Канонизован свети Далмат Исетски / Православие.Ru

МОСКВА, 5. ФЕБРУАРА

4. фебруара Архијерејски сабор Руске православне цркве саслушао је реферат епископа Тројицког Панкратија, предсједника Синодалне комисије за канонизацију светих.

Како је саопштио владика Панкратије, 30. маја 2012. године Синодална комисија је размотрила питања прослављења у лику општецрквених светих преподобног Далмата Исетског (1594 – 1697; прослављен лику локалних светитеља Курганске епархије 2004. године). Чланови комисије изразили су једногласно мишљење, да за општецрквено прослављење постоје све основе.

Прошле године поштовање преподобног Далмата проширило се ван Курганске епархије. Честице мошти светога налазе се у десетак храмова других епархија.

На овогодишем пленарном засједању Архијерејски сабор је утврдио општецрквено прослављење преподобног Далмата Исетског.

* * *

Преподобни Далмат (у миру Димитрије Иванович Мокрински) је рођен 1594. године у граду Брезова. Живио је у Тобољску и био је у царској служби. Након службе је отишао у Невјански манастир, гдје је примио постриг са именом Далмат. Због његове учености и дубоке вјере, преподобног Далмата је веома уважавала братија и хтјели су да га поставе за градитеља манастира, али он не желећи такву част, тежећи самоћи, тајно је напустио Невјански манастир, изабравши за мјесто подвига усамљено високо стрмо брдо. Прво његово станиште била је пећина. Земља на којој се настанио преподобни припадала је татарском мурзи (племићу) Илигеју, који је два пута покушао да га протјера са свог имања, али једном ноћу у сну се Илигеју јавила Богомајка, и запријетила му да не дира старца.

1651. г. преподобни Далмат обратио се цару Алексеју Михаиловичу са молбом да се издвоји земљиште за манастир. У то вријеме преподобни Далмат је са братијом саградио дрвену капелу, келије и ограду, али убрзо су номади разорили манастир, запалили грађевине и на згаришту је нађена неоштећена само икона Успења Пресвете Богородице. Од тада се ова икона сматра заштитницом и покровитељком Далматовог манастира. Ускоро су око преподобног почели да се сабирају подвижници и манастир се обновио. 1659. по царевом указу установљене су границе манастирског газдинства.

1662-1664 обитељ су опет немилосрдно опустошили номади. Преподобни Далмат је преживио тешке године невоља и искушења. Неколико пута је био у близини смрти, два пута на његове очи манастир је уништен до темеља и два пута обновљен.

Преподобни Далмат не тражећи по свом смирењу славе, до саме смрти је остао прости инок, без обзира на то што је био оснивач и градитељ манастира. Међутим, ауторитет преподобног је био толико велики да је његова ријеч, приликом несугласица била пресудна. Он је увијек био присталица строгог поштовања канона и никакве околности га нијесу могле спријечити да одступи од њих. У таквом духу он је васпитавао и манастирску братију.

Преподобни Далмат се упокојио 25. јуна 1697. године у 103 години и погребен је у манастиру на мјесту гдје је била прва капела, коју су запалили номади. Још за живота Далмат је себи припремио гроб, који се дуго година налазио у његовом амбару. На мјесту погребења преподобног, подигнута је дрвена капела, која је постала главна светиња манастира.

У 19. вијеку у вези са великим бројем исцјељења, која су се десила по молитвама преподобном Далмату, почело је записивање случајева исцјељења.

Братија је брижно чувала успомену на преподобног и његове ствари, мантију и камилавку, такође, оклоп и шлем, које му је подарио Илигеј у знак измирења. Преподобни Далмат је у народу поштован као покровитељ војника и пред одлазак у војску млади људи су долазили на његов гроб и одијевали оклоп и шлем.

Преподобни Далмат се празнује 25 јуна /8 јула и 24 јула/6 августа.

Марија Живковић