиЉале социЉалну политику и побоЪшали положаЉ радника, плашеЮи се револуциЉе совЉетског типа. »стовремено, ———– Ље активно учествовао у процесу деколонизациЉе и индустриЉализациЉе броЉних бивших западних колониЉа, да би ефекти тог процеса данас у великоЉ мери били поништени, а на сцену ступио нови колониЉализам. »ма ли –усиЉа данас снаге да поново буде образац за подражаваЬе? »ма ли шта да научи ≈вропу и свет?

јко узмемо у обзир искуство —овЉетског —авеза, можемо погледати зашто Ље тамо све пропало и развалило се Ц управо зато што смо таЉ идеал друштвеног уреРеЬа, коЉи смо сматрали за узоран, наметали другима. ƒавали смо новац, обучавали Ъуде, слали помоЮ и воЉску. “о Ље скоро у потпуности био метод силе, не у потпуности, али смо опет то наметали. —ада Ље –усиЉа усвоЉила други приступ. ƒа, ми треба да изградимо –усиЉу коЉа Юе земЪе у свету привлачити као што Ље их Ље и ———– некада привлачио, али без икаквих наметаЬа. Ќикоме ништа не смемо да намеЮемо, ми Љедноставно треба да будемо алтернатива.

≈во, погледаЉмо —јƒ, они су пре свега изградили ту позитивну слику о себи Ц додуше, они Ље и намеЮу, некада неприметно, некада бомбама. » ми хоЮемо да изградимо позитивну слику о –усиЉи, али да Ље никоме не намеЮемо. — тим у вези, наши приЉатеЪи и у —рбиЉи, и у ЅугарскоЉ, и у –умуниЉи, и у √рчкоЉ, често нам говоре „помагаЉте, потребан нам Ље новац“.

≈во како Ља на то гледам, као и многи наши Ъуди. £а од 2009. године више не радим у тоЉ бранши, али имам искуство у обавештаЉноЉ служби.  ада ти некоме даш новац, ти си тог човека практично купио.  олико год ви били идеЉно блиски, Ьегова борба више ниЉе, да се тако изразим, нарочито угодна √осподу Ѕогу. “реба радити другачиЉе.

Ќе говоримо ту о помоЮи конкретним проЉектима. ћоЉ приЉатеЪ ћлаРан АорРевиЮ овде држи дечиЉи камп, и Ља са великим задовоЪством агитуЉем код наших пословних Ъуди да се подржи Љедан леп проЉекат, у коме се друже српска и руска деца, у такве ствари треба улагати новац. ƒруго Ље када Ље реч о политичким партиЉама, или новинама. јмериканци то све раде, и то веома агресивно, и сада се од нас очекуЉе да у —рбиЉи радимо то исто, да купимо те и те новине, да улазимо у политичку борбу на српскоЉ сцени. “о ниЉе исправан приступ. —ваки народ то мора да ради сам. “реба давати подршку, морално, молитвено, протестовати ако Ље неко тамо неправедно осуРен и затворен, помоЮи му и примити га, али никога не издржавати. £ер то ниЉе борба за независност, веЮ борба за личне интересе. £а лично подржавам таЉ приступ коЉи Ље увео наш председник. “о значи да ми хоЮемо да подржимо, али можемо подржати вртиЮ, дом инвалида, хуманитарни центар, али петЪати се са нашим новцем и Ъудима у политички живот друге земЪе Ље апсолутно погрешно. ѕре свега, Љер Юемо изгубити. ”осталом, и јмериканци, коЉи имаЉу такав приступ, Юе изгубити. ”пркос свему томе, и даЪе их нико неЮе волети, колико год новца потрошили у —рбиЉи или ÷рноЉ √ори.

Ќ—ѕћ: ”осталом, наЉутицаЉниЉи елементи америчке културе у —рбиЉи су они коЉи нису на такав начин наметани, веЮ коЉи су прихваЮени слободно, кроз филм, или музику.

