Потпорни
зид грађен у 18. веку, висок око три метра, који
штити манастир од одрона пао под притиском
земље.
Беочин – Сестринство манастира Беочин живи у страху од брда изнад цркве и конака, које би, пошто је већ срушен потпорни зид, хиљадама кубика земље затрпало и конаке и манастирску цркву. Потпорни зид грађен у 18. веку, висок око три метра, који штити манастир од одрона пао је под притиском земље са брда.
– Брдо клизи, приметили смо то пре две године, када је почео да се криви потпорни зид. Пре неколико ноћи зид се одронио, што значи да је брдо почело брже да клизи и сада је на само пола метра од манастирског конака – објашњава игуманија Екатерина.
Крајем 2011. монахиње из манастира Беочин тражиле су да се уклони стари потпорни зид грађен од камена и креча и да се сазида нови како би светиња била заштићена.
Мајстори су за тај посао тражили пет милиона динара, међутим манастир није имао новца да то уради.
– Страхујем од нових киша. Сада је наше двориште отворено и свако померање тла, односно брда изнад манастира може нам донети катастрофу – наглашава мајка Екатерина.
Монахиње већ годинама покушавају саме да стабилизују терен – садњом дрвећа и шибља на брду изнад манастира. Прошле године је била велика суша, па је брдо мировало. Међутим, ове јесени и зиме, падавине су биле учестале и опет су покренуле хиљаде тона земље, а резултат је рушење дела старог зида.
– Страхујем да земља поново не крене, јер лавину ништа не би могло зауставити. У том случају страдао би конак и црква, који су обновљени пре неколико година – наглашава игуманија.
Након рушења зида, уз помоћ Владе Војводине и општине Беочин, а у сарадњи са грађевинским стручњаком из манастира – монахињом Варваром, убрзано се припрема санација овог клизишта.
– Да смо имали новац, сами бисмо финансирали изградњу новог зида. Верујем да ће конак и манастир бити спасени, да ће се саградити прави потпорни зид, и да ће се клизање земље дефинитивно зауставити – каже игуманија Екатерина.
Иначе, манастир Беочин се спомиње још 1587, када је оштећен у аустро-турским ратовима, затим 1697. када је патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић дозволио избеглим калуђерима из манастира Рача на Дрини да населе беочински манастир и да га обнове. Зидање нове манастирске цркве рачански калуђери су започели 1731, а завршили 1740, када је саграђен и потпорни зид.
Ј. Слатинац
