У Музеју Српске Православне Цркве oтворена изложба "Београдска митрополија и српски духовни простор 1804-1918" којом је Архив наше Цркве обележио прву годишњицу обновљеног рада
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је подсетио да Архив Српске Православне Цркве нема адекватне услове за рад и чување документационе грађе. Наша Црква улаже велике напоре да се реши овај проблем и надамо се да ћемо имати подршку државе и свих институција блиских Архиву наше Цркве.
Идеја за овакву изложбу настала је открићем два до сада непозната документа током сређивања архивске грађе у простору звоника цркве Светог Марка у Београду. Први документ је писмо народних првака из источне Босне упућено Карађорђевим устаницима из 1807. године, а други је сведочанство прошлости - групни портрет чланова Великог управног и просвјетног савјета црквеног тела које је учествовало у уједињењу обновљене Пећке Патријаршије.
Аутор изложбе којом је представљена документација од прворазредног националног значаја је г. Радован Пилиповић, управник Архива Српске Православне Цркве, са сарадницима г. Жарком Шарчевићем, Милинком Чанчаревићем и Алексaндаром Станојевићем. Стручни сарадници су проф. др Милоје Пршић, пуковник у пензији, и г. Јован Пејин, архивски саветник.
Изложба о Београдској митрополији и српским земљама одређује српски духовни простор и Црква је та конкретна институција која је вршила и врши и данас своју мисију у датом временском периоду и омеђеном простору. Истраживачким радом, архивирањем докумената, свакодневним прегледањем докумената у звонику цркве Светог Марка у Београду, дошло се до потребе да се прикаже историјско присуство Српске Православне Цркве која одређује српски духовни простор који је постојао упркос правној неуобличености црквеног живота многих крајева временском раздобљу, деветнаестог и почетка двадесетог века.
Из каталога изложбе и легенди докумената читамо о свештенству, храмовима, црквеној мисији и култури (списак рођених, крштених, венчаних, упокојених, списак старих рукописних књига...); црквеном судству, финансијама, просвети, временима митрополита Михаила, Инокентија, Димитрија и Теодосија Мраовића.
О Старој Србији сазнајемо кроз списак одликованих Руса из Нижњег Новгорода који су помагали српске цркве у Старој и Јужној Србији из 1896. године, писмо министра просвете и црквених дела Алимпија Васиљевића митрополиту Михаилу од 18.августа 1878. године о материјалној помоћи за Призренску богословију, писмо руског конзула из Дубровника Ивана Степановича Јастребова митрополиту Михаилу о материјалној потпори за Србе у призренској околини од 21. маја 1877. године, писмо жичког Саве Дечанца министру иностраних дела о српским школама у Солуну од 12. августа 1898. године, као и друга документа.
Изложбена поставка архивских докумената отвара и питање црквене архивистике. Архив Српске православне Цркве је двадесети век завршио на таваници цркве Светог Марка. Више деценија је владала незаинтересованост за архивску грађу, архивски и научни приступ према сведочанству наше националне историје. Архивска грађа је затечена разбацана по галерији и изложена штетним хемијским и механичким дејствима. Опште прилике у друштву као да су захватиле и стање архивске грађе. Међутим, већ две године архивска грађа се сређује иако у неадекватним условима, без одговарајуће зграде, смештајних депоа и других предуслова неопходних за очување документа важних за српску Цркву и српски народ,
Одржавање изложбе и штампање каталога помогла је Канцеларија за сарадњу са црквама и верским заједницама Владе Републике Србије. Посебну подршку пружио је управник Музеја Српске Православне Цркве г. Владимир Радовановић.
Зорица Зец