“ако Ље. ј овако имате неку особу коЉа се за нешто залаже, а сви знаЉу да Ьега издржаваЉу јмериканци. ћи то не желимо. » неки наши приЉатеЪи се Ъуте, жале се како немаЉу подршка, а Ља их увек питам: „шта, Ље л' ти то хоЮеш да постанеш агент?“. Ќаравно, увек Юе бити Ъуди коЉи су спремни да постану агенти, али они не треба да буду политичари, они имаЉу своЉе задатке и треба да их извршаваЉу. јли свакако не треба да иду у политику, да обмаЬуЉу народ. “акву политику –усиЉа треба да води. ќна, на пример, има огромне интересе на Ѕалкану и у ≈вропи, али те интересе ми морамо да штитимо другачиЉим методама, и са другим циЪевима.

††††

«нате онаЉ чувени пример из ѕрвог светског рата: када су ≈нглези и ‘ранцузи били спремни да напусте воЉску  раЪевине —рбиЉе, и да Ље пусте да помре у јлбаниЉи, ЌиколаЉ II Ље одмах припретио да Юе изаЮи из рата са Ќемачком, и потписати сепаратни мир. ќни су се одмах узбунили, и почели да вичу како „нема пара“, да би цар узео сопствена средства и платио добар део трошкова евакуациЉе. ” питаЬу Ље потпуно другачиЉа ситуациЉа, то Ље други вид делатности, и то су сасвим друге паре. ќдваЉати новац за такве ствари се увек може, али финансирати партиЉе, као што то раде јмериканци, то Ље нешто друго.

Ќ—ѕћ: —авремена –усиЉа представЪа секуларну државу, али Ьене власти активно сараРуЉу не само са православном црквом, него и са другим религиЉским заЉедницама. »стовремено, антирелигиЉски покрети на «ападу све више подсеЮаЉу на „борбени атеизам“ из времена ———–, и многи данас гледаЉу на –усиЉу као на заштитника традиционалних вредности западне и хришЮанске цивилизациЉе. ” коЉоЉ мери Ље –усиЉи удобна таква улога? ƒа ли руска самобитност искЪучуЉе интеракциЉу са другим културама света?

–усиЉа има своЉу улогу, и то Ље улога коЉу ЉоЉ Ље наменио Ѕог. £а сам неброЉено пута говорио о томе како Ље могуЮе обЉаснити настанак такве Љедне огромне државе као што Ље –усиЉа, а како Ље могуЮе обЉаснити такву Љедну поЉаву као што Ље —јƒ. ќдговор Ље Љедноставан Ц –усиЉа Ље дело ЅожЉе, а —јƒ Ц Раволска работа. Ќаравно, ми смо Љош увек далеко од друштвене хармониЉе, али неки Ьени елементи су се веЮ поЉавили. ћи имамо препород ÷ркве, и то меРу народом. £ер ÷рква и ниЉе ништа друго, него веруЉуЮи Ъуди. Ѕез верника ÷ркве нема, остаЉу само празне граРевине. ћи смо веруЉуЮи народ, и наше цркве се посвуда пуне. Ќаравно, то Ље Љош увек далеко од хармониЉе.

††††

–усиЉа никада не може да буде држава попут ЅелгиЉе, Ўведске, јустриЉе, па чак ни Ќемачке. ћи имамо обавезу да представЪамо духовну алтернативу том РавоЪем свету коЉи се данас шири огромним темпом.  ава Ље то алтернатива? ћи не можемо да понудимо свету алтернативу наЉбоЪих аутомобила, наЉбоЪих ракета, или наЉбоЪих тенкова Ц то ниЉе никаква алтернатива. ћи морамо понудити алтернативу духовног живота, алтернативни поглед на свет. » то се унеколико веЮ догаРа. ѕре годину дана сам са групом сарадника био у ѕаризу, шетали смо градом и онако словенски галамили док смо разговарали.

