Освештано спомен-обиљежје грбаљским добровољцима / Православие.Ru

Подластва, 3.jануар 2013

У манастиру Подластва у Грбљу 30. децембра 2012. године је одржан помен и освештање спомен- обиљежја погинулим и преминулим грбаљским добровољцима. „Ове године сјећамо се и памтимо стогодишњицу Балканског рата, памтимо доборовољце и витезове који су живот свој жртвовали за вјеру и отачаство. Међу њима је немали број и оних који су одавде, из крајева приморских, из Боке Которске, Паштровића, Мајина, Грбља… Оних који су добровољно, у то вријеме када је овај крај припадао Аустро-Угарској, напуштајући војску окупатора, ишли да учествују у ослобођењу нашег народа. Многи од њих су оставивили и кости на бојиштима до Брегалнице, Куманова, Скадра и других мјеста обдаривши наш народ слободом“, казао је митрополит Амфилохије.

Он је казао и да је Црна Гора, она која је била ослобођена у вријеме краља и господара Николе I Петорвића, увећана za двије трећине у односу на вријеме прије Балканског рата. „И данашња сјеверна Црна Гора са ове стране Таре присаједињена је тада као и велике светиње Краљевини Црној Гори. Благодарећи подвигу тих витезова, и Пећка патријаршија, средиште и огњиште свеукупне наше духовности, наше вјере и одредиште наших отаца и праотаца светих архиепископа пећких на челу са Арсенијем архиепископом и просветитљем српским чије се мошти чувају у Црној Гори. Лавра дечанска је ослобођена све до Ђаковице са ове стране, а са друге стране на челу са краљем Петром I Карађорђевићем ослобођено је Косово и Стара Србија све до Куманова. И не само што су они ослобoђени, него је блаогодарећи жртви тих витезиова, у то вријеме 1912. и 1913. г. ослобођен Скадар и простор Драча и Валоне све до Тиране, тако да је било могуће европским моћницима да 1912. г. прогласе независну Албанију утемељену на крви тих витезова и ослободилаца од отоманског вјековног ропства.

Црква не заборавља и оне који су прије сто година у балканским, а послије и у Првом свјетском рату, уградили себе у нашу слободу и у будућност нашег народа. Велико је то знамење“, казао је митрополит Амфилохије истакавши значај активности Удружења добровољаца 1912.- 1918. које је у Котору припремило академију, „а помен и парастос у древној старохришћанској и немањићкој лаври у Грбљу за оне витезове који су жртвовали свој живот за вјеру и отачаство“.

Предсједник београдског Удружења ратних добровољаца 1912-1918 и њихових потомака и поштовалаца, Миодраг Голубовић, рекао је да је са подручја Грбља око 400 добровољаца учествовало у јединицама које су кренуле у ослобађања простора гдје је живио српски народ. „Удружење има 4.000 чланова на простору Републике Српске, Црне Горе и Србије. У преко 60 насеља има овакве организације“, казао је Голубовић. Удружење издваја значајна средства и за континуирано издавање публикација. До сада има преко 50 издатих књига, а Добровољачки гласник излази два пута годишње. „На 300 страна без устезања прича о доприносу и католика и муслимана и православних. Удружење у Србији очекује да буде проглашено за удружење од националног интереса.

Данас у око 100 земаља свијета постоје меморијали гдје су сахрањени људи са ових простора, а посебну пажњу изазива Михаило Пупин који је у САД-у био једна од кључних личности за окупљање добровољаца и слање на Солунски фронт“, каже Голубовић. Он истиче Пупинов значај за данашње границе Војводине у којим је и Банат као подручје на које је послије Првог свјетског рата „око бацила“ Румунија. По његовим ријечима, добровољачка удружења ратова од 1912. до 1918. имају и добровољце различитих нација и вјера, а међу њима су и црнци. У борби за истину о доборовољцима приписују им се често и незаслужено шовинистички епитети, па је зато главна борба да се све запише и објелодјани, посебно о ономе о чему се данас веома мало зна. Како истиче, због незнања, данас имамо ситуацију да се, на примјер, у Македонији уништавају српска гробља. „Ми сматрамо да сва гробља треба сачувати, и аустријска и њемачка и српска, јер млади данас веома мало знају о ономе што се дешавало. Мора се знати ко је кога убио, и док се то не буде знало, неће се далеко отићи“, поручио је Голубовић.

У име Грбљана који су прилозима помогли подизање спомен-обиљежја добровољцима у ратовима од 1912. до 1912. године, присутнима се обратио Саво Гривић. „Сабрани пред овом древном светињом, окупили смо се да одамо дужно поштовање нашим дичним прецима. Њих је кријепила духовна и морална снага, нијесу жалили свјетске метрополе и рудокопе да би стигли у ред да са својом браћом бране своју вјеру и отаџбину. Част и слобода им је била највећа светиња. Наша је света дужност да не препустимо забораву наше претке који су ступили у ослободилачке ратове“, казао је, између осталог. Гривић и на благослову захвалио Митрополиту Амфилохију.

Без сјећања на претке човјек постаје дрво без коријена, знања, мудрости, богопознања и истинског смисла живота, казао је у бесједи митрополит црногорско-приморски Амфилохије послије свете архијерејске Литургије у манастиру Подластва у Грбљу гдје је данас одржан помен и освештање спомен- обиљежја погинулим и преминулим грбаљским добровољцима. Удружење добровољаца 1912.-1918, њихових потомака и поштовалаца - подружница Грбаљ организовало је у концертној дворани Музичке школе Вида Матјан - Котор синоћ и академију поводом обиљежавања 100 година од ослободилачких ратова, на којој је говорио академик Зоран Лакић, а у програму учествовало Српско пјевачко друштво Јединство 1839 из Котора и Пјевачко друштво Грбаљ.