Отворено писмо властима и јавности Црне Горе
У вријеме док се Црнa Горa бори са незапамћеним временским неприликама, због којих је проглашено ванредно стање, полиција је, умјесто да спасава животе угроженог становништва, одлучила да депортује или прогони свештенство Српске Православне Цркве. Министарство унутрашњих послова одлучило је да ратује не само са природом већ и са Богом. Свештенство и монаштво Српске Православне Цркве у Пљевљима се прогони од Министарства унутрашњих послова зато што је добило одбијеницу за привремени боравак, јер, наводе, „није доставило ваљан доказ о постајању вјерске заједнице којој припадају“. Да ли је једини ваљан доказ за министра да се у полицији региструје осмовјековно постојање Цркве која је створила државу Црну Гору? Да ли зна да на територији општине Пљевља живи 57,07% Срба и 24,34 % Црногораца, који сви заједно обављају своје вјерске потребе у храмовима и манастирима Српске Православне Цркве?
За ресорно министарство не важи црногорски Закон о положају вјерских заједница који каже да су само новоосноване вјерске заједнице дужне да се пријаве или одјаве у року од петнаест дана. Министарство није сачекало одлуку Уставног суда који је требало да рјешава жалбе свештенства на политички исконструисане одлуке министарства. Каква је грдна невоља натјерала полицију да спрема депортацију свештенства када су сви путеви у држави непроходни? Имају хеликоптере, али чему такав чин?
Докле иде сљепило власти када већинском српском становништву у Пљевљима ускраћује Уставом загарантовано људско право на исповједање вјере и вршење вјерских обреда? Прогоном свих свештеника, монаха и монахиња затвориле би се све цркве у општини. Црквено богослужење не би имао ко да обавља. Нема крштења, вјенчања, сахрањивања, славских обреда. Шта је циљ таквог политичког дјеловања које на бахат начин крши основна људска права? Да ли је то пријетња упућена посредно и вјерницима да могу да очекују стављање жуте звијезде на рукаве – да ли их очекује прогон или цивилизацијски искорак у виду бомби уништења?
Тражимо објашњење и позивамо државну, локалну и судску власт да својим дјеловањем заштите наша основна људска права и поштовање закона ове земље. Позивамо све људе добре воље, невладин сектор, интелектуалце, на глас разума. Захваљујемо на подршци Исламској вјерској заједници која је препознала пагубност и некоректност односа Министарства унутрашњих послова према свештенству Српске Православне Цркве. Ефендија Самир Кадрибашић рекао је да овим потезом држава само наставља оно што је започела средином прошлога вијека када је вјерским заједницама одузета готово сва њихова имовина. Само што је овога пута у питању много јачи атак – атак на људско достојанство и човјеково право на живот и рад.
Да ли нам министарство спрема прогон и мрцварења у смислу примјене Закона о странцима, гдје ће породице и свештенике са дванаесторо дјеце смјестити у прихватилишта, како би наплатили њихове трошкове смјештаја? Докле може да иде понижавање, људска мржња и политичка острашћеност?
Господе Боже, молимо Ти се за мир, љубав и разумијевање свих људи. Слава Богу!
У Пљевљима,
12. фебруара 2012.
Црквени одбор