£а сам много пута био у ѕаризу, и у совЉетско време, и касниЉе, али овога раниЉе ниЉе било: ‘ранцузи су нас непрекидно зауставЪали и поздравЪали, говорили нам „–осс舓 и „хорошо“, неки су нам експлицитно говорили „–усиЉа Ље наша нада“. ќни су осеЮали да се код нас очувао другачиЉи начин живота, да ми другачиЉе гледамо на свет и желимо другачиЉе да живимо. Ќисам Љедном говорио о томе да Ље у руском друштву, и меРу словенским народима, одувек постоЉао спор око тога шта Ље важниЉе Ц закон или правда. ѕравда и закон никако нису иста ствар. ћи смо толико закона имали коЉи су били неправедни, и ми смо тада устаЉали против таквих закона у одбрану правде. —тога у многим западним земЪама –усиЉу препознаЉу као светионик ка коме се треба окренути, иако смо ми од такве улоге Љош веома далеко. ” самоЉ –усиЉи Ље телевизиЉа препуна безбожних снага, недавно Ље код нас формиран —авез атеиста, а на Ьегово чело Ље, као некаква историЉска пародиЉа, дошао човек коЉи се презива ”Ъанов. Ќаравно, Раво пружа отпор, Раво организуЉе противудар и хоЮе све то да заустави, али се –усиЉа ипак уздиже.

–ечи коЉе Ље председник изговорио на —ветоЉ √ори, да Юе се борити за –усиЉу и када оде са председничког положаЉа, до краЉа живота, то Ље управо духовна позициЉа о коЉоЉ говоримо. Ѕорба до краЉа живота. “о Ље наша позициЉа, и она Љача на нашоЉ политичкоЉ сцени. »мамо ми и либерале, и комунисте, коЉи се томе супротставЪаЉу, али ми се полако, мало по мало, креЮемо тим путем. јко ми на том путу не истраЉемо, –усиЉа такоРе може да пропадне и нестане. —личан Ље однос —јƒ према светскоЉ власти. £едан озбиЪан амерички политиколог ми Ље рекао да јмерика не може да живи без идеЉе управЪаЬа светом, и без Ье би пропала. ¬и свакако знате како су настале —јƒ, и са каквим идеЉама су тамо дошли Ъуди преко океана Ц идеЉа Ље била да се изгради „нови »зраел“ и „нови £ерусалим“. “о ниЉе био национални, веЮ идеолошки проЉекат, проЉекат новог света и новог друштва. » они са тиме наставЪаЉу. ќмладина у свету, укЪучуЉуЮи ту и –усиЉу и —рбиЉу, не схвата да су —јƒ изузетно идеологизована држава.

јко искачеш из те идеолошке матрице, веома брзо завршаваш на маргини. Куди попут “рампа, коЉи нешто мало искачу из задатог шаблона, и не говоре све оно што се од политичара очекуЉе, имаЉу веЮу шансу да постану маргиналне личности, него председник јмерике. —јƒ имаЉу месиЉанску идеЉу, сматраЉу да су они одговорни за цели свет, а да свако ко се тоЉ улози не потчини, биЮе на то натеран, било економски, било бомбама.

Ќ—ѕћ:  ада сте га веЮ поменули, какав Ље ¬аш однос према ƒоналду “рампу? ќн Ље наступао са противречним изЉавама у односу према –усиЉи, час би се залагао за укидаЬе санкциЉа и ЉачаЬе веза, час би обарао руске авионе.

ћене Ље недавно Љедан руски “¬ канал звао да учествуЉем у дебати о резултатима америчких избора, како бих одговорио на питаЬе да ли нам више одговара  линтонова или “рамп. –екао сам им да у тоЉ расправи неЮу да учествуЉем, Љер Ље потпуно бесмислена.

Ќама Ље потпуно свеЉедно, Љер Ље разлика измеРу Ьих минимална, и често се своди на пар речи, на рукопис, такореЮи. ” принципу на челу —јƒ увек мора да буде особа коЉа заступа америчку месиЉанску идеЉу, коЉи сматра да Ље јмерика у сваком погледу изнад свега, и “рамп ту тезу такоРе заступа.

Ќ—ѕћ: „Make America great again.“

”право тако. ј –усиЉа се у таЉ шаблон не уклапа, Љер он од нас тражи потчиЬаваЬе. ј руски човек, као што знате, изузетно не воли да се потчиЬава, то ниЉе у Ьеговом духу. » зато Ље водити расправу о томе да ли Ље “рамп боЪи од  линтонове за нас боЪи потпуно бесмислено. ѕринципиЉелних промена у —јƒ неЮе бити, може у краЉЬоЉ линиЉи доЮи до неке промене у реторици, али од Ье нема никакве ваЉде.

