Кистање, 20. март 2013
Седморица малољетника из Кистања, Република Хрватска, који су осумњичени за напад на богослове манастира Крка, пуштени су да се бране са слободе. Иако је државни тужилац тражио да се задрже у истражном затвору, судија је одбио тај приједлог и одредио мјере опреза.
Малољетницима је забрањен прилаз манастиру Крка на ближе од један километар, а богословима манастира на мање од 100 метара.
 |
Да подсјетимо, седам млађих особа напало је у недјељу поподне групу ученика богословије Света Три Јерарха на путу према манастиру Крка код Кистања, око 25 километара западно од Книна. Теже је повријеђен Милан Симанић из Бање Луке, док су лакше повријеђена петорица младића сви из Републике Српске.
Управа богословије у Крки најоштрије је осудила овај напад јер није био ничим изазван.
„Овим бруталним нападом на богослове нарушена је безбједност и нормалан рад наше богословије. Најискреније се надамо да ће надлежне институције Хрватске привести починиоце правди и адекватни их казнити. Мотив за овај инцидент може бити, и јесте, једино и искључиво национална и вјерска мржња“, наводи се у изјави Епархије далматинске. Отац Херувим из Епархије далматинске рекао је да су напад извршили Јањевци, односно Хрвати избјегли са Космета а настањени у Кистању, и то металним и бејзбол палицама.
Овај сукоб додатно је нарушио ионако пољуљан живот Срба и Хрвата на овом подручју.
Богословију при манастиру Крка похађају ученици из Републике Српске и Србије, који су рекли да напад има везе са обиљежавањем девет година од погрома Срба на Косову и Метохији.
Манастир Крка потиче из 14. стољећа (1350. године), назван је по ријеци која протиче поред њега. Подигла га је српска принцеза Јелисавета, сестра цара Душана, посветивши га св. Арханђелу Михаилу. Од времена оснивања па до данас био је и остао духовни центар православних далматинских Срба а и шире.
По благослову патријарха Пајсија при манастиру је основано бословско училиште 1615. године. Оно је радило до 1647. године када су ученици и њихови наставници монаси морали побјећи пред турском најездом. Манастирска братија се вратила у манастир 1650. године, а богословија је поново отворена тек 1964. године.
