Академик Матија Бећковић гост духовне трибине у Младеновцу
Дана
22. октобра 2013. год. у парохијском дому храма Успења
Пресвете Богородице у Младеновцу, са благословом
Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског господина
Јована, организована је Духовна трибина на којој је
говорио академик Матија Бећковић. Ово је била прва
овогодишња трибина у организацији младеновачке Цркве,
након што су током прошле године гостовали отац
Виталије (Милошевић) духовник манастира Градац,
академик проф. др Владета Јеротић, истакнути музички
уметник господин Асим Сарван и други. Братство храма,
на челу са архијерејским намесником јерејем Жељком
Ивковићем, одлучило се на организовање трибина, пошто
је постојала велика жеља и потреба верујућих
Младеновчана да чују и разговарају са еминентним
личностима нашег црквеног и културног живота.
Организовање ове књижевне вечери у потпуности је
преузело братство храма Успења Пресвете Богородице у
Младеновцу.
На
самом почетку отац Жељко Ивковић је поздравио присутне
и захвалио се господину Бећковићу не само на његовом
значајном уметничком опусу, већ и на ангажовању у
артикулисању и произношењу ставова у јавности, која су
заправо становишта Цркве. На тај начин се овај наш
истакнути академик сврстао међу оне великане, који су
иако лаици пуно чинили у корист своје Цркве. Академик
Матија Бећковић је најпре говорио о значајном јубилеју
– 200-годишњици рођења владике Рада. Верни народ
Младеновца је имао прилике да се упозна са разлозима
увођења Петра II Петровића Његоша у диптихе Светих
Митрополије црногорско-приморске. Господин Бећковић је
направио јасну линију између Светог Саве и Његоша,
нагласивши да је ова канонизација наставак народних
канонизација којима обилује наша црквена историја. С
обзиром на то да је у току највећа смотра издаваштва у
нашој земљи, 58. међународни Сајам књига у Београду,
Бећковић је представио своју нову књигу –
„Служба пустињаку цетињском“. У њој су
садржани текстови и песме који су посвећене Његошу.
У
другом делу вечери, песник је говорио своја
најзначајнија дела и одломке из поема. С обзиром на то
да је у публици био велики број младих људи, господин
Бећковић је посебан део посветио њима говорећи поему
„Кад будем млађи“, која представља оштру
критику савременог друштва окренутог суманутом
материјализму и извитопереном персонализму. Највећи
утисак на госта младеновачког Храма је било то што је
публика, по његовим речима, изванредно реаговала и
разумела суштину онога што је желео да пренесе. Сам
Бећковић је био неколико пута прекидан громогласним
аплаузима и овацијама.
Као
закључну реч ове Духовне трибине, отац Жељко Ивковић је
рекао да она показује да ови сусрети младеновачке Цркве
имају велики значај и да ће се са њима наставити током
јесени. Ову трибину увеличао је хор
„Благовести“ под вођством професрке Љиљане
Миловић, који је извео две песме са Косова и Метохије.
