1. фебруара 2013. године у Кремљу је одржан сусрет председника Руске Федерације В.В.Путина, Његове Светости патријарха Кирила и чланова Архијерејског сабора Руске Православне Цркве.
 |
Срећемо се на дан интронизације патријарха Московског и целе Русије Кирила. И ја Вам, Ваша Светости, још једном честитам годишњицу ступања на првосветитељски престо.
Четири године су прошле од тада, много тога се десило у животу наше земље, наших конфесија и у животу Руске Православне Цркве. Свим срцем Вам се захваљујем за неуморни рад, за бригу о Цркви, отаџбини и народу Русије. С радошћу сам се одазвао на Ваш предлог – да се по традицији сретнем с члановима Архијерејског сабора Руске Православне Цркве и захваљујем Вам се на тој понуди.
Безусловно, овај догађај привлачи огромну пажњу. Предстоји Вам разматрање кључних питања из живота Цркве и друштва. Желим да пожелим Вама, Ваша Светости и свим члановима Архијерејског сабора, добар успех у вашој стваралачкој и узвишеној мисији.
Руска Православна Црква је увек, у свим временима и епохама, била са својим народом. Делила је с њим све невоље и радости, подржавала га је и надахњивала, јачала је моралну окосницу друштвеног живота, па и све наше националне државности.
У основи свих победа и достигнућа Русије налазе се патриотизам, вера и снага духа. Ова својства националног карактера помогла су нашем народу да 1612. године превлада смутно време и помогла су му да победи у Великом отаџбинском рату 1812. године. Он је за наш народ био исто тако велик као и рат 1941-1945. године.
Сутра ћемо обележити 70-годишњицу Стаљинградске битке. У годинама Великог отаџбинског рата 1941-1945. године ослањање на истинске вредности је надахњивало наш народ и нашу војску, помагало нам је да побеђујемо и помогло нам је да победимо.
Управо снаге праве, историјске Русије – Русије Мињина и Пожарског, Димитрија Донског и Александрта Невског, Сергија Радоњешког и Серафима Саровског су до ногу потукле нацизам и спасиле свет.
Међутим, треба да се сећамо и других страница из своје историје, између осталог, да научимо лекцију из драматичних догађаја с почетка ХХ века. Кад је управо од подривања духовних и националних основа, од правих прогона Руске Православне Цркве и других наших традиционалних вероисповести почело рушење јединствене државе, јединствене земље, њен пад у револуцију и потресе, у братоубилачке сукобе и ратове.
Рачунамо на наставак вишеструког партнерства, позитивног партнерства с Руском Православном Црквом, на сваки начин ћемо помагати њено обнављање. Заједно с вама ћемо радити на јачању слоге у нашем друштву, на јачању његовог моралног ослонца.
Притом традиционалне вредности, религиозна осећања верника, исто као и права, слободе и људско достојанство, треба да буду заштићени и силом јавног мњења и силом закона.
Данас је изузетно потребно продубити заједнички рад, партнерство државе и свих традиционалних конфесија. Чувајући, безусловно, световни карактер наше државе и не дозвољавајући подржављење црквеног живота, треба да напустимо вулгарно и примитивно схватање световности.
Руска Православна Црква и друге традиционалне религије треба да добију све могућности за потпуно служење у тако важним областима као што је помоћ породици и материнству, васпитавање и образовање деце, омладинска политика, решавање социјалних проблема, којих још увек имамо врло много, и јачање патриотског духа у Оружаним снагама Руске Федерације. То је одговор на живу потребу људи за моралним ослонцем, за духовним наставништвом и подршком.
Сматрам да је важно да истакнем да напори Руске Православне Цркве у успостављању плодног дијалога у оквиру Међурелигиозног савета Русије дају своје позитивне резултате.
За наше друштво, за нашу земљу, национална слога и хармонија међу религијама, без икаквог преувеличавања, представљају питање од историјског значаја.
Данас и у Русији и у земљама канонског присуства Московске Патријаршије, међу нашим сународницима на различитим континентима Руска Православна Црква обавља изванредну мисију. Она зближава државе и народе, својом мудром речју и делом помаже у проналажењу међусобног разумевања. Помаже у очувању оних нити које су нас позивале вековима, у суштини, обједињује вишемилионски Руски свет.
Желео бих да се понаособ захвалим овде присутним служитељима Цркве из епархија у иностранству, аутономних и самоуправних Цркава, посебно из Руске Заграничне Цркве, с којом је јединство успостављено пре више од пет година, што се тако плодно одразило на духовни живот руског народа.
Знамо да где год да се налазите, ви сте у души увек с Русијом: обављате своју одговорну службу, помажете сународницима да осете нераскидиву везу с домовином, да заједно с нама вредно раде на њеном препороду, развоју и напретку.
На крају, дозволите ми да још једном предстојећем Архијерејском сабору и свим присутнима пожелим плодан рад и све најбоље.
Хвала на пажњи.
