Страдања и понижења револуције су нам дати како бисмо видели провалију у коју су нас вукли заводљивци пре револуције и како бисмо пожелели Божије; како бисмо се очистили, препородили и почели да ткамо ткање нове Русије. И зато је бесмислено да се поносимо тиме што, ето, „ништа нисмо сагледали“ и „ничему се нисмо научили“ и још је бесмисленије да поново „идемо да просимо под прозорима“ западне културе, западне религиозности, философије и политике и да тражимо због свог „сиромаштва“ бајату кору европских разумских измишљотина. Русија од нас очекује своје виђење, своју веру, своју мисао и свој државни облик. И ми треба да се спремамо за онај дан кад ће у Русији пасти надмоћ ђавола.
И.А.Иљин
|
Саму икону, коју је насликао још апостол Лука, пронашао је свети благоверни кнез Георгије Всеволодович у капели у близини волшког Городеца. Средином XII века на месту обретења је основан Фјодоровски Городецки манастир, у којем је светиња и чувана. Међутим, кад је Батијева војска похарала и спалила древни Городецк сви његови житељи су побегли из ових крајева и сматрало се да је икона настрадала у пламену пожара.
Међутим, костромски кнез Василије Георгијевич је 1239. године за време лова у шуми пронашао икону која је висила на бору. Управо то је била нестала городецка светиња. Кнез је покушао да је скине, али се икона подигла у ваздух. У међувремену су Костромљани угледали диван призор: видели су како је пре него што је јављена кнезу, икону носио светао човек у богатој војничкој одећи. Овај човек је веома личио на светог великомученика Теодора Стратилата, онако како се слика на иконама. Тек кад су Костромљани, сазнавши за чудо, дошли до овог места у литији и одслужили молебан, успели су да скину икону с бора. Чудесно виђење благочестивих грађана Костроме, као и саборна црква у име великомученика Теодора Стратилата у коју је икона смештена, дали су повода да икона Богомајке коју је кнез пронашао буде прозвана „Фјодоровска“.
На месту јављања иконе, на обали реке Запрудња, основан је манастир у име Нерукотворног Спаса (данас је то Спасо-Запрудњенска црква). Олтар саборне цркве у Костроми, која је срушена 1930-их година није био усмерен на исток, као обично, већ на север – у правцу Запрудње, према месту другог дивног јављања чудотворне иконе. Раније се овде сваке године 16. августа одржавала литија.
„Фјодоровска“ икона је 1239. године донета у Владимир, у Успенску цркву. Затим се пред овом иконом молио свети благоверни кнез Александар Невски и носио ју је са собом у све походе. После кнежеве смрти 1262. године, његов млађи брат Василије је вратио чудотворну икону у Кострому. Татари су се 1272. године приближили Костроми и граду је претило потпуно уништење. Ступивши у борбу против Татара кнез је понео „Фјодоровску“ икону и непријатељи су побегли у страху, запањени због необичног сјаја свете иконе, који је као огањ палио њихову војску.
Више од три века касније пред ликом „Фјодоровске“ расофорна монахиња Марта је благословила свог младог сина Михаила Фјодоровича на царски престо. Он је дуго оклевао да дâ свој пристанак и тада је архиепископ Теодорит, узевши у руке икону, рекао њему и његовој мајци: „Ако не пристајете на милост ради нас, пристаните макар због чудотворне иконе Царице свих и Богомајке, немојте бити непослушни и учините оно што вам је од Бога заповеђено. Јер вас је заиста Бог изабрао. Немојте прогневити Владику свих и Бога.“ Монахиња Марта је пала ничице пред икону и дуго се молила, затим је пред „Фјодоровску“ довела сина, благословила га је и рекла: „Теби, Владичице, поверавам свог сина! Нека буде Твоја света воља над њим.“ Изабрани цар је одмах ступио на престо. То је било 1613. године, 14. марта, и зато је уведен спомен на „Фјодоровску“ икону. У Москви – у Великом Кремљовском дворцу, у цркви Рођења Пресвете Богородице „на балдахину“, - од тада се чувала поштована копија оригинала иконе, која је остала у костромској Успенској цркви. Ову копију је у Москву из Костроме донела монахиња Марта лично.
Друге чудотворне копије „Фјодоровске“ су постојале у Вазнесенском манастиру у Сизрању, у Нижењем Новгороду у цркви у име светог митрополита Алексија, у Фјодоровском Городецком манастиру у Нижњеновгородској епархији, у цркви Свете Тројице у Казању (ту ју је донео светитељ Гермоген), у Моршанску, Јарослављу и у многим другим местима. У Москви се осим копије у дворској цркви налазила још и друга, врло стара и прецизна копија „Фјодоровске“ – у храму у Малој Алексејевској улици у Рогошком предграђу.
