На гробљу у Братунцу служен парастос за више од 3.000 српских војника и цивила из средњег Подриња, које су у рату убиле муслиманске снаге. За страдање Срба, међу којима је било највише жена, деце и стараца, још нико није процесуиран.
У Братунцу је служен парастос за 3.267 српских војника и цивила из средњег Подриња које су у протеклом рату убиле муслиманске снаге.
 |
Парастосу је присуствовао и саветник градоначелника Београда Млађан Ђорђевић.
Пошту убијеним Србима су одали и представници ОХР-а, ОЕБС-а, Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Борачке организације Републике Српске, Савеза логораша и Трећег пешадијског (Република Српска) пука Оружаних снага БиХ.
Програм централне манифестације, коју у знак сећања на Србе убијене у средњем Подрињу организује Одбор Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова, биће настављен у порти цркве Успења Пресвете Богородице у Братунцу где се очекује обраћање званичника.
У последњем рату на подручју средњег Подриња, односно регије Бирач, погинуло је 3.267 српских војника и цивила.
На Петровдан 1992. године у сребреничким селима Залазје и Сасе, те у Биљачи и Загонима код Братунца убијено је 69 српских цивила и војника, а 22 су заробљена од којих половина још није пронађена.
Највеће злочине муслимани из Сребренице током 1992. и 1993. године починили су у братуначким и сребреничким селима, и то у Бјеловцу, где је само 14. децембра 1992. године убијено 109 Срба, затим у Скеланима 16. јунуара 1993. године када је убијено 69 Срба, те у Сасама, Биљачи и Залазју на Петровдан 1992. године.
У Подравању 24. октобра 1992. године убијено је 57 Срба, а у Кравици на Божић 1993. године масакрирано је 49 српских цивила.
За страдање Срба средњег Подриња, претежно цивила, међу којима је било највише жена, деце и стараца, још нико није процесуиран.
