О болничарки Јулији и њеном подвигу

Анастасиjа Рахлина

Телефонирали смо у Малу Вишеру старешини храма светитеља Николаја, протојереју Димитрију Шкоднику, који је служио парастос на рушевинама психонеуролошког интерната „Оксочи“ који је изгорео у пожару.

Болничарка Jулиjа Ануфриjева Болничарка Jулиjа Ануфриjева
Подвиг болничарке Јулије Ануфријеве, која је жива изгорела спасавајући беспомоћне инвалиде из пожаром захваћеног крила интерната као гром из ведра неба је погодио целу земљу.

Пожар је избио ноћу – десило се да осим дежурне болничарке никог није било у згради. „Јуља је до последњег тренутка извлачила људе. Успела је да изведе укупно 23 болесника. А затим је греда пала и она није могла да се извуче,“ – рекао је лекар интерната Игор Буланов.

Неки пишу да су пацијенти које је Јулија извлачила из ватре били старци. Није баш тако. Међу њима је било и стараца који су последње дане свог живота проводили у интернату, и непокретних, и оних који се крећу само уз помоћ колица, - а било је и младих, али су сви – с психичким поремећајима различитог степена тежине.

Живот у овим интернатима које психијатри по абревијатури називају „пањевима“, - чак и ако се на пацијенте добро пази, благо речено није сладак. Њихови несрећни, бесконачно усамљени становници, по правилу никоме нису потребни: рођака или немају или су се због ових или оних разлога одрекли болесног члана породице. Није лако трпети такве болеснике и неговати их, а што је главно, то је незахвално, јер они не оздрављују. Нису способни да се брину за себе и зато лако могу да се повреде. Велико стрпљење и љубав су потребни да би се они неговали – а понекад чак просто да би човек био поред њих. Јулија Ануфријева је имала и једно и друго.

- Одгајена је у дечјем дому, - каже отац Димитрије Шкодник, старешина храма светитеља Николаја у Малој Вишери, - и вероватно је због тога своје штићенике још више доживљавала као најрођеније.

Зовем га из Москве и немам никаквих проблема – а он је сасвим близу оног места на којем се вероватно још нису охладиле рушевине изгореле зграде у којој је смрт задесила 37 беспомоћних инвалида и једну самопожртвовану жену.

Глас оца Димитрија је пун такве љубави и дубоког бола да моја припремљена питања одмах постају ако не празна, онда некако вештачка.

- Молимо Вас да кажете, - питам, - зашто је овај догађај добио такав одјек?

- Веома је велик поступак који је учинила, херојски, - каже свештеник. – Јуче је било опело, било је много народа, било је тужно, али и молитвено, с уздањем у милост Божију да је Господ упокојио у Царству Небеском и њену душу и свих оних који су погинули заједно с њом у овом страшном пожару. - Веома је велик поступак који је учинила, херојски, - каже свештеник. – Јуче је било опело, било је много народа, било је тужно, али и молитвено, с уздањем у милост Божију да је Господ упокојио у Царству Небеском и њену душу и свих оних који су погинули заједно с њом у овом страшном пожару.
Он уздише:

- Не знам зашто је одјек такав... Могу да испричам шта се тамо десило. Почела је да спасава управо оног човека који је изазвао пожар. И све је букнуло – тамо је био линолеум на поду и зидови су дрвени... Добровољци су почели да гасе. А она је остала на одељењу покушавајући да изведе све оне који нису могли сами да изађу.

- Била је једноставна жена, породична – обична жена. Јер, могла је и да побегне и нико јој ништа не би рекао, али је она учинила овај подвиг љубави и пожртвованости, - каже отац Димитрије и чини ми се да у његовом гласу чујем сузе.

Није лично познавао Јулију, али је управо он у суботу, код црних рушевина психонеуролошког интерната „Оксочи“ служио парастос погинулима у овом страшном пожару. Молиле су се баке и ватрогасци, полагали су цвеће на згариште.

- Веома је велик поступак који је учинила, херојски, - каже свештеник. – Јуче је било опело, било је много народа, било је тужно, али и молитвено, с уздањем у милост Божију да је Господ упокојио у Царству Небеском и њену душу и свих оних који су погинули заједно с њом у овом страшном пожару.

Желим да му поставим следеће питање – оно је претешко, али га, нажалост, људи често постављају кад чују за подвиг: а зашто? Зашто га је човек учинио? Зашто није помислио на своје најближе?

И код нас је у коментарима на вест о Јуљином подвигу неко написао нешто слично: „Осећања су двојака: на земљи је остало четворо деце којима је веома потребна мама на земљи.“ Зашто се није побринула за своју породицу? Унапред замоливши опроштај због нетактичности, упућујем питање оцу Димитрију.

Свештеник који је јуче био на Јулијином опелу и који се заједно с њеном децом и мужем молио за упокојење њене душе одговара не бирајући речи:

- Ако будемо тако размишљали претворићемо се у стоку и у дивље животиње. То је несавесно – говорити тако. Онај ко је то написао није био тамо! Њена деца схватају да је јуначки поступила и не осуђују је. Исто је и с мужем. Људи који пишу такве коментаре су себични, мисле само на себе, на то како да зараде више новца и како да што лагодније живе!

Митрополит Лев отпевает Юлию Ануфриеву в церкви вмч. Пантелеимона д. Бурга. 15 сентября 2013 года Митрополит Лев отпевает Юлию Ануфриеву в церкви вмч. Пантелеимона д. Бурга. 15 сентября 2013 года
- Реците нам, оче, - питам га, - а да ли се може рећи да је Јулија испунила Спаситељеве речи: „Нема веће љубави од оне ако неко положи душу за другове своје?“

- Разуме се, - каже отац Димитрије, - она није обавезно морала знати те речи. Али, у сваком човеку постоји савест, то је глас Божји. И сваки човек је образ Божји, и нико то није укинуо.

Митрополит Новгородски и Староруски Лав је Јулију упоредио с болничаркама из времена Другог светског рата. А Његова Светост Патријарх је за њу рекао: „Треба да памтимо таква имена. То су имена јунака, имена светих.“

Вероватно се Јулијин подвиг због тога и прочуо у целој земљи – како се не бисмо молили само за упокојење њене свете душе и оних који су изгорели заједно с њом, већ и због тога да се не бавимо само собом, већ да се сећамо смрти и да се трудимо да се жртвујемо ради Бога и ради ближњих, и у великом, и у малом.

Анастасиjа Рахлина

18 сентября 2013 г.

...
Комментарии
Здесь Вы можете оставить свой комментарий к данной статье. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке
Войдите через FaceBook ВКонтакте Яндекс Mail.Ru Google или введите свои данные:
slavica19 сентября 2013, 23:00
у сваком човеку постоји савест, то је глас Божји. И сваки човек је образ Божји, и нико то није укинуо. (kopirano iz teksta )
Dragana19 сентября 2013, 00:00
Heroj zena, plemenita , pozrtvovana duboko pravoslavna hriscanka!! Pokoj dusi njenoj a njenoj deci sve najbolje od Gospoda!!
Храм Новомученников Церкви Русской. Внести лепту