Достојан препород историјског сећања

Друштвена акција «Од Божића до Васкрса» намењена је упознавању наших сународника с подвигом њихове браће по вери. У њој ће учествовати представници Православних Цркава и заједница Грчке, Кипра, Русије и грчке дијаспоре у Казахстану – оних области које чувају сећање на погинуле за веру за време отоманске владавине. О томе какве лекције можемо и треба да извучемо из историје недавних прогона хришћана, нешто је испричао један од организатора културно-просветитељског форума Павел Иларионов.

- Познато је да у историји балканских народа посебан значај има вишевековни османски јарам. Овај историјски период је почео после пада Константинопоља 1453. године. Прогони хришћана у Отоманском царству су трајали све до ХХ века. Много је људи мученичком смрћу погинуло 1920-их година, за време Понтијског геноцида кад су Грци из области око Црног мора у Турској масовно пресељавани на територију Руске империје.

У Грчкој и на Кипру се последњих година поштују руски новомученици. Постојала је традиција поштовања грчких новомученика и у Русији – пре револуције се чувало сећање на храброст православних народа који су се налазили под турском владавином. Руска Црква је поштовала грчке, српске и бугарске свеце који су погинули за веру. Ово сећање је у многоме одређивало политику Руског царства на Истоку.

Сад обнављамо ово сећање – иницијатори су потомци грчких исељеника који данас живе у земљама бившег СССР. То је наставак духовног општења наших православних народа.

Узгред речено, наши сународници грчког порекла су трпели прогоне и у нашој земљи – у Стаљиново време су такође масовно пресељавани у Казахстан. И данас овде живе прилично многобројне грчке заједнице за које је ова тема врло важна.

- Где ће се одржати акција «Од Божића до Васкрса» и који догађаји ће у њу бити укључени?

- Акција ће се одржавати целе 2012. године. Почеће у Москви и осим у главном граду, одржаваће се у Ростову на Дону, у Алма-Ати и на Светој гори Атон.

У информационој агенцији РИА «Новости» у Москви 23. јануара ће бити одржан округли сто, на њему ће учествовати атонски монаси, руски свештеници и православна јавност.

Њихов главни циљ је да се постигне достојан препород историјског сећања. За подршку ће се обратити Његовој Светости Патријарху Московском и целе Русије Кирилу.

25. јануара у оквиру свечане церемоније затварања ХХ Међународних Божићних образовних предавања у сали Црквених Сабора Храма Христа Спаситеља биће одржан меморијални концерт «Исповедници Православља после пропасти империје» у којем ће учествовати најбољи грчки и руски уметници и музичари. Организатор ове активности је режисер Константин Харалампидис. Коцерт ће моћи да посете учесници Божићних предавања који ће допутовати из разних епархија и сви они који то буду желели.

На Атону је недавно насликана икона светих новомученика и исповедника Христових Грчке, Кипра, Мале Азије и Понта XV-XX века – она ће бити донета на поклон Руској Цркви.

- Равноапостолни свештеномученик Козма Етолски, новомученик Ахмет Краснописац Константинопољски, новомученик Дука, кројач Митилински, новомученик Михаил Смирнски, као и исповедник Јован Рус и други.

Ова икона је прва из серије која се израђује на Атону. Сад се тамо одвија рад на стварању нове иконографије иконе сабора Свих Светих Новомученика и Исповедника Грчке, Мале Азије, Понта и Кипра. За њену основу узета је икона Руских Новомученика. У Грчкој још није било овакве иконе – поједини новомученици су поштовани у различитим областима, сад је дошло време да се обједине хагиографска истраживања која су Константинопољска, Грчка и Кипарска Црква обављале у својим различитим епархијама. У оквиру наше акције ширићемо копије ове иконе кад она буде насликана по свим крајевима православног света, између осталог, донећемо је и у руске храмове.

- Да ли се може упоредити поштовање новомученика у Русији и у Грчкој?

- Значај подвига сопствених сународника је увек био врло важан за националну самосвест грчког народа. Међутим, она не обједињује само Грке међусобно, већ и руски и грчки народ у њиховом историјском путу. Управо подвиг за веру и превладавање страха смрти представља залог духовног препорода обе наше земље.

Разговор водио Антон Леонтјев