Парастосом у цркви Свете Петке у Лапљем Селу обележена је 12. годишњица напада на аутобус "Ниш-експреса" у селу Ливадице код Подујева, када је погинуло 12 Срба, а 43 повређено. Након парастоса одржан је књижевни час „Ливадице – да се не заборави”.
“Овај данашњи чин који спомињемо и који никада нећемо заборавити је чин срама. Желимо да се сви људи спасу да живе у миру, радости и весељу, а особито нашим жртвама невиним и низашта пострадалим да имају мир и покој душама својим”, казао је отац Срђан.
Јелана Драговић, сестра страдале Мирјане истиче да највише
боли чињеница да за тај тежак жлочин још увек нико није
одговарао. “Мени и мојој породици сваки дан почиње
исто, сећањем на Мирјану, на трагедију и ето тако се живи
из дана у дан. Тешко нам је и што нема правде, а не можемо
ни да се надамо да ће правде бити”, казала је
Јелена.
У организацији Епархије рашко-призренске и
Културно-просветне заједнице КиМ након парастоса одржан је
књижевни час „Ливадице – да се не
заборави”. Председник Културно-просветне заједнице
КиМ Ратко Поповић казао је да је ово 11. пут како се у
знак сећења на жртве одржава књижевни час.
“Неизмерна је бол из године у годину да не сазнамо
имена убица који се слободно крећу и машу својим ратним
покличом да Срба на овом простору неће бити и не може да
буде”, казао је Поповић.
Парастосу су присуствовали и директорица Дома здравља у Грачаници И посланица Јединствене српске листе Рада Трајковић, шеф бироа Канцеларије за КиМ Бранимир Стојановић и начелник косовског округа Владета Костић. Чланови породица пострадалих са др Радом Трајковић данас су положили и цвеће на месту где се трагедија догодила пре 12. година.
У експлозији мине, постављене испод моста на магистралном путу Ниш-Приштина у месту Ливадице код Подујева, 16. фебруара 2001. године, дигнут је у ваздух први од шест аутобуса којима су расељени Срби са Косова и Метохије ишли у Грачаницу на Задушнице, у пратњи војника КФОР-а.
У истрази је као починитељ злочина идентификован косовски Албанац Фљорим Ејупи који је од стране УНМИК суда осуђен на 20 година робије. Међутим Врховни суд Косова је у обновљеном поступку на другостепеном новоу поништио ову пресуду и оптуженог Ејупија потпуно ослободио кривице у марту 2009. године. ЕУЛЕКС није обнављао истрагу јер наводно нема никаквих даљих доказа о починиоцима. Овај гнусни злочин остао је један од симбола српског страдања на КИМ након рата и пример неспособности и неспремности да се починиоци заслужно казне.