Још једна од низа акција за децу Косова и Метохије, коју је покренула велика хуманитарка која живи и ради у Торонту, Радмила Мићић, а подржали је хумани људи широм Канаде, је успешно завршена .
Крајем
новембра у Липљан, Бањску и Жеровницу стигао је дар
људи из Канаде мобилијар - играоница састављена од
тобогана, клацкалица, љуљашки, њихалица и сличних
справа за дечје играонице. Играонице су постављене у
двориштима школа јер се ту деца највише окупљају, а
укупна вредност ове испоруке је 12000
евра. До сада је у оквиру ове акције
опремљено седам игралишта за децу на Косову и
Метохији: У Ораховцу, Брестовику, Великој Хочи,
Осојану, Бањској, Липљану и Жеровници, а акција ће се
наставити и даље, на српске средине у којима деца
живе без потпуне слободе.
Играонице су постављене у двориштима школа јер се ту деца највише окупљају
- Овај пројекат сам од милоште назвала ,, Више од игре” јер заиста јесте више од игре - рекла нам је Радмила Мићић. То је кап дечје радости, делић безбрижне чаролије која би требало да је део сваког детињстава. Много је добрих људи у целој овој причи, од чланова Х.О.,, Стара Рашка“ из Торонта преко које иду све уплате, до Љиљане Каранов из Х.О.,, Мати Татјана“ из Новог Сада, која је одрадила читаву шуму неопходних докумената. Ту је и човек од речи, произвођач опреме из Краљева, Драгољуб Каличанин. Највећи мотив његовог ангажовања је дечја радост која нема цену. Посебно је био дирнут када су довезли опрему у Велику Хочу, а деца их дочекала скандирајући: ,,Тобогани, тобогани... „ Много је донатора, споменућемо само неке од њих: Орагнизациони одбор,, Друге вечери Републике Српске“ и ,,Крајишког прела“ из Виндзора на челу са Славком Видаковићем, ЦШО ,,Светог Великомученика Димитрија“ и ЦШО ,,Грачаница“ из Виндзора, спортска школа ,, Јунак“ из Торонта, Српска школа ,, Свети Сава“ из Кичинера, породице које редовно дарују: Папићи, Лолићи, Вукмановићи, Котарци, Стојковићи, Прице... Раде и Тања Анчић за своју крсну славу Светог Николу уместо уобичајених поклона од својих гостију примају донације које удвоструче и тако дарују децу Космета.“
Цела
испорука је протекла без проблема, и од стране
Х.О.,,Мати Татјана“ и од стране екипе за превоз
и монтажу. Када је мобилијар стигао у двориште ОШ,,
Браћа Аксић“ у Липљану, прво су истрчала деца,
затим наставници и директор Југослав Цветковић, који
је у току читаве акције сарађивао са дародавцима. За
децу је све било велико изненађење и дуго нису смели
да се приближе јер нису знали да ли је то за њих. А
када је директор потврдио да ће играоница ту бити
постављена, њиховој радости није било краја.
Када је мобилијар стигао у двориште ОШ,, Браћа Аксић“ у Липљану, прво су истрчала деца, затим наставници и директор Југослав Цветковић, који је у току читаве акције сарађивао са дародавцима.
У
Бањској је играоница донела пуно радости. Дечица која
су се затекла у школи вриштала су од радости, а
придружила су им се и деца из околних кућа, облетала
око шлепера са опремом и нудила се да помогну. Они
најсмелији су направили пробни спуст низ тобоган, још
док није био у потпуности монтиран.
У Бањској је играоница донела пуно радости
- Што је ово лепо, нико нам није јавио да ћемо добити љуљашке и све то. Сада више не морамо да се играмо само унутра већ и напољу, јупи!- викала је једна девојчица. Један за другим малишани су се захваљивали, а највише што њихови другари из Канаде мисле на њих. Са децом се радовао и директор школе Миленко Луковић.
Када је хуманитарни караван стигао у двориште ОШ,, Свети Сава“ у Жеровници већ је пао мрак, и нестала струја. То је отежало истовар на неосветљеном, непознатом терену, ал су домаћини помогли и играоница је истоварена и монтирана. Деца која су се окупила била су највише заитересована за тобогане, састављене од спирала и тунела обојених живим бојама, ал су се до њиховог монтирања обрели на вртешкама. Љиљана Каранов, која је присуствовала истовару, испричала нам је само један детаљ, реакцију једног детета, са испоруке у Жеровници :
- Пришао ми је један дечак и показујући на директорку школе Стану Минић, упитао,, Да ли она треба сад све ово да плати?“.Ја сам одговорила да је то поклон од Срба из Канаде за њих децу, Жеровнице. Малишан ми је у истом трену пришао ближе, рекавши: ,, Е да знаш, ако је тако и ти си нам доста учинила, ако је тако...“ Пришао ми ближе, заглио ме и пољубио. То је био завршетак његове реченице. Не можете да замислите како је леп осећај када видите сву ту децу да се радују!
У
знак захвалности преко шарене дуге љубави и хуманости
у Канаду су са Косова и Метохије послате речи
захвалности и много, много осмеха малишана чије је
детињство обогаћено сазнањем да нису сами.
Радмила Мићић
