У данима, када православни свет обележава сећање на просветитеље Словена, у Државној Третјаковској галерији отворена је изложба ремек дела древноруске уметности, која је по свом уметничком, просветитељском и мисионарском значају од непроцењиве вредности. О изузетној изложби, за портал Православие.Ru говори Генерални директор Државне Третјаковске галерије Ирина Лебедева.
Њене организаторе водила је иста идеја, као и изасланике Кијевске Русије при избору православља за државну религију: могућност да се кроз највише облике уметничког израза, инспирисаног лепотом божанског, пронађе пут до духовног савршенства и у сопственом бићу.
 |
 |
– Сама идеја о организовању, тако велике изложбе, по броју експоната, која би окупила толико ремек дела, рођена је давно – од стране наших француских колега из Лувра. За припрему таквог пројекта су потрошене године: француски специјалисти су, заједно са руским музејима, током неколико година бирали и проучавали споменике који најадекватније могу илустровати разне стране традиционалне руске духовности. Сакупљен је апсолутно јединствени материјал из најразличитијих фондова: Руског музеја, Третјаковске галерије, Владимиро-Суздаљског, Кирило-Белозерског музеја-заповедника, укупно око 450 експоната из 25 највећих музеја, архива и библиотека.
То је резултирало приказивањем изложбе у оквиру Године Русија-Француска 2010. Она је отворила ту годину, и без преувеличавања, постала нјазначајнији и најкрупнији пројекат тог међународног форума. У Лувру је изложбу посетило преко 200 хиљада људи. Чак смо и ми, специјалисти, били импресионирани непроцењивом вредношћу представљене музејске збирке. На њеном отварању су били и председници две државе – Дмитриј Медведев и Никола Саркози, после чега је на иницијативу Председника Русије, донета одлука о постављању исте изложбе у Москви и Петербургу. По први пут, наши посетиоци могу да виде сва та ремек дела заједно, у једном музејском простору – и ако буде могуће, у ближој будућности ћемо то поновити.
– Која је разлика између «Свете Русије», која је приказана у Француској и «Свете Русије», која се може видети у Русији?
– Циљ експонирања наших ремек дела у Француској је био, пре свега, то, да се европска публика упозна са руском културом, која им није толико позната. У салама Лувра, које представљају својеврсну анфиладу, експонати су били поређани хронолошким редоследом.
 |
Осим тога, на изложби у Русији смо могли да представимо уникатне експонате: на пример, фреску «Битка Новгородаца са Суздаљцима» из збирке Државе Третјаковске Галерије.
– Како сте успели да логично организујете експозицију, коју чини толико различитих уметничких дела, која још и припадају различитим периодима историје?
– Посебан задатак, пред којим су се нашли кустоси музеја, била је потреба да се простор доста велике – 2500 квадратних метара, сале Третјаковске галерије на Кримском Валу, тако организује, да то буде логично и интересантно. Као резултат тога, наши стручњаци су створили посебно сложену схему поставке. У њеној основи је седам тематских одељака.
 |
Централни део експозиције, «Под покровом Богородице», открива слику Богородице као заштитнице и покровитељке руског народа. У одељку «Заступници и духовници» су представљене слике светих, које најбоље воде схватању руске духовности: Светитељ Николај, први руски свети - кнежеви Борис и Глеб, чудо Георгија и змаја, Василије Блажени. Посебан одељак, «Свет у пустињи», је посвећен култури руских манастира, који су увек били центри просветитељства. Још један одељак - «Земаљско царство и Царство Небеско» говори о идеалном устројству државе - симфонији Цркве и власти. Ту је изложен и драгоцени оков иконе «Тројица» преподобног Андреја Рубљова, који је крајем XVI века дат Тројице-Сергијевској лаври као прилог Бориса Годунова.
За средњевоковног човека, је ништа мање важно, било и устројство приватног живота, које се морало заснивати на истим фундаменталним вредностима. О томе се говори у одељку «Свето у свакодневном». Ту се могу видети преносни иконостаси, кућне иконе, напрсни крстови и многи други предмети. Последњи одељак - «Небо на Земљи Руски православни храм» открива принципе организације симболичког простора у храму. Ту су изложене вредне црквене утваре, велелепни иконостас Успенског сабора Кирило-Белозерског манастира из 1497. године.
Рукописи средњевековних књига се чак могу и прелиставати – свака страница је скенирана и доступна посетиоцима, који могу да их изучавају коришћењем квалитетних мултимедијалних технологија.
Било нам је веома важно, да изазовемо емоционални утисак – да сваки човек, који уђе у салу, одмах реагује на то што види. Да свом својом душом осети, да богословље, било да је изражено «бојама», декоративно-занатском, или калиграфском уметношћу – није спекулативни симбол, него објективна реалност. Баш тако су стварност доживљавали наши преци, и честица тог схватања света, живи у нашем историјском сећању. Мислим да ће због тога, изложба бити занимљива како за оцрковљене људе, тако и за оне који слабо познају веру или црквену уметност. Искусни зналци уметности ће оцењивати сложено, понекад, необично комбиновање различитих уметничких дела. Експозиција је постављена тако, да се застане, замисли, разбуди, не само ум, него и душа. У томе је њен просветитељски значај.
– Како су представници Руске Цркве оценили изложбу?
– Уочи отварања, изложбу је посетио Патријарх Московски и целе Русије Кирил са супругом председника Русије Светланом Медведевом. Уважени гости су високо оценили ниво експозиције и њену организацију. Али, и ми запоселни у музеју смо током те посете, дошли до открића: Патријарх је потврдио да Повеља Константинопољског Сабора о оснивању Московског патријархата, која потиче из 1590. године, и налази се на изложби, није само музејски раритет, него и до данас дејствујући правни документ. Тако да планирамо да направимо копију тог рукописа како бисмо га предали Цркви.
– Како и када се може посетити изложба?
– Изложба траје од 26. маја до 14. августа у Москви, а затим се сели у Санкт Петербург, где ће бити постављена у Михајловском замку од 1. октобра до средине јануара 2012. године. Да би што више људи могло да посети изложбу, обновили смо такозване «Четвртке до касно» – то јест, четвртком ће изложба бити отворена до 22.00 (билетарница – до 21.00).
