Петропавлов манастир смјештен је надомак мјеста Чичева, у Петропавловом пољу, на четвртом километру југозападно од Требиња. Комплекс манастира Светих апостола Петра и Павла састоји се од два храма: Цркве Светог апостола Петра и цркве Светог апостола Павла и конака, изграђеног 1999. године
Сматра се да је, након доласка Турака, манастир срушен и опљачкан. Остало је само предање да је ту некада био манастир. Oбнова манастира почела је 1906. године, када је Петар Зимоњић обновио цркву Светог апостола Петра. Првобитна црква била је много већа него садашња. Због недостатка средстава није направљен толико велики храм, него је храм направљен унутар темеља претходног храма.
На основу археолошких истраживања, у Петровој цркви, манастир је датиран за 11 и 12 вијек. Међутим, након додатних истраживања, пронађено је доста материјала који указује да је манастир далеко старији. Датовање манастира стављено је у 5. и 6. вијек. Пронађена је надгробна плоча на којој пише да је ту сахрањен кнез Станко. Плоча је уграђена у проскомидију Петрове цркве. У цркви апостола Павла пронађена је крстионица, а уз цркву и 64 гроба. У крстионици, пронађен је бакарни новац из 4. вијека, из периода владавине римских царева Константина, Грацијана и Теодосија, што говори да се постојање Петропавловог манастира може датирати и у 4. вијек.
Године 1998. доласком сестара, почео је општежитељни, монашки живот. Обнова и изградња цркве Светог апостола Павла завршена је 2007. године захваљујући Заводу за заштиту споменика из Бањалуке, чији стручњаци су израдили пројекат. Реконструкција је направљена на основу аналогних цркава, које су постојале у истом вијеку и имају исту основу, као црква апостола Павла. Храм су осликале монахиње манастира Градац из Србије.
Унутар конака, направљен је један параклис, посвећен Сабору Пресвете Богородице, гдје се често, нарочито зими, служе вечерње службе. Живот у манастиру организован је, прије свега, око Богослужбеног дијела, редовно се одржавају службе, јутарње и вечерње молитве, литургија. Сестре имају и послушања. Прва послушања била су везана за вез, иконопис и прављење тамјана. Сада су то и узгој винове лозе и маслина. У Основној школи у Петровом пољу, сестре предају Вјеронауку, што је још једно од њихових послушања.
У брдима, изнад манастира, налази се Павлова пећина. Постоји предање да су вјерници имали обичај да, за Петров дан, узимају воду из малог језерцета, у тој пећини, за коју се вјерује да је љековита. У жељи да наставе предање, сваке године за Петровдан, навече, сестринство манастира, свештенство и вјерујући народ одлазе у Павлову пећину и служи се вечерња служба.
