Од Еулекса ће бити затражено да хитно спречи даљу албанизацију Срба кроз промене података у личним документима, каже министар за Косово и Метохију
 |
„Недопустиво је да се Србима у документима које издаје Приштина презимена албанизују, а за одредницу националност уместо ’српска’ пише ’Косовар’. Ово је још један доказ да приштинске власти свим методама и начинима покушавају да Србе које нису успели да протерају са Космета постепено асимилирају и тако приведу крају етничко чишћење”, каже Богдановић и подсећа да чак и по Ахтисаријевом плану који је Србија одбацила, а Приштина прихватила, Срби имају право на двојно држављанство – српско и косовско. И по уставу Косова који Србија такође не признаје, српски је службени језик на КиМ, а ћирилица службено писмо.
„И недавни покушаји да се српски манастири, наслеђе и баштина прогласе косовским очигледан су пример на које све начине Приштина настоји да албанизује српску историју и културу, фалсификује ноторне чињенице и присвоји туђи културни идентитет. Са оваквим потезима Приштина показује колико јој је стало до мултиетничког друштва, али и наноси штету започетом дијалогу и договору који смо постигли”, каже министар Богдановић.
Судећи према реакцијама из Приштине сва кривица за измену у личним документима Срба сваљује се на службенике МУП-а у локалним испоставама који нису стигли да своје софтвере усагласе са званичним ћириличним писмом које тај статус има још од 2008. године.
Портпарол Еулекса Ирина Гудељевић је јуче за наш лист поновила да им се нико није јављао са овим проблемом као и да ова мисија нема ништа поводом овог питања јер то није у њиховом мандату. Јуче смо о овом проблему покушали да разговарамо и са представницима ОЕБС-а на Косову, али смо остали ускраћени за њихов став о понашању косовских институција према Србима који траже своја лична документа.
Наглашавајући да за такве случајеве није чуо Ненад Рашић, министар за рад и социјалну политику у влади Хашима Тачија, за „Политику” каже да је реч искључиво о питању техничке природе, али да је то, ипак, недопустиво. Три године је, како каже, било сасвим довољно времена да се закон имплементира.
„Срби имају апсолутно право да се жале и да врате личне карте тражећи да им се подаци са српских докумената правилно унесу. Ово је ствар МУП-а Косова”, каже Рашић, а на питање како је приликом преписа српских докумената дошло до уписа националности „Косовар” Рашић кратко каже „И ви и ја смо знали да ће то тако да буде написано”.
За Фатмира Шехолија извршног директора НВО „Контакт”, мењање персоналног идентитета је кршење људског права јер је елементарно људско право да у личним документима буде написано име и презиме, у овом случају Србина, онако како оно и гласи.
„Закон Косова каже да у случају да особа жели да промени име и презиме, односно идентитет то може да оствари судским путем. Али и устав Косова каже да је на Косову у званичној употреби и српски језик, па самим тим сви који живе на Косову једнаки су пред законом, а то значи да имају своје име и презиме, било да се ради о Србину, Рому, Бошњаку или Ашкалији”, каже Шехоли и оцењује да иако изгледа банално ова ствар је веома битна и о њој би требало да се разговара на следећој рунди разговора у Бриселу. Београдски тим би, према његовом мишљењу, морао да се врло предано посвети овој теми. Он сматра да је и у интересу косовских институција да Србе тачно, бар по имену и презимену, попише како би се знало колико њих живи у покрајини.
А када је реч о држављанству, Шехоли је казао да је још Унмик кренуо у званичну употребу овог термина с тим што је и у плану Мартија Ахтисарија то преузето као валидно.
Професор социологије у пензији Коста Гаљак, који је већи део свог радног века провео на Приштинском универзитету револтиран је понашањем косовских институција.
„Ово је само наставак стварања етнички чистог Косова што је био и основни програм Призренске лиге из 1878. године. Као покрајински инструктор пописа 1981. године био сам сведок насилног пописивања Рома, Горанаца, Турака и Ашкалија, који су уписивани као Албанци са основним циљем да се створи 90 одсто етнички чистог простора. Само тако Албанци су по међународном праву могли да организују референдум и изјасне се у којој ће држави да живе”, каже Гаљак.