Ступање Михаила Фјодоровича на царство означавало је крај смутног времена у Русији. „Фјодоровску“ икону је посебно поштовала цела династија Романов, и у време после Петра Великог, невесте наследника руског престола које су раније припадале другим конфесијама, приликом примања Православља, обично су добијале патроним Фјодоровна. Као што се некада пред овом иконом одиграло ступање првог цара из династије Романов на царство, тако је она до саме мученичке смрти пратила последњег цара и његову породицу. Царица-мученица Александра Фјодоровна је посебно поштовала „Фјодоровску“ икону. У Царском Селу је саграђена црква Светог Теодора с Фјодоровским насељем око ње. У кући Ипатјева у Јекатеринбургу после крвавог обрачуна с царском породицом пронађена је икона Богомајке „Фјодоровска“ без које Александра Фјодоровна никуд није путовала.
Тридесетих година ХХ века срушена је Успенска црква – место сталног вишевековног боравка иконе. Међутим, икона није доспела у руке безбожника, већ је прво предата у цркву Јована Златоуста, а затим у храм Васкрсења на Дебру, који је дуго година служио као саборна црква Костромске епархије. Народно мољење пред овом иконом никад није престало. Главна светиња Костроме је 1991. године свечано пренета у Богојављенско-Анастасијинску саборну цркву у Костроми која је обновљена после страшног пожара 1982. године, где се налази и данас.
По промислу се догодило тако да су се кад је у Русији пала „надмоћ ђавола“ обновиле и литије с „Фјодоровском“ иконом. И као што је рекао Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Алексије II, ове литије „данас стичу државни општеруски значај“.
До 2001. године „Фјодоровска“ икона ниједном није напуштала границе Костромске земље (изузев 1940-их година кад ју је рестаурирао И.Е.Грабар). Почетком трећег миленијума чудотворна икона, од давнина поштована као нарочита покровитељка православне породице и нараштаја који стасава, по благослову поглавара Руске Православне Цркве посетила је Москву и Јекатеринбург, где је освећивала велике омладинске форуме. „Фјодоровску“ икону је на овим дугим путовањима пратио архиепископ Костромски и Галицки Александар, председник Оделења за послове омладине Московске Патријаршије.
За време боравка светиње у Москви и Јекатеринбургу на стотине хиљада православаца је могло да јој се поклони и да добије благодатну утеху. У престоницу Урала икона је допремљена по ваздуху и ова литија је праћена чудесним знамењима. Без обзира на врло лоше временске прилике авион у којем се налазила светиња – једини од десетина других – успео је да слети на јекатеринбуршки аеродром. У Јекатеринбургу је одржана покајничка литија с „Фјодоровском“ иконом с обиласком места на којима су убијени и погребени свети царски страстотрпци. Овај догађај, ако се узме у обзир историјска и духовна веза иконе с царском породицом, несумњиво има дубок симболичан значај.
Затим је светиња на молбу епископа Архангелског и Холмогорског Тихона (који је родом из Костроме) довожена на Север поводом прославе тристадвадесете годишњице Архангелске и Холмогорске епархије. После Свете литургије у саборној цркви у Костроми светиња је свечано отишла у Јарослављ где се око четири сата налазила у Саборној цркви светог Теодора: на хиљаде православаца је дошло да јој се поклони. За допремање светиње у Архангелск руководство Северне железничке пруге је издвојило два специјална вагона. На кеју Северне Двине у Архангелску служен је молебан испред светиње. Занимљиво је да је то била прва литија улицама Архангелска после 1917. године. У саборној цркви Светог Илије „Фјодоровска“ икона се налазила два дана, за то време јој се поклонило преко сто хиљада становника Архангелска. А онда је чудотворна икона по ваздуху допремљена у Соловјецку обитељ. Како је овим поводом рекао епископ Александар, „вероватно у Руској земљи нема места на којем би у тој мери била концентрисана безакоња стихије револуције. Соловјецка земља је живи антиминс, наквашен праведном крвљу. Друштво је одбацило соловјецке сужње, а заједно с њима одбацило је и духовне принципе на којима се вековима темељила Руска држава, одбацило је хришћанска начела. Међутим, време је јасно показало да без истинских духовних вредности није могуће изградити срећно друштво, то ће бити „кућа на песку“. Зато се тренутни боравак покровитељке Руске државе на Соловкима може оценити као акт покајања, сличан прошлогодишњој литији са светињом у Јекатеринбургу.“
У литијама с „Фјодроовском“ иконом учествовало је више стотина хиљада људи. То је заиста био прави акт великог свенародног покајања. Русија доживљава препород – прво духовни, а затим, надајмо се, и економски. За Русију, удео Пресвете Богородице, најважније је да се врати својим духовним коренима и да стане на сопствени пут. Управо о томе је писао велики руски мислилац И.А.Иљин.
