Саопштење
Одјељења за спољне црквене везе Московске
патријаршије
Алармантне вијести које долазе из више епархија Антиохијске православне цркве говоре да положај вјерских мањина у Сирији постаје све угроженији услед ескалације војних сукоба у земљи.
На примјер, епархијски савјет Алепске митрополије је 18. фебруара 2013. објавио саопштење о ситуацији у Алепу, у коме се каже да је 20% града у рушевинама, а 80% инфраструктуре оштећено, што је довело до проблема са са снабдијевањем електричном енергијом и водом за пиће.
Током седам мјесеци Алепо се налазио у блокади због битака и сукоба на сјеверу Сирије. Нормалан ток живота у граду је нарушен, људи су остали без посла, продавнице и 90% школа су затворене. Као резултат енергетске кризе и економске блокаде, цијене основних намирница у граду су порасле пет до десет пута.
Хришћанска мањина, не узимајући учешће у сукобу, подиже свој глас за очување мира у земљи и апелује на супротстављене стране да сједну за преговарачки сто.
Ипак, не мање од осталих, и хришћани страдају од насиља и ратних несрећа. Већина њих је избјегло из Алепа у друге градове Сирије и Либана, други су отишли у Европу и Сјеверну Америку, док су сиромашније хришћанске породице остале у граду. Порушени су многи хришћански домови и јавне установе, међу којима и древни православни храм.
Митрополија Алепа указује помоћ породицама којима је потребна поправка кућа, лијечење, љекови, храна и одјећа.
Митрополит алепски Павле и епархијски савјет изражавају дубоку захвалност свима који су пружили материјалну и духовну подршку Митрополију у овој драматичној ситуацији.
Православни хришћани Алепа узносе своје молитве Богу за прекид насиља у свим облицима, за почетак преговарачког процеса међу зараћеним странама и установљење мира за многострадални народ Сирије.
Свети архијерејски сабор Руске православне цркве, који се састао од 2. до 5. фебруара 2013. године, изразио је дубоку узнемиреност оштрим погоршањем положаја хришћана на Блиском Истоку и у Сјеверној Африци. У саборском саопштењу подвлачи се да би „ишчезавање хришћанства у земљама у којима постоји два миленијума и у којима су се одиграли главни догађаји свештене историје, било духовна и историјска трагедија“.
