У име Оца и Сина и Светога Духа!
Пролази прва недеља Великог поста. Данас ће многи доћи на исповест, да би се сутра причестили Светим Тајнама. Али, Боже мој, да ли смо свесни чему се припремамо да приступимо? «Примите, једите ово је Тело Моје... Ово је Крв Моја,» каже Господ Сведржитељ.
А ево како свети Јован Златоуст моли Господа да буде снисходљив према његовој немоћи: «Господе Боже мој, знам да нисам достојан... да уђеш под кров храма душе моје, јер је празан и пао... али као што си прихватио да у пећини и у бесловесним јаслама лежиш, тако прихвати да уђеш и у јасле моје бесловесне душе и у моје оскрнављено тело...» (Мол. 2). Исто тако и преподобни Симеон Нови Богослов преклиње: «Од прљавих усана, од мрскога срца, од нечистог језика, од душе оскрнављене, прими молење, Христе мој... омиј ме сузама мојим, очисти ме њима, остави сагрешења моја и дај ми опроштај. Знаш мноштво зала, знаш чиреве моје и ране моје видиш... Зато падам пред Тобом и топло Ти вапијем: као што си примио блудног и блудницу, која је дошла, тако прими и мене блудног и прљавог, Милостиви...» (Мол. 6).
Ако су велики свеци пуни Духа Светог видели себе изранављене греховима и потпуно недостојнима да приступе Светим Тајнама, како ћемо се ми усудити да Их примимо? Шта да радимо? И ево Милосрдни Господ, Који жели спасење свима онима који пропадају одговара: «Покајте се!»
На покајање је по наредби Божијој позивао највећи од рођених међу женама свети Јован Претеча. Господ је заповедио Својим апостолима да проповедају покајање шаљући их на проповед. Покајање је прва заповест Новог Завета, прва заповест Исуса Христа. Покајање је највећи Божји дар људима, средство очишћења од грехова и врата спасења. Покајање је испољавање неизредциве љубави Божије према палом човечанству. Покајање је свемоћна сила Божија, која лечи све греховне чиреве оних који се искрено кају.
Митар је уз помоћ покајања из храма изашао оправдан. Покајање блудног сина, који је све протраћио, васпоставило га је у ранијем достојанству. Кроз покајање је разбојник први ушао у рај. Покајањем је апостол Петар вратио себи апостолство, а преподобна Марија Египатска омила хиљаде својих смртних грехова. А и сви који су достигли светост, достигли су је покајањем. Принесимо и ми искрено покајање Господу, признајмо своју мањкавост пред Богом, оплачимо своје грехове пред Њим. Исповедимо их пред духовником, не кријући ништа, не правдајући се ни за шта. Одлучимо да се у будуће свим силама супротстављамо сваком греху – и Милосрдни Господ ће нам опростити, очистиће нас, примениће и на нас Своје истинито обећање: «Ако гријеси ваши буду као скерлет, постаће бијели као снијег; ако буду црвени као црвац, постаће као вуна» (Ис. 1, 18). Тада ћемо се и ми удостојити да се без осуде причестимо Светим Страшним, Животворним Телом и Крвљу Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа.
А удостојивши се овог највећег дара љубави Божије мораћемо на сваки начин да се чувамо да не увредимо Господа било каквим произвољним грехом да се Он не би удаљио од нас.
Сви треба да знамо шта ће се тад с нама догодити. На то нас Сам Господ упозорава: «Који није са Мном, против Мене је; и који не сабира са Мном, расипа. Кад нечисти дух изиђе из човјека, пролази кроз безводна мјеста тражећи покоја, и не налазећи говори: Вратићу се у дом свој откуда сам изишао. И дошавши нађе пометен и украшен. Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши обитавају ондје; и потоње стање бива човјеку ономе горе од првога» (Лк. 11, 23-26).
Дакле, браћо, посебно стражите после причешћа, будите будни, зато што противник наш ђаво иде, као лав који риче, тражећи кога ће да прогута.
Амин.
1963.г