У Народном музеју у Београду, у обновљеном простору галерије на првом спрату, отворена је изложба "Завети и поруке. Стефан Немања - девет векова", поводом 900 година од рођења родоначелника лозе Немањића.
Изложбу је отворио државни секретар у Министарству културе и информисања Дејан Ристић, а многобројне посетиоце, међу којима су били црквени великодостојници, чланови дипломатског кора и државни званичници, поздравили су епископ Андреј као изасланик патријарха Иринеја и в.д. директора Народног музеја Бојана Борић Брешковић.
Ристић је истакао да је владавина Стефана Немање у другој половини 12. века означила период настанка и утемељења српске средњевековне државе и да је такође оставила дубок траг у нашој култури, просвети, религији и уметности.
"Био је динамичан, вешт, политичан, државник, али истовремено духовно високо узрастао владар који је живот завршио на данас необичан начин, добровољним повлачењем, одласком у манастир, са супругом. Он је тиме дао пример својим наследницима", рекао је Ристић.
Његова градитељска делатност, како је додао је, "импресивна је и представља драгоцен сегмент не само националне, већ и европске и светске културне баштине, а нама дарује радост што поседујемо Студеницу и Хиландар".
Он је изразио захвалност стручњацима Народног музеја и свима који су помогли реализацију изложбе, додајући да "Музеј заправо никада није био затворен", јер је радио што у свом, што у другим просторима у Србији и иностранству.
Он је додао да ће овом приликом моћи да се види и Мирослављево јеванђеље, "које се коначно вратило кући".
Епископ Андреј пренео је срдачне поздраве и очинске молитве патријарха Иринеја и одржао беседу о Стефану Немањи - Светом Симеону Мироточивом.
Велики жупан Рашке, рекао је он, био је творац моћне српске државе, родоначелник династије Немањића, "дубоко побожан човек, човек велике вере и љубави, утемељивач Српске православне цркве, подизао је значајне задужбине, знајући да се држава темељи на народу, а да је свештенство њена духовна снага".
Владао је од 1180. до 1196. када се одрекао престола и повукао као монах у Студеницу, а затим на Свету Гору, где је са сином Растком (Светим Савом) подигао Хиландар. "Тамо је живео смерно и кротко као истински послушник јеванђеља. Упокојио се 1200, а црква га је канонизовала 1201. године", подсетио је епископ Андреј.
Изложба је реализована у простору који је адаптиран и после десет година поново отворен за јавност.
Поставка обухвата 23 копије фресака из српских средњовековних манастира и 85 оригиналних средњовековних предмета из богатог фонда Народног музеја који сведоче о развоју уметности и културе у време владавине Стефана Немање и његових наследника.
Посетиоци имају прилику да први пут виде два оловна печата Стефана Немање, а изложени су и предмети из 12. века пронађени на локалитету Рас, накит пронађен у некрополама...
Поново се приказује Мирослављево јеванђеље које је актом Народне скупштине из 1979. проглашено за културно добро од изузетног значаја, а затим 2005. године уписано у Листу светске културне баштине Унеска. Од 2001. је излагано само пет пута, последњи пут 2006. године.
Изложба ће трајати до 23. фебруара наредне године.
