Са благословом Преосвештеног Владике захумско-херцеговачког г. Григорија, у октобру 2012. године, започели смо изградњу храмa у Љесковом Дубу. Владика је храм посветио Свим светим мученицима српским међу које можемо сврстати и житеље овог села страдале од усташа и Нијемаца 29. јуна 1943. године.
 |
Дуг према древном Христоликом народу овог краја, који је умио Богу да се моли и у најранијим тренуцима своје историје, а понајвише дуг према пострадалим прецима у Другом свјетском рату, подстакао је становништво да подигне ову светињу и у њој пројави љубав и захвалност својим светим прецима.
Сами датум покоља у Љесковом Дубу био је повод да се потрудимо да ове 2013. године, у којој се навршава 70 година од тог стравичног догађаја, осветимо храм и тиме овим мученицима учинимо да им „душе достојно на небу царују, ка’ им име на земљи царује“.
Испоставило се да је ова библијска нумера -70 година - својеврсна ренесанса у којој захвални потомци чтују жртву својих предака широм Херцеговине.
У Љесковом Дубу је тог дана, прије тачно 70 година, на три стратишта на најмучкији начин побијено 183 људи – мушкараца, дјеце, стараца, жена и трудница, од којих 165 житеља овог села и 18 мјештана околних села који су се у тренутку фашистичког терора затекли на том мјесту. Међу страдалима је било 62 дјеце млађе од 10 година.
 |
Мученици Љесковог Дуба, пострадали за крст часни и слободу златну, сасвим невини, ничим не провоцирајући авет фашистичку, до тиме што „су били то што јесу и што су жељели да то и остану“, исписали су једну јеванђелску причу и оставили врло снажну и обавезујућу поруку малобројним потомцима. Ово покољење Љесковчана Бог је удостојио да изграде ову прелијепу светињу и да тако, како рече Владика Григорије, она васкрсно и триумфално стоји изнад ова два мученичка гробља славећи живот.
- И овај крајичак наше Херцеговине, Љесков Ддуб, тог јунског дана четрдесет треће године био је она хришћанска оаза која је парала очи фашистичкој авети. Преосвештени Владика прије пар година рече:“Ми сада славимо свете мученике који су животима платили своју оданост Богу и роду, а имена њихових тирана и убица више нико не памати“. Бићу слободан да додам: имена тих и таквих умова памти пакао огњени, али нека Бог, Праведни Судија, сам суди свима по дјелима, лијепо је примјетио г. Рако Милидраг поздрављајући госте.
У самом дану освећења храма сваки тренутак је дјеловао чудесно:
Временеске прилике, свечана тишина, новокрштенаа дјеца, доминација маленог али прелијепог и с пажњом грађеног храма, надахуте бесједе херцеговачких Архипастира, пригодан и неопходан историјски осврт и културно-умјетнички програм, гостопримство Љесковчана и око хиљаду ипо Богобојажљивих људи који су дошавши да се поклоне мученицима са страхом и поштовањем пратили свету Литургију… Све наведено говори о изузетном догађају и о свечаности која је заиста свједочанство побједе живота над смрћу и добра над злом.
У раним јутарњим сатима освећен је споменик који је породица Мучибабић подигла на мјесту страдања највећег броја жртава.
Божанственом службом началствовао је Преосвештени Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије уз саслужење владике Атанасија, седморице свештеника, петорице ђакона, троје новопросвећених и како рекосмо великог броја православних сабраних око новоосвећене светиње.
 |
Према народном предању, сачуваним историјским изворима и црквеним забиљешкама, а посебно на основу материјалних остатака, духовни живот старог Гацка био је богат и разноврстан, али најстарији споменици духовне културе из периода 11. и 12. вијека нису сачувани.
Из периода од 13. до 15. вијека било је више од 20 црквених храмова и пет манастира, тада активних, који су нестали у турским разарањима током 15, 16. и 17. вијека, а по предању један од тих манастира налазио се у Љесковом Дубу.
Становништо Љесковог Дуба раселило се, па тренутно у овом гатачком селу живи само једна породица.
