Патријарху Иринеју саслуживали су преосвећени епископи: бачки Иринеј, осјечкопољски и барањски Лукијан, шумадијски Јован, захумско-херцеговачки Григорије, крушевачки Давид, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије и моравички Антоније.
У обраћању великом броју вјерника патријарх Иринеј је запитао да ли има ишта љепше него служити Богу и народу, као што је то чинио митрополит Николај у протеклих 60 година.
Истичући да је то света апостолска служба коју Господ награђује и у овом и у оном животу, патријарх Иринеј је рекао да је бити свештеник и епископ у овом времену у нашем поднебљу заиста велики подвиг и велика жртва, „подвиг који је народ наш подносио заједно са својом светом Црквом“.
„Епископ нема свога живота, јер он живи животом своје Цркве, свог вјерујућег народа. Митрополит Николај је својој Цркви послужио на најбољи начин и то на мјестима и у приликама које нису биле нимало лаке, али чинио је оно што је Богу најмилије, а његовом народу и Цркви најпотребније и никада у томе није изневјерио. То је наш понос и радост цијеле Цркве - што смо имали таквог човјека који је сав свој живот и сво своје биће дао својој Цркви и своме народу“ – нагласио је патријарх Иринеј.
„Зато ће наше недостатке допунити Онај који награђује свако добро дјело, сваки труд и подвиг. Благодаримо Господу на свему што је дао митрополиту Николају“ – истакао је патријарх Иринеј.
Његова светост рекао је да је Литургија служена у Сарајеву - некад великом и славном српском граду, а данас граду остатака Срба православних.
„Не тако давно у Сарајеву је живјело више од 150 хиљада Срба, а данас их је мали број. Али Господ је посијао сјеме, а оно има моћ да се оплођава, расте и умножава. Господ не оцјењује вриједност једног народа по његовом броју, него по ономе што даје, како служи Богу и своме народу. Ви који сте преживјели многе трагедије, за које смо и ми чули, останите вјерни Господу своме, Цркви и вјери својој“ – поручио је патријарх Иринеј и поручио присутнима али и свим православним вјерницима да чувају вјеру и Цркву своју, јер за то вриједи живјети и жртвовати живот свој.
Патријарх српски истакао је да с крстом који носимо потврђујемо чији смо, кога слиједимо. „Ми смо онога који је крст на рамену носио и на њему разапет био, њему слиједимо и зато страдање не схватамо као проклетство него као дар Божији“ – рекао је патријарх Иринеј.
Његова светост је истакао да се „ми не молимо Богу само за свој народ, него за све људе, свих народа, свих култура и боја, јер смо сви дјеца Божија“.
Ректор Богословије у Нишу протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, школски друг митрополита Николаја, у бесједи по благослову патријарха Иринеја, рекао је да ништа не смије да нас веже за овај свијет и ништа не смије да буде важније од љубави наше према Богу, јер је Бог највећа истина, и у исто вријеме љубав.
„Пошто је он први показао љубав према нама, ми смо дужни да пођемо ка њему и да га славимо због живота вјечнога. Нико нам у овом свијету не може дати као што он може да да, а то је живот вјечни. Христос је та истина и тај живот којем тежимо. Никаква друга љубав нас не може спасити, па чак ни врлине, ако немамо љубави према Христу према једином Спаситељу и пријатељу нашем“ – рекао је отац Милутин.
Прота Тимотијевић рекао је да многи не знају да је Христос једина светиња у свим нашим животима, јер све друге вриједности бивају и пропадају, а само та вриједност остаје у вјечности.
Током литургије патријарх Иринеј уручио је одликовања свештеницима којима их је одликовао митрополит Николај. Чином протојереја одликовани су парох которачки протонамјесник Милорад Вујић, парох сарајевски јереј Вања Јовановић и старјешина Саборног храма у Сарајеву јереј Борислав Ливопољац.
Достојанством синђела одликовани су сабрат манастира Добрун јеромонах Михаило Боровић и настојатељ манастира Светог Георгија на Равној Романији јеромонах Андреј Ковачевић.
Достојанством протонамјесника одликовани су парох мокрањски јереј Драган Матић и парох вишеградски јереј Александар Топаловић, а протођакон Митар Танасић из Сарајева одликован је Златном плакетом Светог свештеномученика Петра Дабробосанског.
На крају Литургије, мноштво вјерника, међу којима је био и велики број дјеце, приступило је Светим даровима Тијела и Крви Христове којима их је причестио Патријарх Иринеј.
