Цетиње, 17. октобар 2013. године
Очевидно вођен неким личним разлозима, Стругар је одговорност за застој радова на Храму у Бару пренио на инж. Момчила Станојевића, протомајстора храмова у Бару и Подгорици, што не одговара истини, с обзиром да се ради о одлуци Митрополита Амфилохија, а не Станојевића, да се за велики јубилеј 1700-годишњице Миланског едикта доврше грађевински и умјетнички радови и изврши освећење Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Из тог разлога, протомајстор Момчило Станојевић, носилац највећих црквених одликовања, имао је обавезу да се ангажује на завршетку тих радова у чему је са својим сарадницима и успио и на томе му Митрополија Црногорско-Приморска изражава своју благодарност. Остављамо по страни и не мање важно питање недостатка средстава за даљу градњу храма.
Досадашњи радови на Храму Светог Јована Владимира служе на понос Бару и Митрополији и у том дијелу смо сагласни са Стругаром да је Момчило Станојевић дао немјерљив допринос, заједно са осталим члановима Грађевинског одбора. Сасвим је природно да се радови на Храму и убудуће неће изводити без присуства и учешћа протомајстора на коме, уз свештенство и Одбор за изградњу, стоји и највећа одговорност.
Митрополија Црногорско-Приморска је са Грађевинским одбором Храма у Бару након освећења Храма у Подгорици кренула у реализацију планираних активности на завршетку Храма у Бару при чему се слободно може констатовати да тај неимарски пројекат представља један од приоритета Митрополије у предстојећем периоду и већ се приступа затварању прозорана Храму. Овом приликом, имајући у виду духовни значај те Светиње, указујемо да смо дужни да своје ставове и личне доживљаје оставимо по страни знајући да Храм гради нас, а не ми Храм. То се очекује и од г. Стругара, активно укљученог у градњу Храма у Бару од самог почетка. Унутарњим проблемима и недоумицама које прате сваки овакав подухват и који се разрјешавају стручно у оквирима Грађевинског одбора, непотребно је оптерећивати јавност. Утолико прије што дописи оваквог типа не граде него разграђују, не само Храм, него и оно што је важније од њега: братску слогу и љубав међу градитељима без које Храм губи свој смисао.
