Саопштење
Комуникационе службе Одјељења за спољне црквене везе
Московске патријаршије поводом недавних догађања на
Косову и Метохији.
Јануара 2013, талас скрнављења православних цркава и гробља прошао је Косовом.
Према саопштењу прес-службе Епархије рашко-призренске Српске православне цркве, у селу Бабљак код Урошевца опљачкана је и оскрнављена црква Свете Тројице из 19. вијека, која је 1999. преживјела паљење од стране екстремиста.
За мање од десет дана вандали су уништили више од сто српских надгробних споменика.
На Богојављење, 19. јануара 2013, група агресивно настројених чланова покрета „Самоопредјељење“ правила је неред око манастира Успења Пресвете Богородице у Ђаковици, и само је присуство наоружаних припадника КФОР-а спријечило њихов упад на територију манастира. Ипак, већина православних цркава и даље нису заштићене од вандала и криминалаца. То су доказали и догађаји последњих дана.
Тако су 31. јануара 2013. непознати починиоци покрали цркву светог Јована Претече у Штрпцу, 1. фебруара скрнавитељи су опљачкали цркву светих апостола Петра и Павла у Клокоту, а 2. фебруара цркву свете Петке у селу Доња Будрига и цркву светог Николе у селу Бинач.
Званични сајт Епархије рашко-призренске је саопштио да је средином јануара 2013. на Косовом пољу било оскрнављено 58 српских надгробних споменика, наредне недеље – 27 споменика на гробљу у Клокоту, 50 на гробљу у Призрену, 6 на гробљу у Сувом Грлу, 3 на гробљу у Племетини, након чега су разрушени гробови на гробљу у Пећи. Вандали су у Прилужју поставили експлозив који је срушио више надгробних споменика. Екстремисти су уништавали православне крстове, слике покојника, а на гробљу у Милошеву уништена је и православна капела.
Масовно скрнављење светиња је средство застрашивања православног становништва Косова и Метохије, којим се покушавају натјерати да се одрекну свог историјског наслеђа.
Борба против историје јасно се види и у догађају од 21. јануара 2013, када је у Косовској Витини, уз помоћ грађевинских машина срушен споменик у Другом свјетском рату погинулим југословенским анти-фашистима, међу којима је било и Албанаца. Жалосно је што њихови потомци данас не сматрају за потребно да чувају сјећање на оне који су својом крвљу допринијели побједи над човјекомрзачком идеологијом фашизма.
По ријечима Епископа рашко-призренског Теодосија, ниво безбиједности је пао на најнижи ниво од времена злогласног мартовског погрома 2004, када су албански екстремисти спалили и срушили велики број православних цркава.
Ове чињенице не могу а да не покрену питање о будућности која чека православно становништво на Косову и Метохији, као и о томе какве могу бити гаранције безбиједности за очување српских светиња на Косову и Метохији.
