Свети мученик Василије, Мангазејски чудотворац, први је руски светац прослављен у Сибирској земљи. Овај праведник је примио мученичку смрт 4. априла 1602. године и од средине XVII века ужива дубоко поштовање због мноштва случајева пружања благодатне помоћи болесницима и онима који се налазе у жалости и очајању.
 |
Василије је строго испуњавао хришћанске заповести. Од најранијих година његово поштење је било очигледно за све. Кротост и смирење били су његов украс, а срце му је било испуњено вером у Бога и побожношћу. Љубав према молитви приморавала га је да за време богослужења оставља овоземаљске бриге и иде у цркву.
 |
Како сведочи црквено предање, једном су док се Василије молио у храму на Васкршњем јутрењу, лопови опљачкали продавницу његовог газде. Василије је позван на одговорност. Без обзира на то што га је газда звао више пута праведни Василије је остао у храму до краја богослужења.
Среброљубиви трговац је по наговору ђавола посумњао да је Василије био саучесник у злочину и кад се вратио из храма почео је да га грди и туче. Невини младић је одговарао свом мучитељу: „Заиста ништа од имања твог не узех.“ Тада је газда одвео Василија код градског војводе, који је страдалника подвргао новим, тешким мучењима. Трговац је, изгубивши стрпљење због Василијевог ћутања, у јарости ударио младића свежњем кључева од амбара и од овог ударца се блажени Василије упокојио.
 |
Свети Василије је више пута помагао путницима и ловцима на животиње с крзном, који су се изгубили или би се нашли у опасности; исцељивао је раслабљеност, слепило и друге различите болести; по молитвама мајки исцељивао је децу, чувао је малодушне од самоубиства. Сачувани преписи Житија светог Василија (XVII-XIX в.) сведоче о обилном испољавању благодати по молитвама мангазејском чудотворцу.
По благослову Тобољског митрополита Симеона 1659. године је извршен преглед моштију свеца и од тада је почело да се шири поштовање према њему као према истинском угоднику Божијем. Градитељ Туруханског манастира Свете Тројице, јеромонах Тихон је 1670. године пренео мошти праведног Василија у манастир који је основао. Овај манастир је 1719. године посетио велики сибирски мисионар – митрополит Тобољски Филотеј (Лешчински), поклонио се моштима свеца и написао је канон у његову част. Крајем прве трећине XVIII века написане су три службе и неколико поука поводом спомена на праведног Василија.
|
Једну од првих икона светог Василија насликао је послушник Тобољског митрополита Павла, сликар Лука, поводом чудесног избављења од смрти. На светим иконама свети Василије се приказује „лицем млад, невеликог броја година“, „по лику свештенолеп, светлих очију, погледа прељубазног, а власи на глави су му светлосмеђе“. На неким иконама свеца насликан је Турухански манастир Свете Тројице, а изнад њега Василије у молитви – само у кошуљи и без обуће. Понекад се на иконама сликају и страдања свеца у присуству трговца и војводе. Познати су прикази светог Василија Мангазејског у храму светог Владимира у Кијеву, у Новгороду и у Москви.
Један од првих дана сећања на свеца био је 22. март, кад Света Црква врши спомен на свештеномученика Василија Анкирског. Касније је у Туруханском манастиру Свете Тројице у част сећања на пренос моштију светог Василија из Мангазеја у Туруханск, спомен на њега почео да се слави 10. маја. Раније се спомен на праведног Василија Мангазејског обележавао 6. јуна, на дан обретења његових моштију.
Приредио jе Jeромонах Игнатиjе (Шестаков)
