Дан Охи (Επέτειος του «'Οχι» — годишњица «Не») је грчки државни празник који се обележава 28. октобра у знак сећања на одбијање ултиматума који је Италија поставила грчкој влади 28. октобра 1940. године у зору. Италијански амбасадор је захтевао да се војскама земаља Осовине дозволи да уђу на територију Грчке и да заузму поједине «стратешке позиције», у супротном случају био би објављен рат. Одговор владара Грчке Јоаниса Метаксаса био је кратак: «όχι», односно «не». 28. октобра ујутру грчко становништво је изашло на улице скандирајући: «Охи.» У одговор на одбијање Метаксаса италијанска војска је у 5:30 ујутру напала грчке граничне прелазе. Неколико месеци касније Италија је у рату с Грчком претрпела значајан пораз. Спасавајући савезнике, Немачка је напала Грчку.
Agionoros.ru с мањим скраћењима објављује текст посланице владике Николаја:
Митрополит Лавреотијски и Месогејски Николај
Сви моћници овог света у то време су били против нас. Наши родитељи су били сиромашни и слаби. Међутим, јаки духом, велики у својим тежњама, богати у својим идеалима. С владарима који су ослушкивали дах историје, изражавали и бранили наде свог народа пред лицем стране претње, који нису слушали људождерске захтеве окрутних и непринципијелних сила.
НЕ није рекао један човек, већ цео народ. Владар је једноставно подесио фреквенцију власти на таласну дужину народа.
Данас се наша домовина такође налази у стању рата. Немачка ју је окупирала. И не само она.
Истина је да смо постали жртве сопствене безбрижности и глупости, преварили смо се и уронили у пучину неразумног живота. Искварили смо се као народ. У току последњих деценија, један за другим уништавали смо своје темеље, идеале и светиње: веру, образовање, предање, историју, језик, норме, вредности.
Управо зато нисмо одолели спољашњем нападу. И ево докле смо дошли! Видели смо како смо за свега неколико година изгубили своју имовину, расла је незапосленост, наша омладина је емигрирала, народ је гладовао, наше достојанство је испарило, земља је опустела. Заглибили смо се у дуговима и кредитима, запали смо у проблеме и безизлазност. Земља је пуна народних кухиња за гладне.
Ако се тако настави ускоро ћемо јести само конзерве и двопек. А и то тешко. Грчка застава више неће значити да смо господари у својој земљи.
Заставе дргуих земаља подсећаће нас на наше грешке и јарост наших освајача.
Нешто треба да се промени. Сад. Одмах.
Они за које смо глсали на изборима можда су нам повратили поверење у иностранству и смањили показатеље рецесије... Бар они сами тако кажу...
Али, исти ови политичари су наметнули народу неиздрживе порезе, створили су гомиле незапослених, гладних и очајних, милионе сиромаха и одбачених...
Садашњост Грчке је ужасна, али и будућност изгледа мрачно. Не зато што нема излаза, већ зато што се нису нашли политичари с јасном свешћу, мудрошћу, јунаштвом и одлучношћу. У сваком случају, таквих тренутно нема на видику.
Не желимо да политичари слепо усвајају законе који се од њих захтевају. Желимо да нама управљају људи. Можда ће нас у нечему и исправити, нечему научити, али неће кажњавати народ за своје сопствене грешке. Неће га остављати без заштите, већ ће бранити његове интересе пред повериоцима.
А сад се дешава супротно. Не можемо да трпимо политику слагања са свим и свачим, наше достојанство је неспојиво с оклевањем политичара и с половичним одлукама које доносе. Нисмо гласали за њих да исцеде из нас све сокове у име добробити Европе и за то да веру у Бога Тројицу замене поклоњењем тројци поверилаца...
Нисмо изабрали своје политичаре да би спасили евро, већ да би спасавали нашу историју, наш живот, наше достојанство, нашу свакодневицу, нас саме...
Желимо да наши политичари кажу НЕ тројци кредитора, да целом свету покажу шта значи ДОЂИ И УЗМИ.1 Желимо да постану наши предводници у покушају да пробијемо опсаду, да скинемо заставе окупатора с акропоља2 наше историје и културе...
До данас смо видели много различитих мера, споразума, уцена, неиспуњених обећања и бесконачних уступака. Међутим, нисмо видели ниједну победу, ниједан смео поступак...
Данас национални лидер који није у стању да ризикује и да доноси смеле одлуке неизбежно постаје опасан по земљу...
Победе се не темеље на ДА пристанка на све. У њиховој основи је увек херојско НЕ.»
Извор: Romfea.gr
1 «Дођи и узми» - Μολὼν λαβέ — је крилатица, легендарни одговор спартанског цара Леониде на писани захтев персијског изасланика за предају оружја уочи битке код Термопила.
2 У ноћи између 30. и 31. маја 1941. године осамнаестогодишњи Атињани Манолис Глезос и Апостолис Сантас су се попели на врх атинског Акропоља и стргли су заставу с немачком свастиком која је тамо била истакнута.
