Спомен се слави 10 / 23. маја и 4/17 новембра
Овај руски светац – блажени Симон – рођен је у селу које се зове Братско у Костромској губернији, недалеко од града Јурјевца Поволшког.
Оставивши своје родитеље и родбину кренуо је у дивље, непроходне шуме и у близини села Јелнати примио је подвиг јуродства ради Христа. Кад су га становници села нашли у шуми и довели у село светац је почео да обилази куће сеоских житеља помажући им у обављању најтежих послова. Ни од кога није узимао било какав новац за рад.
Зими и лети блажени је ишао бос, само у кошуљи, тако да му је кожа поцрнела од поста и сасушила се. Неразумни и сурови људи су га често окрутно тукли.
Након што је у Јелнатију провео 15 година светац се преселио у град Јурјевец Поволшки. Овде су омиљено место његовог боравка постале црквене припрате где је узносио ватрене молитве Господу.
Подвиг самоодрицања очистио је душу блаженог Симона и он је од Бога добио дар прозорљивости: много је предвиђао и предсказивао је будућност. Савременици су, призивајући његово име, видели различита чудесна знамења. По његовим молитвама утихнуо је велики пожар у граду, исцелио се свештеник Олимпије, од дављења у Волги се спасио извесни грађанин Јосиф.
Пред своју смрт блажени је дошао у кућу војводе Теодора Петелина. Овај је, не познајући свеца, једном у нападу гнева наредио да се светац истуче.
Свети Симон се тешко разболео. Позвао је свештеника, исповедио се, причестио се Светим Христовим Тајнама и предао је Богу своју душу. Војвода се покајао због свог поступка. На сахрану свеца окупио се цео град.
Тело блаженог Симона је погребено у Богојављенском манастиру. Ово се десило 4. новембра 1584. године. Патријарх Јоасаф је 1635. године наредио богојављенском игуману Дионисију да напише животопис и опише чуда блаженог Симона и благословио је да се наслика његова икона.
Спомен на блаженог Симона се слави од 1635. године.
Припремио јеромонах Игњатије (Шестаков)