Ќ—ѕћ: ѕостоЉи утисак да Ље руска споЪЬа политика заснована на „инерциЉи совЉетских времена“, те да Ље –усиЉа знатно присутниЉа на политичким сценама бивших чланица ¬аршавског пакта, него у —рбиЉи, где Ље однос према –усиЉи и Љавности и политичара знатно позитивниЉи. ѕостоЉи ли разлика у односу –усиЉе према, рецимо, –умуниЉи и ЅугарскоЉ са Љедне стране, и —рбиЉи и ÷рноЉ √ори са друге?

“о Љедноставно ниЉе тачно. £а сам често у ЅугарскоЉ, и тамо се страшно Ъуте, тврдеЮи да нас тамо „уопште нема“. ќ ѕоЪскоЉ да и не говорим, ѕоЪска данас заузима изузетно тврду антируску позициЉу. “ренутно се може реЮи да се наЉвеЮа пажЬа, како Љавности, тако и политичара, посвеЮуЉе управо —рбиЉи. ∆алити се на то био би грех. јли ту се опет враЮамо на исту идеЉу. ЅраЮи —рбима и браЮи Ѕугарима Ља говорим Љедно исто: браЮо, док ви сами не узмете своЉу судбину у своЉе руке, када престанете да очекуЉете помоЮ од –усиЉе и кажете „сами Юемо“, тада Юе и помоЮ да доРе. ћноги то неЮе да схвате. ќни говоре „ми смо слаби“, „нас притишЮу“, „народ не слуша“. јли онда Ље стаЬе у народу такво, и ту –усиЉа ниЉе ништа крива.

Ќ—ѕћ: ” —рбиЉи се често цитира изЉава —ергеЉа Ћаврова коЉи Ље рекао да –уси „не могу бити веЮи —рби од —рба“.

Ќе можемо бити ни веЮи √рци од √рка, ни веЮи Ѕугари од Ѕугара Ц то Ље апсолутно исправан став. —етите се  убе! ќни су дигли устанак, узели оружЉе у руке и свргавали своЉу власт, а када им Ље стигла помоЮ од нас?  ада су веЮ освоЉили власт.  ада Ље борба веЮ била готова, када Ље народ своЉим хероЉским напорима однео победу, без обзира на идеологиЉу. »деологиЉа ту ниЉе важна, они су се борили за независност од —јƒ, и то су остварили сами.

¬и, изгледа, имате велико повереЬе у демократску снагу народа у —рбиЉи, ЅугарскоЉ, или ÷рноЉ √ори. јли шта се догаРа у ситуациЉама када Ље позициЉа веЮине народа Љасна, када он излази са Љасним политичким ставовима, али резултата Љедноставно нема? £ер друга страна има толико логистике, толико подршке, да Ље народ сопственим снагама не може победити.

ќбЉасниЮу вам то на два примера. ѕротеклих 19 година моЉ духовник Ље био Љедан епископ, звао се јлексиЉе, недавно се упокоЉио, и за време бомбардоваЬа £угославиЉе био Ље код мене у гостима. ” том тренутку на телевизиЉи су показивали огроман протест Ц рок-концерт у Ѕеограду против бомбардоваЬа. » отац ме пита: „Ўта Ље ово?“. „–ок-концерт“, одговарам Ља. „ќни тако протестуЉу?“, пита ме он, и наставЪа: „ј зашто рок-концерт, зашто не молитва Ѕогу?“. „“ако се то код Ьих ради“, одговарам Ља. „«ато Юе и изгубити“, каже он, „и —рбиЉа Юе да пропадне, то Юе бити краЉ —рбиЉе“. ƒруги пример: пре неки дан, након што смо поставили споменик руским избеглицама у  икинди, обновили гробЪе 262 човека, подигли крст на гробу руске игуманиЉе у Ќовом ’опову, дошли смо у —ремске  арловце. “амо су двоЉица владика, руски митрополит ƒимитриЉе и српски епископ ¬асилиЉе, служили пред пуним храмом Ъуди.

