Београд, 10. Децембар 2011
 |
Посмртни остаци Слободана Јовановића ексхумирани су, на иницијативу Правног факултета и САНУ, у Лондону 1. децембра ове године, педесет три године после његове смрти, а допремљени су авионом у Београд 8. децембра 2011. године.
Парастос је, у име и са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, служиo Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије, викар Патријархов, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа бачког Г. др Иринејa, члана Светог Архијерејског Синода и декана Православног богословског факултета Универзитета у Београду, тројице свештеника и ђакона. Парастосу су присуствовали г. Борис Тадић, председник Републике Србије; г. Предраг Марковић, министар културе и телекомнуикација; Срђан Срећковић, министар вера и дијаспоре; затим проф. др Бранко Ковачевић, ректор Београдског универзитета; проф. др Мирко Васиљевић, декан Правног факултета у Београду; представници САНУ, културни и јавни делатници, као и многи поштоваоци Слободана Јовановића.
Сахрана посмртних остатака Слободана Јовановића и говор председника САНУ Николе Хајдина /РТС видео/
На Правном факултету у Београду одржана је комеморативна седница посвећена делу Слободана Јовановића. О једном од највећих интелектуалаца модерне Србије на комеморацији су говорили професор др Мирко Васиљевић, декан Правног факултета; професор др Бранко Ковачевић, ректор Београдског универзитета, и академик Никола Хајдин, председник САНУ.
У подне је, испред здања Правног факултета, отворен Плато Слободана Јовановића, у присуству г. Драгана Ђиласа, градоначелника српске престонице; академика Николе Хајдина, председника САНУ, и других јавних личности. Плочу са натписом "Плато Слободана Јовановића" открили су студент-продекан Правног факултета Марко Антић и чланица студентског парламента Правног факултета Елвира Ђукић.
Биографија Слободана Јовановића
Слободан Јовановић (1869-1958) рођен је у Новом Саду . Завршио је Прву београдску гимназију, а потом Правни факултет у Женеви. Објавио је десетине научних радова и утемељио уставно право у Србији. Био је ректор Универзитета у Београду и живо је учествовао у процесу почетка рада Православног богословског факултета у оквиру Универзитета у Београду 1920. године. Истовремено је био зачетник социологије религије као научне дисциплине у српској науци. Јовановић је пре Другог светског рата био и председник Српског културног клуба.
Током рата био је председник владе Краљевине Југославије у егзилу у Лондону, владе чији је члан, као министар војни, био и ђенерал Драгољуб–Дража Михаиловић, главнокомандујући Југословенске војске у Отаџбини. Преминуо је 1958. године у Лондону и сахрањен на гробљу Кенсал Грин.
Власти „нове”, Титове Југославије осудиле су 1946. године Слободана Јовановића у одсуству на казну лишавања слободе с принудним радом од 20 година, уз губитак политичких и појединих грађанских права на 10 година, конфискацију целокупне имовине и губитак држављанства.
Окружни суд у Београду је 2007. године донео решење којим се утврђује да је пресуда Врховног суда ФНРЈ (Војно веће из 1946. године) "ништавна од тренутка њеног доношења", као и све њене правне последице, и да се познати научник сматра неосуђиваним.
Још 1997. године покренута је иницијатива да се Јовановићеви посмртни остаци пренесу у Београд и достојно сахране, а Окружни суд у Београду га је десет година касније рехабилитовао.
У саопштењу Одбора за организацију преноса посмртних остатака Слободана Јовановића у Србију истиче се посебна захвалност професору Стевану К. Павловићу, који је дао сагласност за ексхумацију из гроба који је припадао његовом покојном оцу, Кости Ст. Павловићу, секретару и рођаку Слободана Јовановића. Такође, треба одати признање Англиканској Цркви која је, уважавајући вољу званичних органа Србије да се посмртни остаци Слободана Јовановића пренесу у Београд, ипак додатно тражила – и, наравно, добила – уверавања Светог Синода Српске Православне Цркве да ће читав поступак преноса и нове сахране бити достојно обављен у духу, традицији и богослужбеној пракси Српске Православне Цркве.
