Од редакције румунског часописа Kmkz.ro: С.М. је православни Сиријац, који се школовао у Румунији. Сад живи у епицентру рата и види га потпуно другачије у односу на то како се рат приказује нама у Румунији. Молио нас је да не наводимо његово име и зато можемо бити сигурни да је интервју који објављујемо у наставку текста искрен и да сиријске власти не приморавају С.М. да лепо говори о Башару ал Асаду.
Город Дейр-эз-Зор, Сирия, 3 марта 2013. Фото: Khalil Ashawi | Reuters
– Ја сам Сиријац, школовао сам се у Румунији. По завршетку школовања вратио сам се у своју земљу. Овдашња ситуација је врло тескобна. Сасвим недавно Сирија је била једна од најбољих земаља на свету (2009. године заузимала је четврто место на списку најмирнијих земаља, 2010. – осмо међу земљама које се највише препоручују за туризам), затим се ситуација променила и већ две године касније – 2012. – Сирија се нашла међу десет држава с најнеповољнијом ситуацијом.
Овакве жалосне и нагле промене нису шок само за мене, већ и за Сиријце у целом свету. Наравно, највише ме је бринуло то да мојој породици може да прети нека опасност, а ја сам далеко и ничим не могу да јој помогнем. Сад сам се вратио и боље сам схватио у каквој опасности су Сиријци живели две и по године. Нажалост, показало се да је стварност много страшнија него што сам замишљао.
Оно што сам рекао запањиће многе од оних којима манипулишу западни медији, али истина се мора рећи. С тачке гледишта сиријског хришћанина оно што се дешава у Сирији није револуција... Зар нам је потребна револуција? Ми се образујемо у школама и на универзитетима, лечимо се у болницама и не плаћамо за то ни динара. Цене су биле врло ниске. Не може се рећи да је живот био предиван у свему, али да ли је то довољан разлог за револуцију? Нипошто.
Корупција у мојој земљи је иста као и у свакој другој. А ако је реч о правима, ниједна муслиманска земља нам није ни близу. Хришћанин-Сиријац је живео јако добро, уживао је сва права заједно с муслиманима, никад нисам имао осећај да сам за нешто ускраћен или да ми је потребна већа слобода. Као хришћанин имао сам иста права као и муслиман осим права да постанем председник.
У нечему имамо чак и већа права него у другим земљама, било хришћанским или оним које су проглашене за световне. На пример, клирици без проблема могу да иду улицом у својим одеждама, људи се према њима чак односе с већим поштовањем, док у Турској само патријарх може да носи расу. Цркве су ослобођене плаћања комуналних услуга, а на пример, у Румунији нису... итд.
«Запад и арапске земље су искористили мирне протесте и убацили су наоружане муслиманске екстремисте у редове демонстраната»
Город Хомс, 19 февраля 2013. Фото: Reuters | Khaled Tellawi | Shaam News Network
– Кад је почела такозвана «револуција» на улице су заиста изашли неки људи који су захтевали реформе и нашој земљи су заиста потребне реформе, али су Запад и арапске земље које се не слажу с политиком Сирије искористили мирне наступе, убацили су наоружане муслиманске екстремисте у редове демонстраната и тако је почела криза. Упитајте Сиријце и они ће вам рећи да је Сирија данас преплављена терористима из 38 земаља, неки од њих су из Европе, чак из Аустралије, Америке и Велике Британије, а већина је из арапских земаља и Турске. Терористи – и то је потврђено – имају оружје из Израела, Француске, САД и Велике Британије. Званична војска земље, наравно, то не користи.
Многе моје погинуле другове су убили странци, међу којима има и таквих који чак не знају да говоре арапски, а они који знају, говоре другим дијалектом, не сиријским... посебно из Либије, Саудовске Арабије, Египта итд. Срце ми се цепа кад чујем у медијима да сиријска војска убија цивилно становништво или да председник Башар ал Асад убија цивилно становништво док ми, Сиријци, својим очима видимо ко убија мирне грађане и ко убија наше војнике...
Гледамо и слушамо ове лажи, а ништа не можемо да учинимо. Зашто? Зато што Запад, посебно Сједињене Државе, Француска и Британија, желе да верујете у оно што они говоре. Они све време говоре у име Сиријаца, али нико ниједном није ни помислио да пита саме Сиријце како они виде ситуацију.
«УН и САД желе да оптуже за злочине директно војску земље, али нису нашли ниједан доказ. А кад пронађу доказе који сведоче против опозиције – ћуте»
Дейр-эз-Зор — город на северо-востоке Сирии. Вид через отверстие в здании, 4 апреля 2013. Фото: Reuters | Khalil Ashawi
– Пре свега, на језику Сиријаца не постоји такав назив: «војска ал Асада». У Сирији сад постоје три снаге: Национална војска земље, а не «председника», Слободна сиријска војска (Free Syrian Army), чије снаге су врло ограничене и која се састоји од сиријских побуњеника који су искористили ову кризу, а трећа сила је Ал Каида... Онај ко би тврдио другачије, ништа не зна о кризи у Сирији и њиме манипулишу западни медији, који кажу да се борба у Сирији одвија између „војске ал Асада“ и оних који траже слободу и демократију.
