|
- Наталија Алексејевна, како се родила идеја за одржавање ове конференције? Вероватно је било тешко без проблема одржати манифестацију чија се суштина дијаметрално разликује од онога како се на Западу осветљавају догађаји у Сирији?
- Чим су светски „покровитељи демократије“ покренули механизам такозваног „арапског пролећа“ ове теме су постале предмет нашег разматрања у Паризу на Институту за демократију и сарадњу. Прво смо одржали манифестације у вези с Либијом, у којима је, између осталих, учествовао бивши министар иностраних послова за време Митерана – Ролан Дима, који је врло скептично говорио о садашњој француској политици. Изражавао је недоумицу: зашто је Француска требало да послужи скоро као коловођа и локомотива тако пренагљене политике и подсетио је да је својевремено председник Митеран категорично одбио идеју наношења удара по Либији, коју су наметале Сједињене Државе. Француска је 80-их година одбила да дозволи коришћење свог ваздушног простора за бомбардере НАТО...
Разорни процеси су пребачени у Сирију и ми смо у децембру прошле године одржали округли сто у вези с догађајима у овој земљи с акцентом на кршење међународног права и људских права. Упознали смо француску јавност с настојатељицом манастира светог Јакова – католичком монахињом из Сирије Агнијом-Маријам де ла Кроа. Она је говорила о зверствима терориста, о томе како су спаљивали манастире и убијали хришћане. Започела је самопрегорну делатност, обилазила је различите хришћанске земље, укључујући и патријаршије на Блиском истоку, апеловала је на то да се обрати пажња на ове страшне чињенице, на то да се у региону нарушава равнотежа између конфесија, између етничких заједница. Мати је особа која размишља свеобухватно, одлично говори четири језика. Дала је интервјуе за Russia Today и за наше православне сајтове. Допутовала је код нас на семинар о Сирији и говорила је академски, мудро, позивајући се на неоспорне аргументе, који имају тежину управо у западном друштву. Видели смо међусобно разумевање у процени догађаја. Ето, тада се родила идеја да наступимо заједно с представницима сиријске провинције у међународним структурама.
- А како се мати односи према Русији?
- О, више него лепо! Сматра да се захваљујући Русији нешто уопште још држи у Сирији. И све време се моли за нас... Отворено смо разговарале насамо. Она је на округлом столу у ИДС сведочила о томе да западни медији лажно демонизују живот у областима које контролише Асадова влада. А на потпуно уништеним територијама којима управљају „опозиционари“-терористи, јача покрет локалних заједница и то заједнички код различитих верских група, да се зауставе баханалије и започне дијалог помирења. Мати Агнија-Миријам де ла Кроа заправо и путује као изасланик покрета „Мусалаха“ – покрета за помирење, који није формализован, али у којем учествују угледни представници структура кланова и заједница. Сирија није само Дамаск, то је структура која се састоји од кланова, заједница и племена.
Након анализе информација о овом покрету буквално смо изгарали од жеље да обелоданимо истину о правој ситуацији ствари у Сирији и да је пренесемо Савету УН за права човека и међународној дипломатској заједници. Али, како то да учинимо? Кад бисмо у име свог Института једноставно написали документ с анализом, с позивањем на документа и писма, која примамо, све то би се, наравно, одмах нашло у корпи за отпатке... И појавила се идеја да искористимо једну у низу седница Савета УН за људска права и да покушамо да управо тамо, у Женеви, одржимо конференцију.
— Односно, одлучили сте да искористите могућности невладине организације, какав је Инстутут за демократију и сарадњу којим ви руководите?
- Управо тако. Зато што по формату делатности Савета УН за људска права нити амбасаде, нити наше званично стално дипломатско представништво при структурама ОУН у Женеви нису у могућности да то учине.
Постоји појам – пратећа манифестација на маргинама седница Савета УН за људска права – “sideevent”. За одржавање овакве манифестације невладина организација треба да поседује консултативни статус при Економском и Социјалном Савету УН. Тада се манифестација најављена по посебном правилнику, уноси у званичан распоред седнице Савета. Ми још немамо такав статус. Зато најстарија руска невладина организација – Царско православно палестинско друштво (ЦППД) поседује такав статус већ неколико година, али га ниједном није искористила. Пошто сам члан савета ЦППД и знајући да су његово руководство и Његова Светост Патријарх више пут усмеравали друштво на то да се покрене светска дискусија у вези с проблемима погледа на свет и с проблемима Блиског истока, предложила сам руководству ЦППД да у овом случају буде иницијатор и да први пут заиста постане пуноправан учесник у међународној дискусији.
