Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је са неверицом и огорчењем примио вест да је жалбено веће Међународног кривичног суда за бившу Југославију, под председавањем судије Теодора Мерона, донело ослобађајућу пресуду хашким оптуженицима Анти Готовини и Младену Маркачу, којима се судило за злочине против човечности и кршење законâ и обичајâ ратовања од јула до септембра 1995. године, тиме што су учествовали у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био трајно и присилно уклањање српског цивилног становништва из Крајине.
Овом срамном пресудом хашки суд је коначно разобличио сâм себе и још једном показао да је у питању политички суд коме је најмање стало до правде и до права.
Нечасна и неправедна пресуда, која не само оправдава злочинце него и умањује – па и поништава – злочине, свакако не иде у прилог процесу помирења у овом делу Европе него га одлаже за нека будућа времена.
Зачуђујућа је и апсурдна чињеница да највећи број хрватских бискупа — ако не и сви — ову пресуду доводи у везу са Богом и Промислом Божјим, а понеки су у стању и да је прикажу као резултат многобројних миса и молитава за ,,хрватске бранитеље“, предвођене овом двојицом ,,часних“ и, сада већ знамо, ,,невиних“ генерала ,,домовинског рата“.
Свети Архијерејски Синод најоштрије осуђује политички мотивисану одлуку жалбеног већа хашког трибунала којом се ослобађају хрватски ратни генерали јер она представља још један шамар у лице правде и, што је најгоре, омогућава да се злочин прогласи одбрамбеним ратом, а ратни злочинци прогласе жртвама. Како другачије схватити хашку правду која нам поручује да нико није крив за страдање недужних цивила у војно-полицијској акцији протеривања крајишких Срба под називом Олуја, са преко две стотине хиљада протераних људи и на хиљаде убијених цивила, са стотинама спаљених села и градова, са пљачкањем српске имовине?
Свети Архијерејски Синод апелује на све искрене хришћане у Европи и свету, на слободољубиве земље и правдољубиве народе, на хумане организације и, коначно, на савест моралних и интелектуалних елита и на Истоку и на Западу, да овом небивалом лицемерју дају оцену коју заслужује.
