Црква Покрова на Нерли / Православие.Ru

На удаљености од једне врсте (километар и по) од зидина Богољупског манастира бели се префињени храм Покрова на Нерли. Од манастирске капије води калдрмисана стазица, саграђена кроз Богољупску ливаду.

Недавно је Богољупска ливада стекла статус природног споменика федералног значаја, пејзаж око храма је заштићен. На ливади која припада националном парку забрањен је саобраћај, тако да човек цео пут до храма, чак и зими, мора да савлада пешке.
Црква је освећена у част празника Покрова Пресвете Богородице, који је у Русији уведен средином XII века на иницијативу Андреја Богољупског. Вероватно је то прва црква посвећена Покрову у Русији.

Опис Покровског храма као најпрефињенијег архитектонског дела из свог времена и једног од најбољих узорака руског неимарства од белог камена већ представља „опште место“. У ствари, ништа од онога што се тиче историје и изгледа храма ни из далека није недвосмислено.
На пример, кад је саграђен храм? У „Житију Андреја Богољупског“ се каже да је црква саграђена „за једно лето“, односно, за годину дана. Али у току које године? У једном летопису постоји запис у којем се каже да је црква подигнута 1160. године, али је у каснијим изворима наведен други датум – 1165. година. Те године је син Андреја Богољупског Изјаслав погинуо у бици против Бугара и по најраспрострањенијој верзији, кнез је наредио да се подигне храм у знак сећања на њега. Уосталом, има и других података, да је храм саграђен годину дана пре синовљеве погибије у част победе самог Андреја Богољупског над Бугарима.

То ни из далека није потпун списак датума који се могу срести у различитим историјским радовима.

Историчар С.В.Заграјевски у свом раду „У вези с питањем реконструкције и датирања цркве Покрова на Нерли“ на следећи начин образлаже датирање храма 1158. годином:

„Пре свега, сетимо се вести „Кратког Владимирског летописца“: „И затим дође из Кијева Андреј Јурјевич и подиже Богољубиви град и насу бедем и подиже две камене цркве.“ Нема сумње да се у овом саопштењу говори о црквама Рођења Пресвете Богородице у Богољубову и Покрову на Нерли, јер Новгородски I летопис каже: „И подиже овај храм на реци Кљазми, две камене цркве у име Свете Богородице.“

Као што видимо, оба саопштења из летописа јасно повезују оснивање града Богољубова и изградњу цркве Рођења Пресвете Богородице и Покрова. А Новгородски IV летопис наводи недвосмислен датум оснивања Богољубова – 1158. годину. Дакле, ову годину треба да узмемо као датум изградње и цркве Рођења Богородице и Покровског храма.

Ова позиција се потврђује вешћу Владимирског летописца (XVI век) под 1158. годином: „Овај кнез Андреј Богољубиви насу бедем око града, подиже ту камену цркву Рођења Пресвете Богородице на реци Кљазми, а другу Покрова Пресвете Богородице на Нерли и уреди манастир.“
Остало је да се размотри питање да ли је Покровска црква могла бити саграђена у току1158. године.

Сматрамо да се податку из Житија Андреја Богољупског о томе да је храм подигнут „за једно лето“ у овом случају може веровати.

У свим горе наведеним вестима из летописа говори се о томе да је црква Покрова 1158. године била управо „подигнута“, а у староруским летописима је реч „подигнут“ у односу на храм била синоним речи „саграђен“ и у летопису по годинама је означавала управо да је изградња дате године и започета и завршена.“

Без обзира на спољашњу једноставност црква Покрова на Нерли спада у такозване „парадне храмове“ – у њеној изградњи коришћен је најбољи бели камен највишег квалитета. Она је украшавала улазак преко реке у Владимиро-Суздаљску Русију и саграђена је управо с тим циљем.
1950-их година познати архитекта-рестауратор Николај Вороњин је показао да се првобитни облик храма много разликовао од скромне једнокуполне цркве коју данас познајемо. У XII веку је била окружена масивном галеријом висином до пола здања. Осим тога, ископавања су показала да је брдо на којем се црква налази вештачко. Очигледно, морало је бити насуто да храм не би био поплављен за време пролећних бујица. Притом је темељ цркве спуштен у дубину од преко пет метара. Ради боље очуваности брдо је споља било обложено каменим плочама.

Професор Сергеј Заграјевски се само делимично слаже с реконструкцијом Н.Вороњина, али је очигледно да је храм у XII веку заиста другачије изгледао.

У XVIII веку је извршен покушај да се Покровски храм који је прилично остарио до тада, демонтира како би био подигнут нови звоник. Међутим, без обзира на то што тадашње власти нису имале примедаба поводом уништавања храма Покровска црква није демонтирана. По једној верзији, нису могли да се договоре с градитељима, по другој – романтичнијој – радници су демонтирајући храм видели божанско знамење и одбили су да раде.

Првобитне фреске у храму су у потпуности изгубљене, али не у совјетско време, већ 1877. године приликом „обнављања“. Међутим, декор фасаде се одлично сачувао и спорови поводом тога шта симболизују низови женских лица, лавовии грифони (такозвани зооантропоморфни орнамент) исклесани из камена још увек трају.

Црква Покрова на Нерли је један од објеката Светске баштине УНЕСКО под заједничким називом „Споменици Владимира и Суздаља од белог камена“.

Тренутно се храм налази у заједничком власништву РПЦ и Владимиро-Суздаљског музеја-националног парка. У храму се редовно одржавају службе, а остало време је отворен као музејска експозиција. Пружају се услуге екскурзије.