††††

Ќе могу да вам опишем каква Ље то била снажна молитва, све време сам осеЮао како ме диже увис, а затим спушта доле. ѕред краЉ службе, чланови наше делегациЉе ме зову и брзо извлаче напоЪе да погледам призор, а тамо сви стоЉе и фотографишу Ц над крстом на храму поЉавио се ореол. Ќе дуга, нити преламаЬе сунца, веЮ прави, округли ореол. » кажу ми да Ље тако светлео током целе службе. “о Ље снага молитве. –уски, српски, бугарски, грчки, грузиЉски народ, престао Ље да се обраЮа Ѕогу, руководиоцу и старешини живота. ј наша снага Ље увек била у томе. ѕре две године сам прочитао спис светитеЪа ЌиколаЉа ¬елимиривиЮа о ÷ару Ћазару, месецима после од снажног утиска нисам могао да спавам. “амо Ље написан програм за живот сваког —рбина. —рби воле да вичу „÷ар Ћазар ово, ÷ар Ћазар оно“, али неЮе тако и да живе. ј живети треба баш тако Ц када треба дати живот, даЉ живот, када треба бирати измеРу стомака и борбе за —рбиЉу, бираЉ борбу за —рбиЉу. ” томе Ље наш пораз, тако смо изгубили своЉу снагу. —нага нас —ловена, како нас –уса, тако и других коЉи су живели по границама, увек Ље била у вери у Ѕога.

“о Ље наша снага, и наша алтернатива. ќни се клаЬаЉу Раволу, а ми Ѕогу. ј какви су —рби данас православци? —лаве славу Ц цели дан Љеду и пиЉу, и после тога ништа. —аградили сте ’рам —ветог —аве, али га сада треба напунити. «намо толико о животу —в. —аве, знамо какве Ље подвиге остварио, али на Ьегов пример неЮемо ни мрвицу да се угледамо. ” томе Ље наш пораз, и у томе Ље немоЮ и —рба, и Ѕугара. » √рци су почели да се удаЪаваЉу од своЉе вере, радио сам тамо, и велике промене сам видео за 15 година. —амо се гледало на «апад, само се броЉали еври, а од Ѕога се удаЪили, и ускоро их Ље и казна сустигла. јко се не вратимо на своЉ традиционални пут, нема шансе да издржимо.

Ќ—ѕћ: » ту ни –усиЉа, ни ракете, ни тенкови неЮе помоЮи.

“ако Ље.  ада Ље почео ¬елики отаЯбински рат, ———– Ље имао много тенкова. ќ томе сви лажу, Ља вам могу показати те податке Ц у тренутку напада ———– Ље имао више тенкова од Ќемачке. ј '41. године они су нас начисто разбили. » тек када Ље народ схватио да се треба борити не за режим, веЮ за –усиЉу, и када су се у рат укЪучили и стариЉи борци, са крстиЮима на грудима, тада смо и победили. —а Ѕогом Ље све могуЮе. —таЪин Ље тада говорио америчком амбасадору ¬илиЉаму √ариману: „¬и мислите да они ратуЉу за нас? ќни ратуЉу за маЉку –усиЉу.“ » само зато су победили.

Ќ—ѕћ: » совЉетско руководство Ље то препознало и изменило борбене покличе.

ѕрепознали су. “ребало им Ље мало времена, али препознали су, и вратили све. ¬ратили су старе униформе, запевао се јлександровЪев „—вети рат“, и црквама су дали мало да дишу, мада су то после опет угушили. ” томе се огледа снага. »заРеш Љедном на демонстрациЉе, затим Љош Љедном, и Љош Љедном, и видиш све маЬе и маЬе Ъуди око тебе. јли када имаш ЅожЉу подршку, онда те веЮ ништа не може застрашити.  ао и ÷ар Ћазар. ќн Ље морао да бира, али он Ље знао да корак према √осподу за Ьега значи бесмртност, и он Ље до дана данашЬег и остао бесмртан. »наче би га заборавили.  олико Ље било кнезова и краЪева, а памтимо свега пет-шест.

