Председник Русије о примени хемијског оружја у Сирији: То је провокација. Не сумњам у то

Владивосток, 31. август 2013. г.

Владимир Путин је одговарајући на питања новинара примену хемијског оружја у Сирији назвао провокацијом.

Фото: Пресс-служба Президента России

В.ПУТИН: Рећи ћу отворено, за мене је то потпуно неочекивано. Мислим да смо се сви, укључујући и мене, у току последњих година навикли на то да се у западном друштву све усваја без посебних дискусија – у сваком случају споља тако увек изгледа – и у складу с жељама и ставовима главног партнера, односно Сједињених Америчких Држава.

Ако је овог пута дошло до неког кратког споја, понављам, то је за мене неочекивано, и више од тога, чак сам зачуђен овом позицијом.

С друге стране, то очигледно ипак говори о томе да и у Великој Британији, иако је то главни и основни геополитички савезник Сједињених Држава у свету уопште, мислим, а у Европи тим пре – да чак и тамо има људи који се руководе националним интересима и здравим разумом, којима је битан сопствени суверенитет.

Али, поред свега осталог, то је још и резултат анализе онога што се десило у току последњих, претходних година. Имам у виду оне трагичне догађаје који су се десили у региону Блиског истока, у другим земљама.

И без обзира на најављене циљеве, ипак је остварење ових циљева још увек врло проблематично: имам у виду Авганистан, а још више Ирак, Либију и друге земље. А што се тиче Египта – знамо шта се тамо дешава. Зато мислим, не мислим – него сам сигуран, да људи анализирају дешавања, доносе закључке и реагују на одговарајући начин.

ПИТАЊЕ: Владимире Владимировичу, молим Вас да нам кажете своје лично мишљење: ко је применио хемијско оружје у Сирији? И реците нам нешто о Вашој оцени ситуације која је у вези с тим насала у овој земљи.

В.ПУТИН: Одавно с нашим америчким партнерима дискутујемо о овом питању. Знате наш став.

Што се тиче евентуалне примене оружја за масовно уништавање, сваког оружја за масовно уништавање, укључујући и хемијско оружје, наша позиција је доследна. Ми смо категорични противници, осуђујемо то и у складу с тим, ако то буде доказано, узећемо консолидовано учешће у доношењу мера за спречавање сличних појава.

Што се тиче овог случаја – као што је познато, сиријска влада се и раније обраћала међународној заједници с молбом да провери, по њиховом мишљењу, примену хемијских средстава за убијање људи од стране бораца опозиције. Међутим, то нажалост није учињено. Реакција је уследила тек после 21. након што су ова средства још једном била примењена.

Која је моја оцена? Здрав разум говори сам за себе. Владина војска Сирије је у офанзиви. У неким регионима су побуњеници опкољени. Давати у овим условима адут онима који стално апелују на спољшњу војну интерванцију је просто невероватно гупо. То уопште не одговара било каквој логици, и то још на дан доласка посматрача ОУН.

Зато сам убеђен да то није ништа друго до провокација оних који друге земље желе да увуку у сиријски конфликт, који желе да издејствују подршку од стране моћних учесника у међународној стварности, пре свега, наравно Сједињених Држава. У то немам сумње.

Што се тиче позиције наших америчких колега, пријатеља који тврде да је војска владе применила оружје за масовно уништавање, у овом случају хемијско оружје, и говоре о томе да имају такве доказе, нека их предају инспекторима ОУН и Савету безбедности. Позивање на то да такви докази постоје, односно да су тајни и да никоме не могу да се доставе су ван сваке критике.

То је просто непоштовање својих партнера и учесника у међународној стварности. Ако има неких доказа, они треба да буду достављени. Ако нису достављени, значи да их нема. Позивање на то да су ухваћени неки разговори који ништа не доказују, не могу се налазити у основи доношења тако фундаменталних одлука као што је примена силе према сувереној држави.

