Спомен се слави 15/28. маја
Свети Ефросин је на свет дошао 1386. године. Родом је био из села недалеко од Пскова, истог у којем се родио свети Никандр (спомен се слави 24. септембра). На крштењу је добио име Елеазар. Од детињства се придржавао строге животне дисциплине, одбијао је да једе слатко и избегавао је дечје игре, дајући предност читању или одласку у цркву. Светац је стекао дубоко познавање Светог Писма, тако да је био у стању да га објашњава и да поукама саветује друге ученике. Због љубави према Богу одрекао се брака који су му родитељи припремили и побегао је из родне куће како би постао монах Сњетогорске обитељи Рођења Пресвете Богородице недалеко од Пскова.
 |
Кренувши у потрагу за одговарајућим осамљеним местом он је по вишњем Промислу дошао до места недалеко од реке Толве. Тамо је Ефросин подигао колибу и почео да води храбру борбу против невидљивог непријатеља уз помоћ поста, бдења и молитве.
Много касније отшелникова мајка је сазнала где живи. Дошла је у његову келију и преклињала га је да јој покаже своје лице како не би умрла ожалошћена. Светац је из колибе одговорио кроз пукотину: „Немој се жалостити, мати моја. Иди и не мучи своју старост. Јер, ако ме будеш видела на овом свету, нећеш ме видети на оном. Иди у манастир, па ћеш трудом спасити своју душу.“ По синовљевом савету отишла је у манастир где је побожно живела до краја својих дана.
После извесног времена монах по имену Серапион (спомен се слави 8. септембра) придружио се светом Ефросину како би поделио с њим подвиг. Касније су и други дошли да живе под његовим руководством и основали су полуотшелничку заједницу. Светац их је примао под условом да се потчињавају строгом уставу, који је увео по угледу на одредбе светог Јосифа Волоцког.
Године 1477. имао је виђење тројице светитеља и подигао је цркву у њихову част. Затим је свети Ефросин предао руковођење заједницом ученику Игњатију и отишао је да живи осамљено на обали Псковског језера.
15. маја 1481. године мирно се упокојио у 95. години и придружио се великој породици анђела и светаца. На његовој гробници је по заповести Новгородског архиепископа Генадија постављена икона коју је још за живота преподобног насликао његов ученик Игњатије. Ту је стављено и завештање светог Ефросина братији, написано на парчету пергамента и потврђено оловним печатом Новгородског архиепископа Теофила. То је једно од малобројних духовних завештања која су подвижници својеручно написали. Манастир који је преподобни основао добио је назив Спасо-Елеазаров.
