Нови светац – блажени Данило Јелисаветградски / Православие.Ru

17. септембра по благослову митрополита Кијевског Владимира, митрополит Бориспољски Антоније служио је Свету литургију у саборној цркви Рождества Пресвете Богородице у Кировограду.

За време богослужења у збору локалних светаца Кировоградске епархије прослављен је блажени Данило Јелисаветградски, Христа ради јуродиви (1902).

Одлука о прибројаваљу блаженог Данила Јелисаветградског, Христа ради јуродивог, збору светаца донета је на седници Светог Синода Украјинске Православне Цркве од 25. априла 2013. године.

Житије блаженог Данила Јелисаветградског

О њему се мало зна. Рођен је у XVIII веку. Не знамо где су протицали његово детињство и младост. Историја нам је сачувала оскудне податке о томе да се негде крајем XVIII века Данило настанио на старом Петропавловском гробљу у земуници коју је сам ископао недалеко од дрвене цркве Светих Петра и Павла. Био је мршав, високог раста, носио је црни подраснк преко којег је стављао велики метални крст на великом ланцу.

На обали реке Бјанке Данило је засадио воћњак и хранио се његовим плодовима и милостињом од људи. Од онога што би добио старац Данило практично ништа није остављао за себе, већ је све делио сиромасима.

По предању, становници садашњег градског рејона Балки имали су потешкоћа с водом за пиће (у близини није било одговарајућег извора и по воду су морали да иду на велику удаљеност). С овим проблемом су се обратили блаженом Данилу. Старац је три дана стојећи на камену узносио своје молитве Богу, после чега је на свеопшту радост из земље почео да тече извор лековите воде. Многи људи су користећи ову воду добијали олакшање или потпуно исцелење од болести које су их мучиле.

До нас је дошао и случај кад је уразумљен један припадник друге вере који је стално досађивао старцу Данилу речима: „Докажи ми да Бог постоји, учини чудо!“ После још једне у низу таквих реплика јуродиви је узео суви штапић сунцокрета, закопао га је у земљу (а то се догодило зими) и осамивши се у својој земуници узнео је ватрену молитву Богу. После извесног времена наочиглед запањеног припадника друге вере сунцокрет је избацио цвет. Тако је по молитвама Свог угодника Господ показао чудо и уразумио је заблуделог. Велика је била снага вере подвижника и Богу су угодне биле његове молитве. Људи су старца Данила често виђали на Петропавловском гробљу где се по четрдесет дана молио на гробовима новопрестављених.

Господ је Свом изабранику откривао оно што је обично сакривено од људског погледа. Једном је сахрањиван богат и угледан становник Јелисаветграда: свечана сахрана, велика поворка, а Данило је трчао унаоколо машући штапом, грдио је неког невидљивог и гађао га камењем. Други пут су сахрањивали сиромаха, оца троје деце, а јуродиви је ишао поред, радовао се и певао је псалме. Људи су га питали који је узрок тако чудног понашања и добили су одговор: „Богаташ је провео живот у раскоши, у земаљским задовољствима и греховима и његову душу су узели демони. Бранио сам се од њих штапом и камењем. А сиромах је проживео праведан живот и анђели Божји су примили његову душу. Видео сам их и радовао сам се.“

Проживевши дуг живот, угодивши Богу и послуживши људима старац Данило је починуо од свог земаљског труда и сахрањен је на Петропавловском гробљу недалеко од земунице у којој се подвизавао. Протицало је време и људи су помало почели да заборављају овог необичног подвижника. Међутим, Свемилостиви Господ није желео да нестане сећање на старца Данила. Почевши од 1860. године на гробу цвеца су почела да се дешавају чуда помоћи и исцелења и то толико обилно да је место на којем је сахрањен старац Данило постало објекат ходочашћа не само становника Јелисаветграда и Херсонеске губерније, већ и суседних. Од прилога које су људи радо давали изнад старчевог гроба је подигнута дрвена капела...

Међутим, револуција и године ратоборног атеизма које су уследиле оставиле су свој негативни траг. Бољшевичка власт је уложила све напоре како би уништила ово свето место: 1930. године срушена је капела, а 1971. године старчев гроб је сравњен са земљом. И само је трудом клира и парохијана Кировоградске епархије светиња успешно обновљена: подигнута је капела изнад извора старца Данила, уређен је простор око овог светог места, прикупљена су архивска документа за животопис овог угодника Божијег. Резултат свега тога јесте канонизација старца Данила у збору локално поштованих светаца.