Дарко и Марко Радојевић, млади уметници из Ниша, документарцем о страдању цивила у Нишу, маја 1999. године, освојили прво место на Интернационалном фестивалу у Грчкој
 |
– Дарко и Марко Радојевић, браћа од стричева, имали су четири, односно пет година када су Србија и СР Југославија бомбардоване. Малишани су били сведоци великог страдања Ниша и Нишлија, маја 1999. године, када је у Шуматовачкој улици, недалеко од Градске тврђаве, зграде Нишког универзитета и главне аутобуске станице, од касетних бомби, које су бачене из авиона НАТО алијансе, погинуло 17 а рањено 35 цивила. И заувек су у својe сећањe урезали то трагично пре подне.
Документарним филмом о тим данима и догађају из пролећа 1999., овог децембра, тринаест и по година касније, на Европском фестивалу младих уметника Европе у граду Пиргос у Грчкој, Дарко и Марко су освојили прво место.
– Наш филм, где се ја појављујем као режисер, а брат Марко наступа као глумац, покупио је сва могућа признања у изузетно јакој конкуренцији младих филмских стваралаца из 24 европске земље. Освојили смо убедљиво прво место једногласном одлуком интернационалног жирија, на чијем је челу био представник земље домаћина, Грчке. За нас је највеће признање била изјава председника жирија на свечаности додела награде да је било много дилема око признања, а да једино дилема није било око филма са насловом „Звук 99”, аутора из Србије, који је најупечатљивије сведочење и велика истина о бомбардовању, испричао нам је Дарко Радојевић.
Велики међународни успех чланови Удружења младих уметника „Младунис” из Ниша, основаног пре мање од годину дана, остварили су у конкуренцији далеко боље опремљенијих екипа филмских аутора из Велике Британије, Холандије, Шпаније и других земаља.
– Нама не представљају никакав проблем опрема и мање финансијских средстава са којим располажемо за овакве пројекте, него што је то случај са младима из развијених земаља на западу Европе. Са оним што имамо, иако је најскромније, стварамо најбоље што се видело и у Пиргосу. Захваљујући овом успеху и филму о истини и погрому недужних људи у Србији 1999. године, већ смо добили бројне позиве за сарадњу и гостовања из Барселоне и Мадрида у Шпанији, Париза у Француској и других центара где се документарни филм изузетно поштује, рекао нам је Марко Радојевић.
Чланови „Младуниса”, испричали су нам Марко и Дарко, осим филмом баве се и позоришном и ликовном уметношћу, фотографијом књижевношћу и, наравно музиком. На себе су до сада, иако кратко постоје, већ скренули велику пажњу. И најављују нове пројекте за 2013. годину, јер су се, истичу, активно укључили у обележавање 17 векова Миланског едикта, које ће бити организовано током целе наредне године у Нишу и целом свету.
Т. Тодоровић