Гас зарин је употребљен код Дамаска – на 3 км од њега. Ко вам је рекао да је војска земље применила хемијско оружје? Западни медији. Али, ко може да поверује у то да ће војска започети напад хемијским оружјем управо оног дана кад су допутовали људи који испитују овај напад? Како објаснити чињеницу да су у овој кланици погинули само жене и деца, као што је то очигледно на фотографијама? И потпуно је немогуће да на овој локацији буде употребљен гас зарин, а да не дође до нас, који се налазимо на свега 3 км од овог рејона.
Снимци које вам западни медији нису показали сведоче да је зарин уз помоћ инјекција убачен у тела жртава. Русија има доказе које Запад не жели да обнародује. И о нападу с применом хемијског оружја који је извршен против војске земље следећег дана такође ништа нисте чули, зато што ваши медији, западни, не желе да чујете за њега.
– Зашто се инспектори УН, који су истраживали напад с гасом зарином нису изјаснили недвосмислено, у јасном реферату?
– Потпуно је јасно зашто. Зато што УН, САД и Европа желе да оптуже директно војску земље, али нису нашли још ниједан доказ. А кад пронађу доказе који терете опозицију – ћуте, јер им је циљ увек био да покажу свету да је опозиција Сирије, наоружана грана опозиције – нешто што је за поштовње, да се бори за слободу и не може да учини ништа слично.
Ипак, свет још увек није заборавио амерички рат против Ирака. Тада је повод за упад у ову земљу представљала претња од примене хемијског оружја које тамо, ма колико да су тражили, нису нашли. Зато се људи плаше да ће се поновити иста трагедија, и заиста тако и јесте... Сиријска влада је објавила неколико пута: «Хемијско оружје, уколико заиста постоји, нећемо примењивати у Сирији.»
«Дамаск је резиденција тројице патриајраха, односно, то је град у којем има највише патријараха на свету»
Внутри мечети в Алеппо, 10 марта 2013. Фото: Mahmoud Hassano | Reuters
– Ваша формулација питања је жив пример манипулације медија... Зашто сте као пример навели Иран, иако хришћани у Ирану нису прогоњени као што се то чини у Саудовској Арабији, Катару, Египту... и др.? Зашто? Зато што ове земље другују с Американцима и због тога медији ништа не говоре о тамошњим прогонима. Међутим, притом хришћани у овим земљама немају слободу коју имају хришћани у Сирији.
У сваком случају, хришћани у Сирији никад нису били прогоњени до такозване «револуције». До 2008. године Сирија је била рај за своје хришћане. Једино у Сирији су хришћански празници званични државни празници. Хришћани који раде у државним установама могу да касне недељом ако учествују у богослужењима. Хришћански историјски споменици који се одржавају у одличном стању познати су целом хришћанском свету и служе као убедљив доказ слободе хришћана.
Дамаск је резиденција тројице патријараха, односно, то је трад у којем има највише патријараха на свету... Ништа ове патријархе не би приморало да остану у земљи у којој их неко прогони. Пет година сам провео у Румунији и искрено ћу Вам рећи да не мислим да хришћани у Румунији имају више слободе него хришћани у Сирији, једино што председник обавезно мора да буде муслиман.
После такозване «револуције» за хришћане су се појавили проблеми. На многа хришћанска села терористи-екстремисти су извршили нападе. Многи хришћани су истерани из својих кућа, многи су убијени само због тога што су хришћани.
Сад разговарам с вама, а једно хришћанско село, Малула, подврава се нападима страних терориста, не сиријских. Јуче су у овом селу нападнута два манастира, срушене су црква и школа арамејског језика. Такве ствари се никад нису дешавале до такозване «револуције».
Сиријска Црква каже да број хришћана убијених у овом рату премашује 4.200 људи, срушени су 21 црква и 8 манастира; опљачкано је 7.000. Ево у какво жалосно стање смо доспели ми, Сиријци, који смо се поносили тиме што живимо у једној од најмирнијих земаља на свету.
«Решење проблема је да западни свет престане да подржава терористе, а Турска затвори своје границе»
Хомс — город в центре западной Сирии. 2 февраля 2013. Фото: Yazen Homsy | Reuters
– Нико од нас неће пристати на војну интервенцију... Видели смо шта су Американци урадили кад су ушли у Ирак. Решење је, као што сам вам већ рекао, да западни свет престане да подржава терористе, а Турска затвори своје границе. Пустите нашу земљу да живи, пустите мој народ да живи. Сирија је у току историје учила свет Сили Цивилизације, а не Цивилизацији Силе. И то желим да кажем целом свету.
– Зашто се не бисте вратили у Румунију?
– Моја породица страда овде, мој народ страда овде, моја Црква страда овде. Престаћу да се осећам као Сиријац ако не поделим с њима ове патње.
Знам да ће вас оно што сам испричао зачудити, зато што вама манипулишу медији. Ваше је право да ми верујете и ваше је право да се не сложите са мном. Али схватите: оно што сам вам испричао јесте бол Сиријца који све то доживљава, а свакодневна смртна опасност је стварност.