Ќ—ѕћ:  ада Ље ÷рна √ора прогласила независност, Ьихова власт Ље водила изразито антисрпску политику, усмерену на цепаЬе веза са —рбиЉом и потискиваЬе српског идентитета, али се истовремено као камуфлажом прикривала наглашеном „русофилиЉом“ као доказом „континуитета националне политике“. ” тоЉ илузиЉи су учествовали и руски инвеститори, и политичари.  ада Ље расцеп са —рбиЉом завршен, а –усиЉа као идеолошко оруРе „потрошена“, они су Ље одбацили и окренули се ка Ќј“ќ. ј руске реакциЉе на то су биле изненаРене, као да Ље у питаЬу био некакав неочекиван преокрет. ƒа ли Ље –усиЉа грешила у воРеЬу политике према ÷рноЉ √ори, да ли Ље требало ЉасниЉе да се заложи за очуваЬе заЉедничке државе са —рбиЉом, и да се од почетка оштриЉе постави према црногорском режиму?

¬и гледате на ситуациЉу у ÷рноЉ √ори онако како се она развиЉала. јли исто тако треба гледати и на –усиЉу. —итуациЉа у –усиЉи била Ље веома специфична током деведесетих и почетком двехиЪадитих, када су код нас на власти седели политичари коЉи су били под великим утицаЉем јмериканаца.

Ќ—ѕћ: јли ово Ље веЮ 2006. година.

ѕочетком двехиЪадитих наш председник Љош увек ниЉе био у стаЬу да очисти своЉе окружеЬе и успостави нову линиЉу, после десет година управЪаЬа проамеричких снага он ниЉе био у стаЬу да све измени. “о се све меЬа изузетно споро. ƒо дана данашЬег либерали заузимаЉу високе положаЉе у друштву, и Ьима Ље наравно свеЉедно хоЮе ли ÷рна √ора уЮи у Ќј“ќ, докле год Ьихову имовину тамо неЮе нико да дира. ќни су и данас присутни, поготово у медиЉскоЉ сфери, финансиЉским структурама. јко говорите о нама, о мени и моЉим колегама аналитичарима, у ÷рноЉ √ори за нас ниЉе било никаквих изненаРеЬа.

ћи смо од самог почетка указивали на то да Ље АукановиЮ све време испуЬавао нареРеЬа «апада и спроводио добро познату западну политику, чиЉи Ље циЪ подела и маргинализациЉа српског народа, као и сам рат, као и одваЉаЬе –епублике —рпске од —рбиЉе. ÷ео смисао западне политике према српском народу сводио се на Љедно Ц —рбима се не сме дозволити да се осете као нациЉа. «ато Ље уместо ѕашиЮевог плана ¬елике —рбиЉе подметнут проЉекат £угославиЉе, у коЉу су угурани и ’рвати и —ловенци.  ада Ље задатак испуЬен, приступило се уништаваЬу £угославиЉе, на Ьеном месту граде се мале марионетске државе, попут држава поменутих народа, или такве Љедне смешне земЪе као што Ље ћакедониЉа. „им су се —рби мало прибрали, одмах се кренуло да им се отме  осово, да се одвоЉи ÷рна √ора, а у резерви се држе и други региони коЉе у случаЉу српске некооперативности могу одвоЉити. » таЉ задатак Ље испуЬавао и АукановиЮ Ц одвоЉити од —рбиЉе део српског народа. ћи на ÷рногорце наравно гледамо као на —рбе, Љер су се идентични процеси одвиЉали у –усиЉи у време ———–.

Ќ—ѕћ: ј да ли –усиЉа сада понавЪа исте грешке са режимом јлександра ¬учиЮа? Мегова политика се не разликуЉе битно од АукановиЮеве, али се –усиЉа од Ье и даЪе не ограРуЉе. Ўтавише, —ергеЉ ∆елезЬак долази на предизборну конвенциЉу ¬учиЮеве странке.

¬учиЮ Ље премиЉер —рбиЉе, и ми морамо да одржавамо контакт са премиЉером. јко сте га веЮ изабрали, ако Ље постао ваш премиЉер, значи да морамо да радимо са Ьим. ∆елезЬак Ље уважена особа, али он ниЉе руководилац руске државе. ќн Ље заменик председника парламента, то ниЉе занемарЪива функциЉа, али он не управЪа политиком наше државе.

Ћеонид –ешетЬиков
–азговарао Ќикола “анасиЮ

Ќова српска политичка мисао

15 / 06 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0