Светитељ Митрофан Вороњешки

Светитељ Митрофан се родио 1623. године на Владимирској земљи. Почео је да служи Цркви као бели свештеник у сеоској парохији. Оставши удовац у 39. години Митрофан је дошао у Успенски Золотниковски манастир код Пскова. После свега три године позван је да буде игуман у суседној обитељи. Водећи строг подвижнички живот Митрофан је постао брижан и снисходљив отац монаха који су му одговарали поштовањем и послушањем.

Кад је десет година касније сазнао за врлине игумана Митрофана патријарх Јоаким га је довео на чело великог манастира у близини Москве. Светац је и на новом месту био толико успешан у свему што започне да му је поверено да управља неколиким манастирима, а затим је рукоположен за епископа нове Вороњешке епархије – неколико недеља после смрти цара Фјодора.

У бурном периоду промене власти припадници старог обреда који нису прихватили реформе патријарха Никона и који су подвргнути суровим прогонима, организовали су јавну дискусију с патријархом и неколико епископа, од којих је један био Митрофан. Дискусија се одвијала у присуству владарке принцезе Софије и двојице младих царева. Спор се претворио у вређање што је довело до немира који су захватили многе крајеве, између осталог, Вороњешку епархију међу чијим становницима су били одважни козаци, припадници старог обреда – расколници и известан број одбеглих људи.

У епархији није било довољно свештенослужитеља, посебно просвећених, способних да се супротставе расколничким немирима и паганским сујеверјима, која су и даље живела у народу. Међутим, нови пастир се смело прихватио посла желећи пре свега да позове свештенослужитеље да обављају свој духовни задатак. „Ви сте анђели, - говорио је он, - које је Бог послао у пустињу да делите народу ману Господњу. У својим молитвама треба да се угледате на пророка Мојсија и на светог Павла који су се ревносно молили за народ Божји.“ Епископ је посетио све манастире у својој епархији и обновио је у њима традицију светих отаца подсетивши монахе на њихов дуг подвижништва и непрестане молитве за Цркву.

Светитељ Митрофан се борио против народног сујеверја, неморала и утицаја припадника старог обреда поучавајући паству да буде верна учењу Једне Свете Апостолске Цркве. Његов труд је награђен брзим јачањем ауторитета Цркве, а симбол тога је представљала изградња величанствене цркве у част Благовести у Вороњежу.

Млади цар Петар I је често обилазио јерарха и изражавао је своје дивљење према њему. Међутим, кад је Митрофан схватио колико је опасан утицај западне културе и античког паганства на Петра одбио је да отпутује код цара. Обузет јарошћу цар је под претњом да ће бити убијен наредио свецу да дође у дворац. „За мене је живот – Христос и смрт – добитак“ (Фил. 1, 21), - заповедио је светац да му се пренесе. Затим је, припремајући се за смрт заповедио да се звони у звона за свечано бденије. Цар се предомислио и уклонио је статуте паганских богова који су представљали узрок ове свађе, али се није одрекао својих реформи које су имале веома озбиљне последице по историју Цркве и по руски народ.

Светитељ Митрофан се 1703. године разболео и примио је схиму с именом Макарије. Починуо је у миру 23. новембра одржавши пред народом проповед у коју је уткао сву своју љубав и величину душе. Цар је лично присуствовао сахрани епископа и рекао је: „Немам више тако светог старца. Нека је вечно сећање на њега.“

Ускоро је у народу почело поштовање према свецу, али је званично био прослављен тек 1832. године, кад су биле обретене нетрулежне његове часне мошти.

18 сентября 2013 г.

...
Комментарии
Здесь Вы можете оставить свой комментарий к данной статье. Все комментарии будут прочитаны редакцией портала Православие.Ru.
Ваше имя:
Ваш email:
Введите число, напечатанное на картинке
Войдите через FaceBook ВКонтакте Яндекс Mail.Ru Google или введите свои данные:
Храм Новомученников Церкви Русской. Внести лепту