Братунац, 6. jануар 2013
Парастосом у Каравици, код Братунца, обележено двадесет година од убиства 49 Срба на Божић 1993. Њих су убили припадници Армије БиХ, под командом Насера Орића.
У месту Кравице код Братунца данас је служен парастос и обележена 20. годишњица страдања 49 Срба које су снаге Армије БиХ под командом Насера Орића убиле, а потом масакрирале, на Божић 1993. године
Парастос је служен у цркви Светих апостола Петра и Павла, а венци и цвеће су положени на централном спомен-обележју у Кравици.
 |
Тога дана село је опљачкано и запаљено је 688 српских кућа, око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини избјегавши сигурну смрт.
Без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.
Од почетка рата па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину, а заробљене су мучили, масакрирали, одсијецали им главе и показивали у Сребреници, а забиљежен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.
Од педесетак Срба који су почетком рата остали у Сребреници, преживјела је само једна сенилна старица, док је друга старица Иванка Мирковић у јулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу. Већина несталих још није пронађена и ексхумирана.
Једнице Насера Орића почетком рата протјерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Солоћуша, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и Пећишта.
Онда су почели упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање па све до упада и масакра у Кравици 7. јануара 1993. године и Скеланима 16. јануара исте године када је у та два мјеста убијено 114 Срба од којих је више од половине било цивила.
И након проглашавања Сребренице заштићеном зоном УН и наводне демилитаризације муслиманских снага, упади из те енклаве у српска села су настављени тако да су, изузимајући три села уз Дрину, уништена сва српска села на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој општини /више од 100 села/, а јединице Насера Орића убиле су око 3.000 Срба од којих велики број цивила.
 |
| tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/nove/sprsko-groblje.jpg |
Зликовци нису остављали живе ни дјецу и старце, а заробљени су умирали након бруталних тортура.
Заробљеном Анђелку Миладиновићу из Јежестице, пред мајком Савком, одсјекли су главу, завезали је за возило и одвезли у Сребреницу, о чему постоје фотографије, а Славку су након злостављања, такође, заклали са још неколико цивила.
О томе је свједочио Драгомир Миладиновић из Кравице чији су синови Ратко и Ђорђе погинули тога дана. Два дана након масакра пронађено је и сахрањено седам масакрираних тијела, а тек послије два и по мјесеца сахрањено је још 42 пронађених унакажених тијела.
Осим Драгомирових синова Ратка и Ђорђа, на Божић су бранећи нејач погинули још браћа Војислав и Радојко Богићевић, Крстивоје и Иван Ђукановић, Анђелко и Драган Млађеновић, Видосав и Миладин Ђокић, те Вујадин и Миладин Долијановић.
У нападу сребреничких муслиманских снага на Кравицу учествовао је, према свједочењу преживјелих мјештана, велики број Бошњака, који су се послије рата вратили на подручје те општине.
Међу њима је био и преминули Орићев замјеник Зулфо Турсуновић који је, према ријечима једног од ријетких преживјелих заточеника Ратка Николића, мучио Србе у сребреничким логорима.
За 20 година послије рата нико није одговарао ни за један злочин почињен над српским становништвом у средњем Подрињу, па ни за овај почињен на Божић у Кравици.
