Појава новинара Александра Невзорова, познатог по својој агресивној антицрквеној реторици на списку повереника председничког кандидата Владимира Путина изазвала је бурно негодовање међу православним верницима У интервју за званични сајт Синодалног информативног оделења руководилац предизборног штаба В.Путина режисер Станислав Говорухин коментарише разлоге и околности за доношење ове одлуке.
–
Новинар Александар Невзоров је познат по својим
редовним агресивним нападима против Цркве, који
вређају религиозна осећања верника. Притом је он
један од повереника председничког кандидата Владимира
Путина. Како бисте могли то да прокоментаришете?
– Повереника има јако много, скоро петсто људи. Нажалост, не може се свако пратити. Нарочито како се променио однос према уређењу света, Цркви и Богу: још колико јуче Невзоров је био ватрени верник и крстио се на сваком ћошку, а данас је одједном постао агресиван ратоборни атеиста. Шта ту човек може да каже? Пас лаје – ветар носи. Тим пре што му је преостало свега дана да буде повереник.
Треба рећи и то да ја не говорим увек оно с чим би се Владимир Владимирович сложио, али ни у ком случају се не може свака изјава повереника асоцирати с поизицијом самог Путина. Јер, Путинов однос према Цркви, према религији, према религијама је опште познат и он је потпуно другачији од Невзоровљевог.
И сам Путин је човек који живи у миру с Господом Богом. Довољно је сетити се приче с калајним крстићем који му је у детињству ставила бака. Носи га целог живота. Једном је изгорела његова викендица у изградњи. У пожару је изгорело све, сачувао се само калајни крстић који би у принципу, требало да се растопи у ватри. И он га никад не скида у току целог живота, и данас га носи. Тако да су позиција Невзорова и позиција Путна – сасвим различите ствари.
Да, мислим да се може сматрати да је учињена грешка кад је Невзоров постављан за Путиновог повереника. Уопште, многе поверенике Путин је сам позвао, многе су му посаветовали. На пример, и ја сам посаветовао двадесетак људи. Међутим, нису сви узети.
Наравно, било би правилније да се Невзоров данас разреши ове дужности. Али можда је боље сад то не потезати, зато што је остало врло мало времена, а и сваки разуман верујући човек ће ионако разумети да Путин не говори устима Невзорова.
– А ко говори?
– Говори Невзоров лично и читава ова војска разузданих атеиста. Иза њега стоје исти као што је он. Таквих људи, нажалост, има у нашем друштву и има их поприличан број. Тако да он не представља само себе, већ и оне људе који се могу назвати ратоборним атеистима.
– У интервјуу за један антицрквени портал Невзоров је рекао да свој задатак као повереника председничког кандидата види управо у томе да кандидату саопшти истину о религију – наравно, ону истину како је сам схвата.
– Почећемо од тога да он ништа не може да саопшти Путину, пошто с њим и не комуницира. Задатак повереника је да општи с бирачима, а не с председничким кандидатом. Али, уопштено говорећи, у принципу је то ипак издаја. Јер он одлично зна да се кандидат према Цркви и вери односи потпуно другачије. На крају крајева, мора постојати извесно осећање мере.
– Да ли сматрате да постоји ризак да Невзоровљеве изјаве могу одбити од Путина православне бираче или макар изазвати у њима опрез и осећај недоумице?
- Безусловно, могу да зачуде и изазову недоумицу. Али мислим да то нико неће повезивати с Путином зато што сви схватају да се сам Путин потпуно другачије односи према Цркви.
– Шта ви мислите, чиме је изазвана оваква озлојеђеност Невзорова?
– Очигледно, такав му је карактер. Али уопште не бих желео да се упуштам у особености Невзоровљеве психологије.
– С једне стране, тачно се каже да се Бог не да ружити. С друге, у овом случају би можда добро дошла изјава о томе да је то горе од преступа, да је то грешка, макар с тачке гледишта избора.
– Хајде да то сматрамо грешком Путинове екипе – именовање таквог човека. Али људи који много раде не могу да погреше. Да, Путин има много врлина и добрих дела, али има и грешака, као сваки човек који много ради.
Ја уопште не бих обраћао пажњу на све то, али нажалост, морам, пошто такође у извесној мери одговарам за то. Вероватно сам морао пажљиво да прегледам сав списак повереника и да замолим да се неко искључи. Али као прво, нисам све знао. Као друго, не може човек свакоме да завири у душу, да до танчина изучи његову психологију. Ипак, наравно да признајем да је то делимично и моја кривица.
Извор: Синодално информативно оделење Московске Патријаршије