ПИТАЊЕ: У последње време сте обавили много важних телефонских разговора с премијером Велике Британије, канцеларом СРН и с председником Ирана. А да ли сте о Сирији разговарали с америчким председником Бараком Обамом? И ако јесте, о чему сте се договорили, а ако нисте, можда управо сад желите нешто да му поручите?

ПУТИН: Хвала Вам на услугама посредника, на понуди услуга посредника. Заиста разговарао сам с канцеларом СРН, с премијер-министром Велике Британије, с премијером Турске, с председником Ирана. С председником Сједињених Држава сам на „осморци“, наравно, такође разматрао овај проблем. И узгред речено, тада смо се договорили о томе да ћемо заједно помагати да се одрже мировни преговори у Женеви, то је такозвана „Женева-2“.

И Американци су прихватили обавезу да на ове преговоре доведу оружану опозицију. Међутим, то је сложен процес, ја то схватам, и судећи по свему, то им неће поћи за руком. Међутим, у последње време, посебно после нових оптужби владе Сирије за употребу хемијског оружја, више нисам разговарао с председником Сједињених Држава.

Што се тиче нашег става – он је познат. Шта могу да кажем? Чак ни не знам. Знате, пре свега му се не бих обратио као свом колеги, као председнику САД и шефу државе, већ као добитнику Нобелове награде за мир. Треб да се сетимо шта се дешавало у току последње деценије, колико пута су Сједињене Државе биле покретачи оружаних конфликата у различитим регионима света. И зар је то решило иједан проблем?

А као свом колеги рекао бих му да нам у најскорије време предстоји састанак у Санк-Петербургу. Надам се да ће председник Сједињених Држава бити тамо међу учесницима и да ћемо безусловно имати могућност да у тако широком саставу поразговарамо, између осталог, и о сиријском проблему још једном.

Наравно, „двадесеторка“ није формализовани правни орган, то је група која не може да замени Савет безбедности Уједињених Нација, који једини може да донесе одлуку о примени силе. Али то је добар полигон за разматрање проблема. Зашто то да не искористимо?

Узгред речено, што се тиче интереса Сједињених Држава. Па и у самим САД, обратите пажњу на америчку штампу, обратите пажњу на изјаве политичара и стручњака, тамо се на различите начине оцењује ова или она војна акција. Већина аналитичара је сад склона томе да сматра да је, на пример, акција према Ираку била погрешна. Али ако полазимо од тога да је у прошлости било грешака, зашто се то сад сматра непогрешивим?

Све то треба да нас натера да се замислим о над тим и да без журбе доносимо овакве одлуке. И зар је у интересима Сједињених Држава да опет руше међународни систем безбедности и фундаменталне основе међународног права? Зар ће то јачати међународни престиж Сједињених Америчких Држава? Тешко.

Апелујемо на то да се ваљано размисли пре него што се донесу такве одлуке које се очигледн косе с мишљењем међународне заједнице и уништавају цео систем безбедности, а безусловно, чине штету конкретним људима. Очигледно је да то теба чинити. Исхитреност у таквим стварима може довести до потпуно супротних резултата у односу на очекиване.

ПИТАЊЕ: Владимире Владимировичу, каква је по Вашем мишљењу, вероватноћа да ће Американци ипак нанети ударац из ваздух? И шта ће Русија чинити у случају да такав ударац буде задат?

В.ПУТИН: Зате шта, откуд знам? То њих питајте. Ја могу да Вам кажем зашто се то дешава, зашто се то разматра.

Разумете, то је елементарна ствар за људе који су увучени у дешавања. Сиријска армија владе је у офанзиви. Такозвани побуњеници су у тешкој ситуацији. Они немају наоружање које има војска владе: немају ни авијацију, ни ракетну технику, немају модерне ракетне и артиљеријске системе.

Шта треба да ураде спонзори ових такозваних побуњеника и они који стоје иза леђа ових спонзора? Да им помогну у војном смислу. Како? Па да попуне ову нишу која недостаје у њиховим могућностима. Не могу да им се испоруче авиони и ракетни системи – није могуће научити их. Излаз је само један – сами треба да наносе ударце. Биће крајње жалосно ако се то деси.